Smeh
Smeh je reakcija na određene spoljašne ili unutrašnje nadražaje. Smeh mogu izazvati aktivnosti poput golicanja, humorističnih priča ili misli. Najčešće se smatra vizuelnom ekspresijom mnogih pozitivnih emocionalnih stanja poput radosti, veselja, sreće, olakšanja itd. U nekim prilikama može biti uzrokovan suprotnom emocijom kao na primer sramotom ili zbunjenošću. Takav osmeh nazivamo nervoznim, smehom. Faktori poput pola, obrazovanja, jezika i kulture determinanti su faktori za, da li će se neka osoba smejati u određenoj situaciji.
Definicija[uredi | uredi izvor]
Smeh je deo čovečijeg ponašanja regulisana mozgom koji pomaže ljudima razjasniti njihove namere u socijalnoj interakciji i pruža emocioalan kontekst konverzacijama. Smeh se koristi kao signal pripadnosti nekoj grupi-on signalizuje prihvaćenost i pozitivne interakcije s drugima. Smeh se ponekad doživljava zaraznim, a smeh neke osobe može samo izazvati smeh u drugih kao pozitinivnu povratnu spregu.[1] Popularnost snimka smeha u televizijskim komedijama situacije može se delom pripisati ovome. Proučavanje humora i smeha te njihovih psiholoških i fizioloških učenika na čovečije telo zove se gelotologija.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Neurologija smeha”. archive.wikiwix.com (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 10. 05. 2015. g. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ Humor and laughter : theory, research, and applications. Chapman, Antony J., Foot, Hugh C. New Brunswick, N.J., U.S.A.: Transaction Publishers. 1996. ISBN 1560008377. OCLC 32821464.
