Средоземни репаш
Tadarida teniotis (sredozemni repaš) je jedini predstavnik porodice Molossidae u Srbiji[1]. Ova vrsta se karakteriše izuzetno robusnom građom, velikim ušima i izuzetno dugaškim i uskim krilima. Krzno ove vrste je kratko, mekano, tamno do svetlo sivo i nešto svetlije ventralno. Uši su velike, okruglaste, spojene pri bazi i vidno duže od njuške. Repna letna membrana je uska, a sam rep se polovinom svoje dužine pruža izvan repne letne membrane.[2]
| Sredozemni repaš | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Chiroptera |
| Porodica: | Molossidae |
| Rod: | Tadarida |
| Vrsta: | T. teniotis
|
| Binomno ime | |
| Tadarida teniotis (Rafinesque, 1814)
| |
| |
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Vrsta je rasprostranjena po celom Mediteranu, od Kanarskih ostrva sve do male Azije i Kavkaskih planina, kao i na bliskom istoku. Njen areal takođe pokriva celu Španiju, Italiju i Albaniju, južne delove Francuske, Švajcarske i Hrvatske i skoro čitavu Grčku.[4] Pojedinačni nalazi zabeleženi su na severu Švajcarske i jugu Nemačke. [2]
Staništa i skloništa[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta živi na svim nadmorskim visina, čak i preko 2000m. Obično živi na planinskim i obalskim predelima sa adekvatnim skloništima. Lovi uglavnom iznad šuma i maslinjaka, a ređe iznad agroekosistema, gradova i vodenih površina.
Najčešća skloništa ove vrste tokom zime i leta su pukotine na visokim, nepristupačnim liticama i padavinama planina, a takođe se mogu naći i u pećinama i pukotinama starih debala. Pored toga često naseljavaju i urbana staništa gde se skrivaju u pukotinama u zgradama i mostovima.[1]
Sezonske migracije ove vrste nisu zabeležene. Skloništa menja u razmaku i preko 30km.
Reproduktivno ponašanje vrste[uredi | uredi izvor]
Formiraju porodiljske kolonije koje uobičajeno broje 1-50 jedinki, ređe i do 400. Ženke su polno zrele nakon godinu dana, a tokom jedne sezone mogu izneti samo jedno mladunče koje sisa 6-7 nedelja. Mladi se rađaju u periodu od kraja juna do početka jula (dešava se i da se mladi rode krajem avgusta). Udvaranje i formiranje kopulacionih kolonija se događa na jesen i tokom aprila[2]
Ishrana i lov[uredi | uredi izvor]
T. teniotis je izuzetno vešt i jak letač koji može dostići brzinu i do 65km/h. Lovi u letu na visini od 10 do 300m i pokriva širok spektar staništa tokom lova (u Portugalu je zabeleženo da njihova lovišta pokrivaju površinu i do 100ha). Glavninu plena im čine krupni noćni leptiri (65-90%).
T. teniotis je izuzetno vešt i jak letač koji može dostići brzinu i do 65km/h. Lovi u letu na visini od 10 do 300m i pokriva širok spektar staništa tokom lova (u Portugalu je zabeleženo da njihova lovišta pokrivaju površinu i do 100ha). Glavninu plena im čine krupni noćni leptiri (65-90%).[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Paunović, Milan; Paunović, Milan (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Radmila Petanović. Beograd. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
- ^ a b v g Dietz, Christian, Dr (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 978-1-4729-2202-1. OCLC 936632149.
- ^ Benda, P.; Piraccini, R. (2016). „Tadarida teniotis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T21311A22114995. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T21311A22114995.en
. Pristupljeno 11. 11. 2021.
- ^ „Tadarida teniotis”. BatsLife (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-08.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Tadarida teniotis na Vikimedijinoj ostavi
