Spomenik Večna vatra
Spomenik „Večna vatra” nalazi se u Parku Prijateljstva na Ušću u Beogradu. Podignut je u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Autor spomenika je akademski vajar Svetomir Radović. Spomenik je svečano otkriven 12. juna 2000. povodom godišnjice završetka NATO bombardovanja, u prisustvu najviših državnih zvaničnika.
Izgled spomenika
[uredi | uredi izvor]Spomen-obeležje od montažnih betonskih elemenata, visine 30 metara, podignuto je za devet dana, a uređen je i kompleks od 10 hektara. U izgradnji je učestvovalo više od 500 ljudi. Baklja je visoka 4,70 metara, široka 2,80 metara, a teška pet tona. U uglovima postamentalnog dela postavljena su četiri svetlosna topa čiji su snopovi obasjavali stub, ukrštali se iznad bronzane baklje na vrhu obeliska teške oko pet tona, a svetlost je sezala 20 kilometara uvis. Od svečanog otkrivanja spomenika, iz bronzane baklje, vijorio se plamen visok tri metra. Na prednjoj strani spomenika se nalaze stihovi Branka Miljkovića, iz pesme „Jugoslavija”:
„ | Sve što nema vatre u sebi sagori. Što sagori postaje noć. Što ne izgori rađa dan. | ” |
A na zadnjoj strani stihovi iz pesme „Domovina”:
„ | I kada bi me ubili. Volim te. | ” |
Na postamentu širine 5,5 metara uklesan je tekst „Večna vatra” koji je napisala Mira Marković, predsednik direkcije JUL-a:
„ | Ova vatra neka večno gori kao uspomena na rat koji je 19 zemalja NATO pakta – Sjedinjene Američke Države, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Italija, Grčka, Turska, Danska, Belgija, Španija, Portugalija, Island, Norveška, Luksemburg, Poljska, Mađarska i Češka – vodilo protiv Srbije od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Neka večno gori i kao uspomena na herojsku odbranu Srbije u kojoj je učestvovao ceo narod. Neka večno gori i za ceo svet. Da bi bio slobodan, svet mora da nađe u sebi hrabrost i snagu sa kojima smo se mi borili i odbranili u proleće i leto 1999. godine. | ” |
Skrnavljenje i zapuštanje spomenika
[uredi | uredi izvor]Plamen na „Večnoj vatri” se vijorio do 5. oktobra 2000. Tada su se povukli policajci koji su obezbeđivali spomenik, a nepoznati huligani su upali u objekat odakle je stizao gas, oštetili instalacije i tako ugasili „Večnu vatru”. Drugi su razvalili ulazna vrata i ušli u obelisk. Onda je u istoj noći grupa mladih vandala poskidala i odnela skupocene reflektore. Ubrzo nakon toga, spomenik je išaran grafitima koji su potpuno prekrili natpise i narušili izgled spomenika. Nakon toga skinuta su slova sa teksta „Večna vatra” u kojem je bilo navedeno kome je spomenik posvećen.
Spomenik je bio zapušten sve do 2009. godine kada su zahvaljujući inicijativi Kluba generala i admirala Srbije, iscrtane poruke prefarbane, prilaz „Večnoj vatri” je očišćen, ali plamen nije ponovo zasijao.
Najnovije uređenje spomenika bilo je u martu 2019. kada je obnovljen i ceo Park prijateljstva u kom je uređen pločnik, postavljene nove klupe i korpe za otpatke, postavljena nova rasveta i zasađeno drveće. Spomeniku je u potpunosti vraćena bela boja, međutim prkosni plamen opet nije zasijao.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- „Večna vatra” — paljenje ili rušenje", Politika (13. jul 2010)
- „Zašto je ugašena večna vatra na spomeniku na Ušću”, Infoport (12. decembar 2011)