Sira (biografija)
U islamu Al-sira al-Nabavija (Proročka biografija[1] ), Sirat Rasul Alah (Života Božjeg Poslanika [2]) ili samo Al-sira su tradicionalne muslimanske biografije Muhameda, iz kojih, su pored Kurana i verodostojnih Hadisa, dobijeni najstariji podaci o njegovom životu i ranom periodu islama.[3]
Itorija[uredi | uredi izvor]
Po prvi put reči sira u smislu "života Poslanika" koristi Ibn Hišam (umro 834.) u svom izdanju rada Ibn Ishaka (704-767.) "Haza kitab sirat rasul Alah".[4] Najverovatnije na početku, za opis priča o životu Poslanika, korišćen je množinski oblik - Sirar (u kombinaciji sa prodavnicom). Stvaranje biografije proroka Muhameda uslovljeno je željom da popravi islamske verske i pravne institucije (ahkami) u skladu sa primerom i uputstvima samog Muhameda, kao i da glorifikuje vojne podvige muslimana pod vođstvom proroka.[3]
Sira ne može uvek odražavati stvarno stanje stvari tog vremena. Prošlo prošla obradu, zbog čega je značajno izmenjena. Neki istorijski događaji u kojima je prorok učestvovao uzimao je legendarnu boju, podneseni su tendencioznim putem. Neki istorijski događaji u kojima je prorok učestvovao preduzimao imaju legendarnu boju, i bili su podneseni tendencioznim putem. U pričama o Medinskom periodu Muhamedovog života, moguće je razlikovati očigledne tragove uticaja žanra predislamskih vojnih podviga i arapskih kampanja (ajam el-'arab).[3]
Sira Muhameda je u svojim glavnim karakteristikama uspostavljena na početku VIII veka. Prvi radovi su napisani u okviru žanra Prodavnice Rasululah ("Vojne kampanje Poslanika Alaha"), u kojem je naracija ograničena na ličnost proroka Muhameda. Radovi sa ovim imenom stvorili su hadisi-učenici Aš-Šabi (umro 721.), Vahb ibn Munabih (umro 728.), el-Zuhri (umro 742.), Musa ibn Ukbol (umro 758.). U poređenju sa prodavnicom, Sira je predstavljala korak napred u razvoju žanra u kome su život i aktivnosti proroka Muhameda uključeni u kontekst tzv. "Univerzalne istorije" Arapa.[3]
Prema konceptu Ibn Ishaka, islam nastavlja i završava jevrejsku i hrišćansku svetsku istoriju. "Sira" koju je stvorio Ibn Ishak predstavlja istoriju svih proroka, od kojih je poslednji bio Muhamed. Rad Ibn Isaha sastoji se od tri dela:[5][3]
- el-Mubtada - istorija drevnih proroka iz stvaranja sveta;
- el-Mabas - biografija Poslanika do prve godine Hidžre (perioda Meka);
- el-Prodavnica - agresivne kampanje Muhameda (srednji period).
Sirah Ibn Ishak, zajedno sa Sirah el-Vakidiom (747–823), postao je glavni izvor svih narednih radova ovog žanra, koji je imao veliki uticaj na njegov razvoj.
Vrste[uredi | uredi izvor]
Pod imenom Sira u arapskoj književnosti poznate su i biografije drugih ljudi (vladari, naučnici), na primer Sirat Ahmad ibn Tulun el-Balavi (X vek) i Sirat Ahmad ibn Hanbal, napisao Salih ibn Ahmad ibn Hanbal (818–878). Ponekad je reč sira korišćena u množini, na primer, Sijar el-Avza'i el-Safi'i (umrla je 820). Ime Sira pripada i popularnim arapskim romanima o legendarnim i istorijskim osobama (Sirat Antar, Sirat Bajbars). [3]
Referenca[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Boйko K. A. Sira // Islam: эnciklopedičeskiй slovarь / otv. red. S. M. Prozorov. — M. : Nauka, GRVL, 1991. — S. 209.
- Gogiberidze G. M. Islamskiй tolkovый slovarь. — Rostov n/D: Feniks, 2009. — 266 s. — (Slovari). — 3000 эkz. —. ISBN 978-5-222-15934-7.
- Nьюbi G. Kratkaя эnciklopediя islama = A Concise Encyclopedia of Islam / Per. s angl.. — M.: Fair-press, 2007. — 384 s. — 3000 эkz. —. ISBN 978-5-8183-1080-0.
Slike[uredi | uredi izvor]
- Gusterin P. V. Hronologiя žizni proroka Muhammada Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2018)
