Sporazum iz Kanagave

Sporazum iz Kanagave – ratifikacija Japana i potpisivanje mirovnog sporazuma od strane SAD

Stara japanska grafika koja pokazuje Perija sa dva mornara

Spomenik Periju u Šimodi

Stranci u Jokohami, 1854. godine - crtež

Sporazum iz Kanagave (jap. 日米和親条約 "Nichibei Washin Jōyaku", engl. Convention of Kanagawa) nazivan još i „Sporazum mira i prijateljstva“ bio je prvi pismeni dogovor između SAD i Japana, tada pod vladavinom Tokugava šogunata. Potpisan pod pretnjom sile SAD, stupio je na snagu i okončao japansku politiku izolacije „sakoku“, dugu 220 godina otvaranjem luka Šimoda i Hakodate za američke brodove. Tim sporazumom obećana je sigurnost američkih građana i utvrđena pozicija američkog konzula na tlu Japana. Ovaj dokument je prvi od mnogih koji će doći za njim osiguravajući bolje ekonomske i diplomatske odnose između Japana i drugih zapadnih zemalja.

Izolacija Japana

Početkom 17. veka, tadašnja vlast Japana, šogunat Tokugava odlučio je da podrži politiku izolacije od spoljašnjih uticaja drugih zemalja. Uzajamna trgovina mogla je doći samo od holandskih i kineskih brodova i to striktno samo u Nagasakiju pod strogom kontrolom vlasti. Postoje dva razloga za ovu odluku. Jedan je bio iz straha da će zapadne zemlje pod izgovorom širenja hrišćanstva iskoristiti priliku da okupira Japan i pretvori je u koloniju, što je bio slučaj sa nekim drugim zemljama Azije. Drugi razlog za izolaciju bio je zbog zabrinutosti da bi trgovina sa zapadnim zemljama i nagomilavanje bogatstva vodilo do uzdizanja daimjoa i svrgavanja Togugava klana u vladavini.

Početkom 19. veka, politika izolacije se nalazila pod izazovima, dovodeći u sumnju njenu korisnost. Godine 1844, kralj Holandije, Vilem II, poslao je hitno pismo Japanu da sama okonča izolaciju pre nego što bude uslovljena da na silu to uradi. Dve godine kasnije, Američka ekspedicija predvođena komodorom Džejmsom Bidlom dolazi do obale sa zahtevom da se iskrca i da dozvoli da se luka upotrebi za trgovinu ali biva odbijen i poslat nazad u SAD.

Perijeva ekspedicija

Nedugo zatim, 1852. godine, Američka mornarica je poslala admirala Metjua Perija sa svojim bojnim brodovima i dozvolom američkog predsednika Milarda Filmora da zatraži (pa i pod upotrebom sile) otvaranje granica prema zapadnim svetom. Rastuća razmena između Amerike i Kine, prisustvo američkih kitolovaca u vodama blizu Japana i želja da se dobije monopol nad potencijalnim nalazištima rude, bili su glavni faktori za otvaranje granica Japana. U to vreme Amerikanci su bili privučeni idejom „Manifesta sudbine“ i želeli su da nametnu zapadne vrednosti naspram tada verujući „nazadne“ kulture naroda Azije. Sa japanske tačke gledišta, učestalost stranaca i inostranih brodova kao i očiglednu razliku u vojnoj moći, tehnici i naoružanju bio je zabrinjavajući faktor za japansku feudalnu vladavinu. Sve što su do sada znali o napretku zapadnog sveta bio je preko malih holandskih trgovačkih brodova a kada su prvi put videli bojnu flotu komodora Perija došlo je rasprave kako najbolje rešiti problem potencijalne pretnje i udara na japansku politiku i ekonomiju.

Peri je 8. jula 1853. godine stigao sa četiri puno opremljena bojna broda u Uragu (deo naselja u okrugu Kanagava), i to u sam centar luke grada Eda. Japanska vlast je tražila da svoju flotu premesti do Nagasakija koja je oduvek bila glavna luka za dolazak stranaca, ali je Peri to odlučno odbio preteći da ako ga ne prime napasti Edo i ako je potrebno spaliti prestonicu do temelja. Konačno, dozvoljeno mu je da se ukotli u Kurihami gde je 14. jula dostavio pismo od Američke vlade. Nakon predaje pisma vraća se za Ameriku sa obećanjem da će se nakon isteka određenog vremenskog perioda vratiti po odgovor.

Postoje razne kontroverze koje prate politiku izolacije i Perijevo pismo vladi obeležavajući vladavinu Tokugava šogunata. Sam šogun, Tokugava Ijejoši umreće nekoliko dana posle Perijevog dolaska i naslediće ga mlađi i bolešljivi sin, Tokugava Ijesada, ostavljajući donošenje odluke u ruke saveta starešina (Rođu) pod vođstvom Abe Masahira. Abe je smatrao da imajući u vidu tehnološku prednost Amerikanaca, Japanu nemoguće da se odbrani i ne želeći da započne nikakvu prenaglašenu akciju obraća se pismeno daimjoima za pomoć. To je bio prvi put da Tokugava šogunat traži da neka odluka bude doneta javnom debatom, što će kasnije imate veće posledice po vlast jer su Japanci tim postupkom videli šogunat kao grupu neodlučnih i slabih ljudi. Rezultati debate nisu dali odgovarajući odgovor, budući da od 61 daimjoa, 19 je bilo za to da se prihvate američki uslovi, a 19 protiv. Njih 14 napisalo je svoju zabrinutost zbog mogućeg izbijanja rata, sedam je prodložilo da im se daju samo privremene ustupke, a dvoje je napisalo da će prihvatiti sve što bude odlučeno od strane vlade.

Peri se vraća u Japan 13. februara 1854. godine sa duplo većom flotom nego ranije (osam brodova) pokazujući da neće otići sve dok se sporazum ne potpiše. Pregovori su počeli 8. marta i trajali su jedan mesec. Japanska strana je prihvatila skoro sve zahteve admirala Perija sa izuzetkom trgovačkog sporazuma sastavljenog po modelu koji su SAD imali sa Kinom, za koji je Peri pristao da odloži za neko drugo vreme. Glavna polemika bila je usmerena na to koje će luke biti otvorene jer je Peri izričito odbacio Nagasaki da bi na kraju došli do uzajamnog dogovora otvaranjem luke Šimoda i Hakodate. Sporazum je napisan na engleskom, holandskom, kineskom i japanskom u Kanagavi, pored mesta budućeg grada Jokohame i zvanično potpisan 31. marta iste godine.

Sporazum iz Kangave (Sporazum mira i prijateljstva) (1854)

Engleska verzija sporazuma

Sporazum obuhvata dvanaest tački dogovora:

Član	Opis
§ I	Uzajamni mir između SAD i Japana
§ II	Otvaranje luke Šimoda i Hakodate
§ III	Pružanje podrške američkim mornarima u slučaju brodoloma
§ IV	Dogovor da mornari brodolomnici neće biti zarobljeni ili na bilo koji način mučeni u Japanu
§ V	Slobodu pokreta za strance koje će privremeno živeti i raditi u Japanu (sa određenim ograničenjima).
§ VI	Dozvoljava se trgovina
§ VII	Dozvoljava se razmena novca i trgovinske transakcije.
§ VIII	Amerika će pomoći u održavanju monopola trenutne vlade Japana.
§ IX	Japan će dati prednost SAD u svim pregovorima koje može imati sa inostranim vladama u budućnosti.
§ X	Zabranjuje se američkim brodovima da koriste bilo koje druge luke osim Šimoda i Hakodate
§ XI	Dozvoljava se otvaranje američkog konzulata u Šimodu.
§ XII	Sporazum mora biti ratifikovan do 18 meseci od potpisivanja

Poslednji zahtev, dvanaesti član, daje uslov da se ovaj sporazum mora ratifikovati od strane predsednika SAD i vladajućeg tela Japana u roku od 18 meseci. U to vreme, šogun Tokugava Ijesada bio de fakto vladar Japana i nije postojala ni najmanja šansa da car stupi bilo kako u kontakt sa strancima. Imajući u vidu taj uslov Peri je sklopio sporazum sa punomoćnikom Šoguna, Hajaši Akirom, da bi tek kasnije bilo dodato u tekstu, iako tada nerado, "od strane cara Komeia". Sporazum je zvanično ratifikovan 21. februara 1855. godine.

Posledice sporazuma

Kratkoročno gledano, obe strane su bile zadovoljne sa dogovorom. Peri je obavio svoj primarni zadatak da razbije japansku sakoku politiku izolacije i na taj način zaštiti građane SAD na tlu Japana dajući im šansu da se bez bojazni bave trgovinom i ostalim poslovima. Tokugava šogunat je pak izbegao da dogovor bude potpisan lično od strane šoguna (ili cara), pa je potpisan od strane punomoćnika tz. rođu-a, na taj način izbegavši odgovornost i moguću vojnu intervenciju.

Vremenom je ovaj sporazum vodio do potpisivanja ostalih sporazuma sa Amerikom i zapadnim zemljama poput, "Harisovog ugovora" potpisanog 1858. godine u San Francisku što je dozvolio osnivanje stranih koncenzija, ekstrateritorijalne primene za strance, minimalnog poreza za izvoz stranih dobara i dr. Japanci su ukazivali na neravnopravnost ugovora koje će obeležiti period odnosa istok-zapad i nepoverenja prema strancima. Sporazum iz Kangave je takođe otvorio novo poglavlje u odnosima između drugih zapadnih zemalja, pa uskoro bivaju potpisani razni ugovori i sporazumi sa Velikom Britanijom (Englesko-Japanski sporazum o prijateljstvu – oktobra 1854.), Rusijom (Sporazum iz Šimode - 7. februara, 1855.) i Francuskom (Ugovor o miru i trgovini između Francuske i Japana - 9. oktobra 1858).

Danas gledano, ovaj ugovor je imao dosta posledica na japansku feudalnu vlast tako što je oslabila vladavinu šoguna i promenila način življenja njenih građana. Dolazak stranaca i vođenje politike prema novim promenama dovela je do nastanka pokreta „Sonno džoi“ što je na kraju prouzrokovalo smenu vladavine i dovela do Meidži obnove.

Mesto potpisivanja

Za sporazum i pregovore je namenski napravljena kuća u Jokohami koja danas ima svrhu Istorijskog arhiva Jokohame.

Vidi još

• Sakoku

Literatura

• Arnold, Bruce Makoto (2005). Diplomacy Far Removed: A Reinterpretation of the U.S. Decision to Open Diplomatic Relations with Japan (Teza). University of Arizona.  [1]
• Auslin, Michael R. (2009). Negotiating with Imperialism: The Unequal Treaties and the Culture of Japanese Diplomacy. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02031-3. 
• Cullen, L. M. (2003). A History of Japan, 1582-1941: Internal and External Worlds. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52918-1. 
• Edström, Bert (2000). The Japanese and Europe: Images and Perceptions. Psychology Press. ISBN 978-1-873410-86-8. 
• Perry, Matthew Calbraith. (1856). Narrative of the expedition of an American Squadron to the China Seas and Japan, 1856. New York : D. Appleton and Company. [digitized by University of Hong Kong Libraries, Digital Initiatives, "China Through Western Eyes." ]
• Bayard Taylor|Taylor, Bayard. (1855). A visit to India, China, and Japan in the year 1853 New York : G.P. Putnam's sons. [digitized by University of Hong Kong, Libraries, Digital Initiatives, "China Through Western Eyes".
• Beasley, William G (1972). The Meiji Restoration. Stamford University Press. ISBN 978-0-8047-0815-9. 
• Hall, John Whitney (1991). Japan: From Prehistory to Modern Times. University of Michigan. ISBN 978-0-939512-54-6. 

Spoljašnje veze

• Sporazum iz Kanagave (ceo tekst na engleskom)