Pređi na sadržaj

Sofi Blanšar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sofi Blanšar
Sofi Blanšar
Puno imeMadlen-Sofi Blanšar
Datum rođenja(1778-03-25)25. mart 1778.
Mesto rođenjaTroa Kanon, Francuska
Datum smrti6. jul 1819.(1819-07-06) (41 god.)
Mesto smrtiPariz, Kraljevina Francuska
SupružnikŽan-Pjer Blanšar

Sofi Blanšar (Troa Kanon, 25. mart 1778 – Pariz, 6. jul 1819[1]), koja se obično naziva Madam Blanšar, a poznata i po mnogim kombinacijama njenih devojačkih i venčanih imena, uključujući Madlen-Sofi Blanšar, Mari Madlen-Sofi Blanšar, Mari Sofi Arman i Madlen-Sofi Arman Blanšar, bila je francuski aeronaut i supruga pionira baloniranja Žan-Pjera Blanšara. Blanšar je bila prva žena koja je radila kao profesionalni balonista, a nakon smrti svog muža nastavila je da se bavi balonom, napravivši više od 60 letova. Poznata širom Evrope po svojim podvizima na balonu, Blanšar je zabavljala Napoleona Bonapartu, koji ju je promovisao u ulogu "Aeronauta zvaničnih festivala", zamenivši Andre-Žaka Garnerena. Na restauraciji monarhije 1814. nastupala je za Luja XVIII, koji ju je nazvao „Službenim aeronautom restauracije“.

Letenje balonom je za pionire bio rizičan posao. Blanšar je u nekoliko navrata izgubila svest, izdržala je niske temperature i zamalo se udavila kada je njen balon pao u močvaru. Godine 1819. postala je prva žena koja je poginula u vazduhoplovnoj nesreći kada je tokom nastupa u vrtu Tivoli u Parizu lansirala vatromet koji je zapalio gas u njenom balonu. Njena letelica se srušila na krov kuće i ona je poginula.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Žan Pjer Blanšar

Sofi Blanšar je rođena kao Mari Madlen-Sofi Arman u porodici protestantskih roditelja u Troa-Kanonu, blizu La Rošela. Malo se zna o njenom životu pre braka sa Žan-Pjerom Blanšarom, prvim profesionalnim balonistom na svetu. Datum njene udaje je nejasan; izvori navode datume već 1794.[2] ili 1797,[3] ali većina navodi 1804, godinu njenog prvog uzleta. Blanšar je napustio svoju prvu ženu, Viktoriju Lebren, i njihovo četvoro dece da bi putovao po Evropi zbog karijere sa balonom, a ona je kasnije umrla u siromaštvu.[3] Različito opisivana kao Blanšarova „mala, ružna, nervozna žena“, „mala sa oštrim ptičjim crtama“, a kasnije kao „mala i lepa“,[4] Sofi je bila više kod kuće na nebu nego na zemlji, gde je bila nervozna.[4] Plašila se glasnih zvukova i vožnje u kočijama, ali je bila neustrašiva u vazduhu.[4] Ona i njen suprug doživeli su nesreću na zajedničkom letu 1807. (njen 11. uzlet, verovatno njegov 61.), kada su se srušili a on je zadobio povredu glave. Šok ju je ostavio nemom na neko vreme.[5]

Sofi je napravila svoj prvi uzlet balonom sa Blanšarom u Marseju 27. decembra 1804. Par se suočio sa bankrotom kao rezultatom Blanšarovog lošeg poslovnog smisla, i verovali su da je balonista novost koja bi mogla da privuče dovoljno pažnje da reši njihove finansijske probleme. Ona je taj osećaj opisala kao „neuporedivu senzaciju”.[2] Sofi je napravila drugi uzlet sa Blanšarom, a za svoj treći uzlet 18. avgusta 1805, poletela je sama iz bašte samostana Jakobinaca u Tuluzu.[2][6]

Nije bila prva žena balonista. 20. maja 1784, markiza i grofica od Montalambera, grofica od Podenasa i gospođica de Lagard otputovale su na vezanom balonu u Pariz. Nije bila ni prva žena koja se popela u nevezanom balonu: u Blanšarovo vreme, Sitoajen Anri, koja je napravila uzlet sa Andre-Žakom Garnerenom 1798, bila je zaslužna za to prvo letenje balonom, iako je ta čast zapravo pripadala Elizabet Tibl. Tibl, operska pevačica, uspela je da zabavlja Gustava III Švedskog u Lionu 4. juna 1784, četrnaest godina pre Sitoajen Anri. Blanšard je, međutim, bila prva žena koja je pilotirala sopstvenim balonom i prva koja je prihvatila balon kao karijeru.[7]

Njen muž je 7. marta 1809. umro od povreda zadobijenih 20. februara 1808. kada je pao sa svog balona u Hagu nakon što je doživeo srčani udar. Posle njegove smrti, Sofi je nastavila da leti, specijalizujući se za noćne letove, često ostajući u vazduhu cele noći.

Solo karijera[uredi | uredi izvor]

Uzlet sa Marsovog polja, 24. juna 1810

Sofi je sprovodila eksperimente sa padobranima kao i njen muž, spuštajući pse padobranom iz svog balona, a kao deo svoje zabave lansirala je vatromet i bacala korpe pirotehnike pričvršćene za male padobrane.[3] Drugi aeronauti su demonstrirali padobranske skokove iz korpi balona, posebno porodica Andre-Žaka Garnerena, čija su supruga, ćerka i nećaka redovno nastupale.[8] Njegova nećaka, Eliza Garnerin, bila je glavni rival Blanšarove kao aeronautkinja, i retkost je bila da na prikladnom događaju nedostaje nastup jedne ili druge.[6] Blanšar je možda i sama imala neke demonstracije skoka padobranom, ali njen primarni interes je bilo letenje balonom.[9]

Par je još uvek bio u dugovima u vreme Blanšarove smrti, tako da je Sofi bila štedljivija u izboru balona da bi smanjila svoje troškove. Koristila je balon sa gasom napunjen vodonikom (ili Charlière), jer joj je omogućavao da se popne u korpi malo većoj od stolice, a nije bila potrebna količina materijala neophodna za balon na vrući vazduh. Balon sa vodonikom takođe ju je oslobodio od potrebe da održava vatru kako bi letelica bila u vazduhu. Posedovanje manjeg balona koji se lako naduvava takođe je bilo važno u eri kada su „nemiri u vezi balona“ bili uobičajeni, a znalo se da razočarana gomila uništava balone i napada aeronaute kada baloni nisu uspeli da se podignu kako je planirano.[10] Pošto je bila mala i lagana, mogla je da smanji količinu gasa koji se koristi za naduvavanje balona.[2] Sofi je koristila, ili je barem posedovala, balon na vrući vazduh; Pukovnik Fransis Maceroni je zapisao u svojim memoarima da mu ga je prodala 1811. za 40 funti.[11]

Postala je Napoleonova miljenica, a on ju je imenovao da zameni Andre-Žaka Garnerena 1804. Garneren se osramotio tako što nije uspeo da kontroliše balon koji je poslao da obeleži Napoleonovo krunisanje u Parizu; balon je na kraju otplovio čak do Rima, gde se srušio u jezero Braćano i postao predmet mnogih šala na račun Napoleona.[12] Titula koju joj je dao Napoleon je nejasna: on ju je svakako učinio „Aeronautom zvaničnih festivala“ („Aéronaute des Fêtes Officielles“) sa odgovornošću za organizovanje balonskih letova na velikim događajima,[2] ali ju je možda učinio i svojim Glavnim ministrom vazduhoplovstva za letenje balonom, u kojoj je ulozi navodno izradila planove za vazdušnu invaziju na Englesku.[13] Uspela je da odvrati Napoleona od ovog nepraktičnog plana ističući da bi preovlađujući vetrovi iznad Lamanša učinili takvu invaziju skoro nemogućom.[14]

Sofi se penje u Milanu 15. avgusta 1811. da obeleži 42. rođendan Napoleona

Uzletela je za Napoleonovu zabavu 24. juna 1810. sa Marsovog polja u Parizu i na proslavi koju je organizovala Carska garda povodom njegovog braka sa Marijom Lujzom od Austrije. Po rođenju Napoleonovog sina, Blanšar je sa Marsovih polja preletela balonom iznad Pariza i bacila letke u kojima je najavljivala rođenje.[15] Nastupila je na zvaničnoj proslavi njegovog krštenja u Dvorcu Sen Klu 23. juna 1811, sa vatrometom lansiranim iz balona,[16] i ponovo na „Féte de l'Emperor“ u Milanu 15. avgusta 1811. Izvršila je uzlet po lošem vremenu preko Kampo Marte u Napulju da bi pratila smotru trupa Napoleonovog zeta Žoašen Mira, kralja Napulja, 1811.[11] Kada je Luj XVIII ušao u Pariz 4. maja 1814, nakon što je vraćen na francuski tron, Blanšar se u svom balonu popela sa Pont Neuf kao deo trijumfalne povorke. Luj je bio toliko oduševljen njenim nastupom da ju je nazvao "zvaničnim aeronautom restauracije".[17][a]

Poznata širom Evrope, Blanšar je svojim usponima privlačila veliku publiku. U Frankfurtu je očigledno bila uzrok lošeg prijema opere Silvana Karla Marije fon Vebera u noći premijere, 16. septembra 1810: građani su hrlili da vide njenu demonstraciju, dok je samo nekoliko njih prisustvovalo operskom debiju.[18] Održala je mnoge predstave u Italiji. Godine 1811. putovala je iz Rima u Napulj, podelivši putovanje na pola sa zaustavljanjem posle 97 km, a kasnije se ponovo popela iz Rima na visinu od 3.660 m i tvrdila je da je zaspala neko vreme pre nego što je sletela u Taljakoco.[19] Iste godine ponovo je izgubila svest nakon što je morala da se popne da ne bi bila zarobljena u oluji sa gradom u blizini Vensena. Kao rezultat toga, provela je 14½ sati u vazduhu.[20] Sofija je prešla Alpe balonom,[21] a na putovanju u Torino 26. aprila 1812; temperatura je pala tako nisko da je imala krvarenje iz nosa, a na rukama i licu su joj se stvorile ledenice.[6] Umalo je umrla 21. septembra 1817. godine kada je na letu iz Nanta (svoj 53.) sletela na močvarno polje. Krošnja njenog balona se zaglavila u drvo što je dovelo do prevrtanja stolice; Blanšar, upletena u opremu, pala je u vodu močvare i udavila bi se da pomoć nije stigla ubrzo nakon njenog sletanja.[6] Saosećajući sa Mari Terez de Lamur koja je pokušavala da vodi sklonište za „pale žene“ (La Miséricorde) u Bordou, ponudila je da prihod od jednog od svojih uspona donira tom poduhvatu. De Lamur je odbila ponudu sa obrazloženjem da ona ne može biti uzrok da drugi rizikuje svoj život.[22]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Smrt gđe. Blanšar, ilustracija s kraja 19. veka

Dana 6. jula 1819. godine, u vrtu Tivoli u Parizu, njen balon napunjen vodonikom se zapalio i Blanšar, zapetljana u okolnu mrežu, pala je u smrt.

Blanšar je redovno nastupala u vrtovima Tivoli, uzletala je dva puta nedeljno kada je bila u Parizu.[3] Više puta je upozoravana na opasnost od upotrebe vatrometa na svojim nastupima. Ovaj prikaz trebalo je da bude posebno impresivan sa mnogo više pirotehničkih sredstava nego inače, a čini se da su upozorenja ostavila utisak na nju. Neki gledaoci su je molili da se ne penje, ali su je drugi, željni predstave, nagovarali. Jedan izveštaj je sugerisao da se konačno odlučila i zakoračila u svoju stolicu sa rečima „Allons, ce sera pour la dernière fois“ („Idemo, ovo će biti poslednji put“).[23]

Oko 22:30 (razlikuju se podaci o tačnom vremenu), Blanšar je započela svoj uzlet, noseći belu haljinu, beli šešir sa perjem od nojeva i belu zastavu. Vetar je jako duvao, a izgleda da se balon mučio da se podigne. Izbacivanjem balasta Blanšar je uspela da se malo podigne, ali je balon proleteo kroz drveće dok se penjao. Nakon što je raščistila krošnje drveća, Blanšar je započela prikaz mašući svojom zastavom. Balon je bio osvetljen korpama u kojima se nalazila "bengalska vatra", pirotehničko sredstvo u boji koje sporo gori.[24]

Nekoliko trenutaka nakon početka predstave, i dok se balon još uvek penjao, videlo se da je u plamenu. Neki izveštaji kažu da je balon na trenutak nestao iza oblaka i da je kada se ponovo pojavio bio u plamenu - bez obzira na okolnosti, gas u balonu je goreo. Blanšar je počela da se brzo spušta, ali je balon, zahvaćen vetrom, nastavio da se udaljava čak i dok se spuštao. Neki gledaoci su mislili da su ovi događaji deo predstave i aplaudirali su i uzvikivali svoje odobravanje.[25] Balon se nije popeo na neku veliku visinu i, iako je gas koji je izlazio goreo, gas u balonu je održavao dovoljnu visinu da spreči da letelica padne direktno na zemlju. Brzim izbacivanjem balasta Blanšar je uspela da uspori spuštanje. Većina izveštaja kaže da je delovala mirno tokom spuštanja, ali je rečeno da je grčila ruke od očaja dok se letelica približavala tlu.[23] Kasnije su kružile glasine da je toliko čvrsto stegla stolicu da je „nekoliko arterija puklo od napora“.[26]

Još jedna slika njene smrti iz 1869. godine

Neposredno iznad krovova gas iz balona je bio potrošen, a letelica je udarila u krov kuće.[b] Verovalo se da bi verovatno preživela da je to bio kraj incidenta, ali su konopci koji su držali stolicu za telo balona možda pregoreli ili je udar možda odbacio napred, što je rezultiralo da se Blanšar, zarobljena u mreži balona, nagne preko bočne strane krova u ulicu ispod. Džon Pul, očevidac, opisao je njene poslednje trenutke:

Lako se može zamisliti efekat tako šokantne nesreće na umove nekoliko hiljada ljudi okupljenih radi zabave i raspoloženja...[27]

Neki izveštaji joj pripisuju da je uzviknula "À moi!" („pomoć“, ili bukvalno, „jao, meni“), dok je udarila u krov.[28] Iako su joj ljudi pritrčali u pomoć i pokušali da je spasu, ona je umrla odmah, ili najviše deset minuta kasnije, od preloma vrata.

Činilo se da je najverovatniji uzrok nesreće taj što je vatromet prikačen na njen balon bio oboren od strane drveta dok se penjala; verovatno je balon bio jako napunjen i nije uspeo da se dovoljno brzo podigne. Kada je upalila fitilje, vatromet je krenuo ka balonu umesto od njega; jedan od njih je progoreo rupu u tkanini i zapalio gas. Jedan muškarac je navodno primetio problem i viknuo joj da ne pali fitilje, ali je njegove povike ugušilo klicanje gomile.[23] Kasniji izveštaji sugerisali su da je ostavila ventil za gas otvoren, dozvoljavajući varnicama da zapale gas i zapale balon, ili da je njen balon bio loše konstrukcije i dozvolio je da gas izlazi tokom celog uspona.[2]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

  Kada su čuli da je umrla, vlasnici vrta Tivoli su odmah najavili da će ulaznice biti donirane za izdržavanje njene dece, a neki gledaoci su stajali na kapiji apelujući na građane Pariza za donacije. Apelom je prikupljeno 2.400 franaka, ali nakon prikupljanja otkriveno je da ona nema preživele dece, pa je novac umesto toga upotrebljen za podizanje spomenika, sa predstavom njenog balona u plamenu, na vrhu, iznad njenog groba na groblju Per Lašez. Na njenom nadgrobnom spomeniku je bio ugraviran natpis „žrtva njene umetnosti i neustrašivosti“.[2] Ostatak novca, oko 1.000 franaka, doniran je luteranskom L'église des Billettes kojem je Blanšardova prisustvovala.[6] Iako nije bila bogata, u vreme svoje smrti izmirila je dugove koje joj je ostavio muž i bila je finansijski bezbedna. Svaki njen uspon koštao ju je oko 1.000 franaka, ne uključujući troškove održavanja balona. Testamentom je ostavila imovinu u vrednosti između 1.000[6] i 50.000[29] franaka ćerki nekih poznanika.

Priča o njenoj smrti ispričana je širom Evrope. Žil Vern ju je pomenuo u Pet nedelja u balonu, a u Kockaru, Fjodor Dostojevski je uporedio uzbuđenje kockanja sa senzacijom koju je Blanšar sigurno osetila dok je padala. Za druge, njena smrt je bila opomena, bilo kao primer žene koja je prevazišla svoju poziciju (kao kod Grenvila Melena, koji je rekao da je to dokazalo da je „žena u balonu ili van svog elementa ili je previsoko u njemu“[30]) ili kao cena sujete za pokušaje ovako spektakularnih nastupa. Čarls Dikens je prokomentarisao: „Vrč često ide do bunara, ali je prilično siguran da će konačno biti razbijen“.[31] Roman inspirisan njenom pričom, Mali balonista Linde Don, objavljen je 2006.[32]

Objavljeni 2019. godine, Aeronauti imaju lik, "pilot" Ameliju Ren (koju glumi Felisiti Džons), koji je delimično inspirisan Blanšarovom.[33]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

a. ^ As Comte de Provence, Louis had earlier been a patron of balloon pioneer Pilâtre de Rozier, who had been the victim of the first fatal ballooning accident on 15 June 1785.[34]

b. ^ Most sources do not mention the number of the house but some say number 15 or number 16, and some claim the building was a hotel.

 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dunlop, Doug (28. 3. 2016). „Sophie Blanchard: Pioneer Aeronaut”. Smithsonian Libraries Unbound (na jeziku: engleski). Smithsonian Institution. Pristupljeno 24. 3. 2018. 
  2. ^ a b v g d đ e Marck 2006, str. 70–1
  3. ^ a b v g Lynn 2006, str. 132
  4. ^ a b v Walker 2004, str. 50–3
  5. ^ Brown 1801, str. 207–8
  6. ^ a b v g d đ Michaud 1854, str. 415–6
  7. ^ Walsh 1913, str. 11–12
  8. ^ Turgan 1851, str. 170
  9. ^ Figuier 1859, str. 239
  10. ^ What'sHerName and Sharon Wright (3. 12. 2018). „THE AERONAUT Sophie Blanchard”. What'shername (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 1. 2019. 
  11. ^ a b Maceroni 1838, str. 41
  12. ^ Hoefer 1857, str. 499
  13. ^ Martin 2000, str. 135
  14. ^ What'sHerName and Sharon Wright (7. 1. 2019). „THE AERONAUT Sophie Blanchard”. What'sHerName Podcast. 
  15. ^ Smucker 1857, str. 249
  16. ^ de Saint-Amand [1890] 2004, p. 270.
  17. ^ Peltier 1814, str. 391
  18. ^ Newman 1945, str. 513
  19. ^ Select Reviews 1812, p. 176.
  20. ^ Wason 1897, str. 82
  21. ^ Shayler 2005, str. 10
  22. ^ Yonge 1858, str. 57
  23. ^ a b v Ireland 1822, str. 402
  24. ^ Gentleman's Magazine 1819, p. 76.
  25. ^ Marion [1870] 2004, p. 99.
  26. ^ Mathews 1839, str. 65
  27. ^ Duff 1819
  28. ^ Turgan 1851, str. 145
  29. ^ Lesur 1820, str. 651
  30. ^ Mellen 1825, str. 154
  31. ^ Dickens 1853, str. 488
  32. ^ „Fiction Book Review: The Little Balloonist”. Publishers Weekly. 21. 11. 2005. Pristupljeno 23. 4. 2019. 
  33. ^ Scott, Walter (21. 12. 2018). „Felicity Jones on Meeting Ruth Bader Ginsburg & Why She Joined Star Wars”. Parade. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  34. ^ Canadian Aviation Museum 2004.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софи_Бланшар&oldid=27678949”