Stadion Doroteo Gvamuč Flores
| Stadion Doroteo Gvamuč Flores | |
|---|---|
Estadio Olímpico Estadio de la Revolución Estadio Nacional Mateo Flores ( Estadio Nacional Doroteo Guamuch Flores) | |
 Stadion Doroteo Flores | |
| Mesto | Gvatemala, Gvatemala |
| Koordinate | 14° 22′ 24″ S; 90° 18′ 13″ Z / 14.3732° S; 90.3037° Z |
| Gradnja počela | 1948. |
| Otvoren | 1950. avgust 18. |
| Vlasnik | CDAG (CDAG) |
| Kapacitet | 26.000 |
| Podloga | trava |
| Cena gradnje | 1.500.000 kvecala |
| Dimenzije | 105 x 71 m |
| Korisnici | |
| Fudbalska reprezentacija Gvatemale FK Komunikacion | |
Stadion Doroteo Gvamuč Flores (šp. Estadio Nacional Doroteo Guamuch Flores) je višenamenski stadion u gradu Gvatemali, Gvatemala.
Izgrađena je 1948. godine, da bi bila domaćin Centralnoameričkih i Karipskih igara 1950. [1] i preimenovana je po trkaču na duge staze Doroteu Gvamuču Floresu, pobedniku Bostonskog maratona 1952. godine. Ima kapacitet od 26.000 mesta.
Korišćen uglavnom za fudbalske utakmice, stadion je tokom svoje istorije bio domaćin većine domaćih utakmica fudbalske reprezentacije Gvatemale, a dom je lokalnog fudbalskog kluba Komunikasiones F.K. Prostorom upravlja Konfederasion Deportiva Autonoma de Guatemala (KDAG).
Jedna od najgorih katastrofa koja se ikada dogodila na jednom sportskom terenu dogodila se na stadionu 1996. godine, kada su 83 osobe poginule od navijačkog stampeda na tribinama.
Opis stadiona[uredi | uredi izvor]
Travnati teren Doroteo Gvamuč Flores stadiona je okružen sa osam staza atletska staza, koja je prvobitno bila napravljena od peska, a kasnije preuređena da ima sintetičku stazu tartan površina. Prostor za sedenje je podeljen na pet delova: Palko (nalazi se na zapadu, a jedini deo pod krovom), Tribina (zapad, oko Palko), Preferenseija (istok), General Norte (sever) i General Sur (jug, gde se nalazi glavni ulaz).
Istorija[uredi | uredi izvor]
Stadion je izgrađen 1948. godine, kao deo projekta izgradnje grupe sportskih objekata poznatih kao Siudad Olimpika, u zoni 5 glavnog grada Gvatemale. Prvobitno nazvan Estadio Olimpiko – pogrešno, pošto nikada nije bio domaćin olimpijskog takmičenja –, prvenstveno je izgrađen od armiranog betona, zbog čega se ponekad kolokvijalno naziva Koloso de Konkreto. Svečano je otvoren 23. februara 1950. [2] kao domaćin VI. Centralnoameričkih i karipskih igara, na kojima je lokalni trkač Doroteo Gvamuč pobedio u polumaratonu, a 26. februara fudbalska reprezentacija Gvatemale igrala je protiv Kolumbije, pobedivši utakmica 2:1, čime je otvorena za fudbalska dešavanja na stadionu.
Nakon trijumfa Dorotea Gvamuča na Bostonskom maratonu 1952. godine, vlada Gvatemale je preimenovala stadion po imenu pod kojim je bio međunarodno poznat, Mateo Flores, u znak priznanja za njegova domaća i međunarodna dostignuća. Od tada se stadion kolokvijalno naziva i El Mateo. Dana 9. avgusta 2016, Kongres je doneo odluku[3] da se stadion preimenuje u Doroteo Gvamuč Flores, pravo i rođeno ime Matea Floresa.
Dana 18. januara 1959. stadion je bio domaćin prijateljske fudbalske utakmice između CSD Komunikasiones i FK Santos, a ovaj drugi je imao Pelea kao deo svog tima. Santos je poveo sa 2:0 golovima Pelea i Pepea, a devet minuta pre kraja meča Francisko "Pinula" Kontreras je postigao 2:1.[4] Dana 20. avgusta 1960. španski div Real Madrid posetio je Gvatemalu i odigrao egzibicioni meč protiv Komunikasionesa, pobedivši sa 5:0.[5]
1973. godine stadion je bio domaćin prvih Igre Centralne Amerike (Juegos Deportivos Centroamericanos), a od tada je bio mesto održavanja druga dva izdanja, 1986. i 2001. godine.
U julu 1996. peščana staza je nadograđena u tartan stazu, a prvi put kada je korišćena nova podloga, lokalni atletičar Berner Rodas postavio je novi nacionalni rekord u trci na 1.500 metara.[2]
Oktobarska tragedija[uredi | uredi izvor]
Dana 16. oktobra 1996. godine, nekoliko minuta pre Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998. između Gvatemala i Kostarika trebalo da se održi, najmanje 83 osobe su poginule, a više od 140 povređeno jer je preveliki broj navijača pokušao da uđe u deonicu „General Sur“, stvarajući ljudsku lavinu u dnu tribine, koje je odvojeno. od njive uz ogradu. Prodaja falsifikovanih karata dovela je do prevelikog broja posetilaca, a nepravilan dizajn zgrade u slučaju vanrednog slučaja doveo je do toga da su navijači u stampedu i pali jedni na druge, što je dovelo do toga da se mnogi ljudi uguše, u jednoj od najgorih tragedija koja se dogodila na jednom sportskom stadionu. [6]
Fudbalsku utakmicu je odmah suspendovao predsednik Gvatemale Alvaro Arzu, koji je prisustvovao događaju, a FIFA je suspendovala korišćenje stadiona za zvanične međunarodne utakmice dok se ne reše bezbednosni problemi, zabrana koja je trajala više od dve godine.[7] Neki od problema su rešeni od tada, ali od 2006. godine objekat je i dalje predstavljao višestruke bezbednosne probleme u vezi sa pristupom i izlaskom, i smatralo se da je podložan nastanku još jedne vanredne situacije u slučaju velike posećenosti.[8]
Veruje se da je blizu 50.000 ljudi pokušalo da prisustvuje stadionu tog dana, za koji je nekoliko dana pre događaja utvrđeno da može da primi 37.500 ljudi i da ima maksimalan broj „zakrčenih“ mesta od 47.500. Ukupan iznos odštampanih karata iznosio je 45.796. Prema lokalnoj analizi, broj štampanih karata je sam po sebi nadmašio kapacitet stadiona, a promet falsifikovanih karata učinio je prekomernu posećenost nekontrolisanom. U to vreme, 13 administrativnih direktora bilo je odgovorno za smrt i povrede, ali su svi mogli da odbace optužbe. KDAG nije preuzeo odgovornost za bezbednost objekta, tvrdeći da je to obaveza subjekata koji organizuju sportske događaje. KDAG, međutim, nije ponudio osnovni plan za vanredne situacije ili plan za vanredne situacije za korišćenje stadiona.[8]
Da bi se ispoštovale neke od preporuka FIFA nakon događaja iz 1996. godine, kapacitet stadiona – koji u to vreme nije imao pojedinačna ili brojčana mesta – smanjen je na 26.000 u 2000-im.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2012-03-23. g. Pristupljeno 2012-01-05.
- ^ a b "Aniversario del vetusto estadio Mateo Flores"[mrtva veza]
- ^ Congress of Guatemala. "Estadio Nacional ahora se llama Doroteo Guamuch Flores" Arhivirano 2016-08-11 na sajtu Wayback Machine (in Spanish). Retrieved 2016-10-08.
- ^ Source: „Archived copy” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2012-03-23. g. Pristupljeno 2012-01-05.
- ^ http://www.carreteranews.com/ediciones_pdf/edicion63.pdf[mrtva veza]
- ^ Doukas, Spiro G. „Crowd Management: Past and Contemporary Issues”. United States Sports Academy. Arhivirano iz originala 2006-10-13. g. Pristupljeno 2006-11-25.
- ^ Torres, Alexander. „"El "Mateo Flores" se reabre para competencia oficial de selecciones - Con la tragedia en la memoria"” (na jeziku: španski). La Prensa Gráfica Online. Arhivirano iz originala 2007-09-26. g. Pristupljeno 2006-11-25.
- ^ a b Castro, Claudia; Menocal, Carlos. „Estadio sigue vulnerable - Diez años después de la tragedia en el Mateo Flores”. Prensa Libre (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2006-11-25.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
