Југословенска левица

Југословенска левица
Југословенска левица.svg
СкраћеницаЈУЛ
ОснивачМирјана Марковић
Слоган„ЈУЛ је кул”
Основана23. јул 1994.
Распуштена15. април 2010.[1]
ПретходникСавез комуниста — Покрет за Југославију
СедиштеВенизелосова 31, Београд
Србија
Идеологија
Политичка позицијакрајња левица
Боје  црвена
Народна скупштина Србије (1997)
20 / 250
Веб-сајт
jul.org.yu

Југословенска левица (скраћено ЈУЛ) била је крајње левичарска[8][9][10] политичка странка у Савезној Републици Југославији.[11] На свом врхунцу, странка је имала 20 места у Народној скупштини Републике Србије након општих избора 1997.

Идеологија[уреди | уреди извор]

ЈУЛ се изјашњавао као странка свих „левичарских и прогресивних снага које су веровале да је општи интерес увек изнад приватног интереса”, а чинили су је они који се залажу за комунизам, социјализам, зелену политику,[12] социјалдемократију и демократски социјализам.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Основана је 1994. спајањем 19 левичарских странака, предвођених Савезом комуниста — Покретом за Југославију (СК—ПЈ). Новонасталу странку предводила је Мирјана Марковић, првобитно у звању председнице Дирекције.

За разлику од Социјалистичке партије Србије (СПС) и њене савезнице Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) које су биле директни наследници Савеза комуниста Србије и Црне Горе, Југословенска левица је била странка са члановима из читаве СР Југославије.[13]

Упркос овим разликама, ЈУЛ и СПС су блиско сарађивали. ЈУЛ углавном није посебно излазио на изборе већ искључиво у склопу коалиције. Неколико чланова СПС-а је у некој фази прешло на ЈУЛ.[14]

Странка је 24. и 25. марта 1995. године одржала 1. конгрес у Сава центру у Београду, а за председника је изабран позоришни редитељ Љубиша Ристић.[15]

ЈУЛ се 1996. придружио Левој коалицији коју су чинили СПС и Новом демократијом. После избора 1997. године, странка је имала 20 посланика и више представника у разним локалним скупштинама. У другој влади Мирка Марјановића имао је пет министарских места.

На 2. конгресу одржаном 6. априла 2002. у Крагујевцу, Марковић је изабран за председника Југословенске левице.[16]

Имао је минимално присуство у политици Црне Горе. На свом врхунцу, ЈУЛ је био део Патриотске коалиције за Југославију на изборима 2002. са Народном социјалистичком партијом Црне Горе и Српском радикалном странком. Коалиција је освојила мање од 3% гласова и ниједно посланичко место.

На изборима 2003. ЈУЛ је освојио само 0,1% гласова.[17] Странка је званично престала да постоји 12. априла 2010. године.[18]

Међународна сарадња[уреди | уреди извор]

ЈУЛ је посетио скупове неколико левичарских политичких група у Европи и свету. Одржавао је везе са Комунистичком партијом Кине, Комунистичком партијом Кубе и Радничком партијом Кореје.[14]

Бирачка база[уреди | уреди извор]

Друштвена база је углавном била међу сељацима и радницима, али је имала и припаднике такозване nouveau riche Србије у време Милошевићевог мандата, као и много високих државних службеника и војног особља. Током 1990-их, противници Милошевићеве владе понекад су спомињали ЈУЛ „огранак Комунистичке партије Кине у Југославији”.[14]

Резултати на изборима[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори у Србији[уреди | уреди извор]

Година # гласова % од важећих # мандата Промена Коалиција Статус
1997. 1.418.036 34,26%
20 / 250
Раст 20 ЛК влада
2000. 14.324 0,38%
0 / 250
Пад 20 без мандата
2003. 3.771 0,09%
0 / 250
Стагнација 0 без мандата

Парламентарни избори у Црној Гори[уреди | уреди извор]

Година # гласова % од важећих # мандата Промена Коалиција Статус
1996. 1.668 0,55%
0 / 250
нова без мандата
1998. 345 0,10%
0 / 250
Стагнација 0 без мандата
2001. 190 0,05%
0 / 250
Стагнација 0 без мандата
2002. 9.911 2,84%
0 / 250
Стагнација 0 ПКЈ без мандата

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mira Marković danas nema šanse kao politički lider”. 
  2. ^ „Serb Reformers Claim Victory”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-16. 
  3. ^ „Serbia, Montenegro Future Undecided”. AP NEWS (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-16. 
  4. ^ Steele, Jonathon (2000). „Yugoslavia's hated regime crumbles”. Guardian. Приступљено 9. 1. 2018. 
  5. ^ Stojic, Marko (2018). Party responses to the EU in the western Balkans : transformation, opposition or defiance?. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-59563-4. OCLC 1003200383. 
  6. ^ Breuilly, John (2013). The Oxford Handbook of the History of Nationalism. OUP Oxford. стр. 527. 
  7. ^ Golubović, Zagorka (2003). Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002. IFDT. стр. 225. 
  8. ^ March, Luke (2011). Radical left parties in Europe. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-0-203-15487-8. OCLC 782918602. 
  9. ^ „Milosevic Moves to Stifle Dissent in Academia”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-04-16. 
  10. ^ Goati, Vladimir (1999). „The Federal Republic of Yugoslavia”. Societies in conflict: the contribution of law and democracy to conflict resolution. Bled, Slovenia: European Commission For Democracy Through Law. стр. 105. 
  11. ^ а б Janusz Bugajski. Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics in the Post-Communist Era. Armonk, New York, USA: The Center for Strategic and International Studies. стр. 407. 
  12. ^ Vulić, Zorica (8. 4. 2000). „Ko je ovaj čovek: Vladimir Štambuk” (на језику: српски). Glas javnosti. Приступљено 22. 8. 2019. 
  13. ^ Yugoslav Left leader: "All people in Yugoslavia should live together"[мртва веза]
  14. ^ а б в „Yugoslav Left”. Free Serbia. 10. 12. 1999. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2012. Приступљено 28. 3. 2019. 
  15. ^ Thomas 1999, стр. 225-6.
  16. ^ „MIRJANA MARKOVIC IZABRANA ZA PREDSEDNICU JUL-A” (на језику: српски). B92. 6. 4. 2002. Приступљено 4. 4. 2019. 
  17. ^ Broad Left entry on JUL Архивирано март 3, 2016 на сајту Wayback Machine
  18. ^ „Mira Marković danas nema šanse kao politički lider”. srbijadanas.com. Srbija Danas. 28. 3. 2015. Приступљено 20. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]