Сира (биографија)

С Википедије, слободне енциклопедије

У исламу Ал-сира ал-Набавија (Пророчка биографија[1] ), Сират Расул Алах (Живота Божјег Посланика [2]) или само Ал-сира су традиционалне муслиманске биографије Мухамеда, из којих, су поред Курана и веродостојних Хадиса, добијени најстарији подаци о његовом животу и раном периоду ислама.[3]

Иторија[уреди | уреди извор]

По први пут речи сира у смислу "живота Посланика" користи Ибн Хишам (умро 834.) у свом издању рада Ибн Исхака (704-767.) "Хаза китаб сират расул Алах".[4] Највероватније на почетку, за опис прича о животу Посланика, коришћен је множински облик - Сирар (у комбинацији са продавницом). Стварање биографије пророка Мухамеда условљено је жељом да поправи исламске верске и правне институције (ахками) у складу са примером и упутствима самог Мухамеда, као и да глорификује војне подвиге муслимана под вођством пророка.[3]

Сира не може увек одражавати стварно стање ствари тог времена. Прошло прошла обраду, због чега је значајно измењена. Неки историјски догађаји у којима је пророк учествовао узимао је легендарну боју, поднесени су тенденциозним путем. Неки историјски догађаји у којима је пророк учествовао предузимао имају легендарну боју, и били су поднесени тенденциозним путем. У причама о Мединском периоду Мухамедовог живота, могуће је разликовати очигледне трагове утицаја жанра предисламских војних подвига и арапских кампања (ајам ел-'араб).[3]

Сира Мухамеда је у својим главним карактеристикама успостављена на почетку VIII века. Први радови су написани у оквиру жанра Продавнице Расулулах ("Војне кампање Посланика Алаха"), у којем је нарација ограничена на личност пророка Мухамеда. Радови са овим именом створили су хадиси-ученици Аш-Шаби (умро 721.), Вахб ибн Мунабих (умро 728.), ел-Зухри (умро 742.), Муса ибн Укбол (умро 758.). У поређењу са продавницом, Сира је представљала корак напред у развоју жанра у коме су живот и активности пророка Мухамеда укључени у контекст тзв. "Универзалне историје" Арапа.[3]

Према концепту Ибн Исхака, ислам наставља и завршава јеврејску и хришћанску светску историју. "Сира" коју је створио Ибн Исхак представља историју свих пророка, од којих је последњи био Мухамед. Рад Ибн Исаха састоји се од три дела:[5][3]

  • ел-Мубтада - историја древних пророка из стварања света;
  • ел-Мабас - биографија Посланика до прве године Хиџре (периода Мека);
  • ел-Продавница - агресивне кампање Мухамеда (средњи период).

Сирах Ибн Исхак, заједно са Сирах ел-Вакидиом (747–823), постао је главни извор свих наредних радова овог жанра, који је имао велики утицај на његов развој.

Врсте[уреди | уреди извор]

Под именом Сира у арапској књижевности познате су и биографије других људи (владари, научници), на пример Сират Ахмад ибн Тулун ел-Балави (X век) и Сират Ахмад ибн Ханбал, написао Салих ибн Ахмад ибн Ханбал (818–878). Понекад је реч сира коришћена у множини, на пример, Сијар ел-Авза'и ел-Сафи'и (умрла је 820). Име Сира припада и популарним арапским романима о легендарним и историјским особама (Сират Антар, Сират Бајбарс). [3]

Референца[уреди | уреди извор]

  1. ^ арап. السيرة النبوية
  2. ^ арап. سيرة رسول الله
  3. ^ а б в г д ђ Ислам: ЭС, 1991.
  4. ^ Ньюби 2007.
  5. ^ Ньюби, 2007, с. 243.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бойко К. А. Сира // Ислам: энциклопедический словарь / отв. ред. С. М. Прозоров. — М. : Наука, ГРВЛ, 1991. — С. 209.
  • Гогиберидзе Г. М. Исламский толковый словарь. — Ростов н/Д: Феникс, 2009. — 266 с. — (Словари). — 3000 экз. —. ISBN 978-5-222-15934-7.
  • Ньюби Г. Краткая энциклопедия ислама = A Concise Encyclopedia of Islam / Пер. с англ.. — М.: Фаир-пресс, 2007. — 384 с. — 3000 экз. —. ISBN 978-5-8183-1080-0.

Слике[уреди | уреди извор]