Јеванђеље по Марку

Из Википедије, слободне енциклопедије


Нови завет



Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.

Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.[1] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.

Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.[1] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.[2] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.[2] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.

Марко Јеванђелист

Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године[3][4], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  2. ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  3. ^ Edwards (2002), стр. 9.
  4. ^ France (2002), стр. 39.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :