Srebrni kodeks
Srebrni kodeks (lat. Codex Argenteus) je rukopis Biblije na gotskom jeziku, autora episkopa Vulfile iz 4. veka. Napisan je na finom purpurnom pergamentu srebrnom bojom. Prvobitno je sadržao 336 stranica, od kojih 188 sačuvano.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Srebrni kodeks je pisan za vreme vladavineo ostrogotskog kralja Teodorika Velikog (488-526). Kraljevski kodeks je luksuzno uređen a tekst je pisan zlatnim i srebrnim mastilom. Umetnički stil, kvalitet dekoracije i minijature ukazuju da je rukopis napravljen za najuže članove kraljevske porodice.[1]
Značajni delovi srebrnog kodeksa (187 listova) je sačuvana u Verdenskom bratstvu, u blizini Esena, nekada jedan od najbogatijih manastira Svetog rimskog carstva. Vreme i okolnosti nastanka Kodeksa u Nemačkoj su nepoznati. Tačan datum izrade rukopisa je nepoznat, ali se pominje sredinom 14. veka. Tada je rukopis bio u biblioteci cara Rudolfa II u Pragu.[2] Nakon završetka tridesetogodišnjeg rata 1648. rukopis je kao ratni trofej odnet u biblioteku kraljice Kristine Švedske u Stokholmu. Nakon prelaska u katolicizam kraljice rukopis je u Holandiji 1654. prodat kolekcionaru Isaaku Vosu (1618-1689). 1662. godine rukopis je kupio Magnus de la Gardie i preselio ga u Švedsku, gde je u 1669. smešten u biblioteku Univerziteta u Upsali.[3]
Između 1821. i 1834. godine 10 strana rukopisa je ukradeno iz Univerzitetske biblioteke, ali na samrtnoj postelji, lopov ih vratio nazad. To se desilo 1857. godine[4]
1998. godine kodeks je podvrgnut radiokarbonskoj analizi, i tada je potvrđeno datovanje na 6. veka.[5]
U oktobru 1970. u Špajeru na obnovi kapele Svetog Afre Augzburške katedrae u drvenom kivotu je pronađen, 336-ti list kodeksa, koji sadrži zaključne stihove Jevanđelja po Marku (odnosno Mk 16: 13-20.).[5] Špejerov list je umotan oko štapa i umotan u papir, što svakako ukazuje na želju da se očuva rukopis.[6]
Prvo kompletno izdanje teksta četiri jevanđelja Vulfile je objavljeno 1665. godine u Švedskoj[7].
Fototipsko izdanje Srebrnog kodeksa objavljeno je tek 1927. godine, u čast 450. godišnjice Univerziteta u Upsali.
U današnjim kodeksu od tekstova Jevanđelja očuvani su sledeći stihovi:
- Jevanđelje po Mateju 5: 15-48; 6: 1-32; 7: 12-29; 8: 1-34; 9: 1-38; 10: 1,23-42; 11: 1-25; 26: 70-75; 27: 1-19,42-66.
- Jevanđelje po Jovanu 5: 45-47; 6: 1-71; 7: 1-53; 8: 12-59; 9: 1-41; 10: 1-42; 11: 1-47; 12: 1-49; 13: 11-38; 14: 1-31; 15: 1-27; 16: 1-33; 27: 1-26; 28: 1-40; 29: 1-13.
- Jevanđelje po Luki 1: 1-80; 2: 2-52; 3: 1-38; 4: 1-44; 5: 1-39; 6: 1-49; 7: 1-50; 8: 1-56; 9: 1-62; 10: 1-30; 14: 9-35; 15: 1-32; 16: 1-24; 17: 3-37; 18: 1-43; 19: 1-48; 20: 1-47.
- Jevanđelje po Marku 1: 1-45; 2: 1-28; 3: 1-35; 4: 1-41; 5: 1-5; 5-43; 6: 1-56; 7: 1-37; 8: 1-38; 9: 1-50; 10: 1-52; 11: 1-33; 12: 1-38; 13: 16-29; 14: 4-72; 15: 1-47; 16: 1-12 (+ 16: 13-20).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Mecger, Brюs Rannie perevodы Novogo Zaveta. Ih istočniki, peredača, ograničeniя Bibleйsko-bogoslovskiй in-t sv. apostola Andreя 2004 s. 552 ISBN 5-89647-024-X
- ^ Andersson-Schmitt, Margarete, Anmerkungen zur Bedeutung des Haffner Blattes für die Geschichte des Codex argenteus. (Nordisk tidskrift för bok och biblioteksväsen 62-63: 1975-76. str. 16-21.
- ^ Friesen, Otto von och Grape, Anders, Om Codex Argenteus. Dess tid, hem och öden. (Skrifter utgivna av Svenska litteratursällskapet, 27.) Uppsala, 1928.
- ^ Haffner, Franz, Fragment der Ulfilas-Bibel in Speyer. (Pfälzer Heimat, 22:1971, H. 1, 31. März. str. 1-5.)
- ^ a b Haffner, Franz, Herkunft des Fragmentes der Ulfilas-Bibel in Speyer. (Pfälzer Heimat, 22:1971, H. 3/4, 17. Dezember. str. 110—118.)
- ^ Kleberg, Tönnes, Codex Argenteus. The Silver Bible at Uppsala. 6 ed. Uppsala, 1984.
- ^ Scardigli, Piergiuseppe, Die Goten. Sprache und Kultur. München, 1973.
