Starorumunski jezik

Starorumunski jezik (vlaški jezik^{[traži se izvor]}) je govorni jezik Vlaha na području današnje Rumunije od 16. do 18. veka pre nego što je postao književni rumunski 1860-ih godina.^[1] Od kraja 16. veka vlaški jezik dobija književnu formalizaciju u rumunskom delu Transilvanije i Vlaške i od tada postaje opšti književni jezik.^[2] ^[3]

Starorumunski, a potom i rumunski jezik, sve do 1860-ih godina, koristili su pismo zasnovano na staroslovenskoj ćirilici (valaško-moldavsko pismo).

Prvi pisani rumunski spomenik je pismo iz Brašova iz 1521. godine. Glavni izvor za pisanje ovog izdanja su vlaško-slovenske povelje, koje kao istorijski pisani spomenik otkrivaju posebnosti u istorijskom razvoju staroslovenskog jezika u periodu pre damaskina.

Jezik je latinizovan u 17. stoleću zahvaljujući svetim pismima takozvane Kantakuzinove Biblije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Luht L. I., Narumov B. P. Rumыnskiй яzыk // Яzыki mira. Romanskie яzыki. — Moskva: Academia, 2001. — S. 574—626. — 722 s. — ISBN 5-87444-016-X
^ Sergievskiй M. V. Rumыnskiй яzыk // Literaturnaя эnciklopediя : v 11 t. Tom 10 — Moskva: Hudožestvennaя literatura, 1937.
^ Cihac Alexandru Dictionnaire d’étymologie daco-romane. Éléments slaves, magyars, turcs, grecs-moderne et albanais — Francfort s/M. : L. St-Goar, 1879

Ovaj članak vezan za jezik je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Luht L. I., Narumov B. P. Rumыnskiй яzыk // Яzыki mira. Romanskie яzыki. — Moskva: Academia, 2001. — S. 574—626. — 722 s. — ISBN 5-87444-016-X

[2] Sergievskiй M. V. Rumыnskiй яzыk // Literaturnaя эnciklopediя : v 11 t. Tom 10 — Moskva: Hudožestvennaя literatura, 1937.

[3] Cihac Alexandru Dictionnaire d’étymologie daco-romane. Éléments slaves, magyars, turcs, grecs-moderne et albanais — Francfort s/M. : L. St-Goar, 1879

[1]

[2]

[3]