Stiv Ajzerman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stiv Ajzerman
Lični podaci
Datum rođenja 9. maj 1965
Mesto rođenja Kranbruk, Kanada

Stiven Gregori Ajzerman [1] (/aɪ Z әr m ә N /; rođen 9. maj, 1965) je bivši kanadski profesionalni hokejaš koji je celu svoju karijeru u Nacionalnoj Hokejaškoj Liji (NHL) proveo u Detroit Red Vingsima i član je Hokejaške Kuće slavnih.[2] Nakon penzionisanja kao igrač, služio je u kancelariji Detroit Red Vingsa, a potom kao generalni direktor Tampa Bej Lajtninga, a istovremeno je bio i izvršni direktor za reprezentaciju Kanade u hokeju na dve Olimpijske igre. Trenutno je izvršni potpredsednik i generalni direktor Detroit Red Vingsa.

Pre početka sezone 1986-1987, u 21. godini, Ajzerman je proglašen kapitenom Detroita i neprekidno je služio naredne dve decenije (preuzimajući dužnost kapitena na preko 1300 utakmica), završivši karijeru kao kapiten sa najdužim stažom u bilo kojoj ekipi u svim glavnim sportovima na severno-američkom kontinentu. Nakon što je proglašen za najpopularnijeg sportistu u istoriji sporta u Detroitu, lokalno stanovništvo Ajzermana jednostavno nazivaju „Stivi Vaj“, „Stivi Vondr“ ili „Kapiten“.[3][4][5] Ajzerman je vodio Detroit do pet prvoligaških redovnih sezona i tri prvenstva Stenli Kapa (1997, 1998 i 2002).

Ajzerman je tokom karijere osvojio brojne nagrade, uključujući nagradu Lester B. Pirson (najistaknutiji igrač) u sezoni 1988–89, trofej Kon Smit (najcenjeniji igrač plej-ofa za Stenli Kap) 1998, trofej Selke kao najbolji defanzivni napadač lige 2000, Memorijalni trofej Bila Mastertona za istrajnost u 2003. godini. Bio je desetostruki NHL Ol-Star, član prvog tima ol-stara u 2000. godini i član Ruki tima 1984. godine.

Dana 3. jula 2006, Ajzerman se i zvanično povukao iz profesionalnog hokeja, završivši karijeru kao sedmi vodeći strelac svih vremena u istoriji NHL-a, postigavši 155 poena (65 golova i 90 asistencija) u sezoni 1988–89, što je pošto za rukom samo dvojici drugih hokejaša (Vejn Grecki i Mario Lemju). Ajzermanov dres broj 19 povučen je 2. januara 2007.godine iz upotrebe, tokom ceremonije pre utakmice u Džo Luis Areni u Detroitu. 4. novembra 2008. godine ubačen je u Kanadsku sportsku kuću slavnih. Takođe je postao počasni član hokejaške Kuće slavnih 2009. godine zajedno sa njegovim kolegama iz tima iz sezone 2001 — 02. Breta Hala i Luka Robitajla.[6] Ajzerman je 2017. godine proglašen jednim od „100 najboljih NHL igrača“ u istoriji.[7] On je sportska ikona u Detroitu, za koga se uveliko smatra da je jedan od najvećih igrača svih vremena.

Dana 25. septembra 2006, Ajzerman je imenovan za potpredsednika i zamenika guvernera Detroit Red Vingsa, osvojivši četvrto prvenstvo Stenli Kupa kao izvršni direktor u periodu 2007–08.[8][9] U maju 2010. godine napustio je organizaciju Red Vings i postao generalni direktor Tampa Bej Lajtning-a, u tom svojstvu bio je do septembra 2018. godine. Ajzerman je 19. aprila 2019. godine imenovan za generalnog menadžera Red Vingsa.

Ajzerman je predstavljao svoju zemlju na više međunarodnih turnira kao član nacionalnog hokejaškog tima u Kanadi. Ajzerman je 2002. godine osvojio zlatnu olimpijsku medalju, čime je postao jedan od retkih igrača koji je osvojio zlatnu olimpijsku medalju i Stenli Kup iste godine. Ajzerman je bio generalni menadžer tima Kanade za IIHF svetsko prvenstvo u hokeju 2007. godine koje su osvojili. Ajzerman je postavljen za izvršnog direktora kanadskog nacionalnog tima 7. oktobra 2008, za zimske olimpijske igre 2010. godine.[10] Ekipa Kanade nastavila je osvajanje zlatnih medalja pobedom nad Sjedinjenim Američkim Državama. Ajzerman je ponovo postavljen za izvršnog direktora kanadskog nacionalnog tima 5. marta 2012, za zimske olimpijske igre 2014. godine.[11] Kanada je nastavila da pobeđuje osvojivši svoju drugu zlatnu medalju posle pobede nad Švedskom.[12]

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Ajzerman je rođen u Krenbruku, Britanska Kolumbija.[13] U mladosti je igrao na međunarodnom hokejaškom turniru u Kvebeku 1977. godine sa hokejaškim timom iz Nepeana, Ontario.[14] Pohađao je školu Bel Haj Skul i igrao za hokejaški tim Nepean Rajders Junior A. Nakon jedne sezone sa Rajdersima, Peterboro Pits iz hokejaške lige Ontario (OHL) ga je izabrao na draftu, i tako je on postao njihov centar od 1981. do 1983.[15]

Draft za ulazak u NHL 1983. godine bio je prvi za Majka i Marijanu Ilič koji su kupili Detroit Red Vingse u leto 1982. Džim Develano, tadašnji generalni direktor Red Vingsa, želeo je da izabere Pata LaFontainea, koji je odrastao tik izvan Detroita i igrao je svoj juniorski hokej na tom području. Međutim, kada su Njujork Ajlandersi izabrali LaFontainea kao trećeg na draftu, Develano se „pomirio“ sa izborom Ajzermana, izabravši ga za četvrtog.[16][17]

Red Vings su bili spremni poslati Ajzermana natrag u Peterboro još godinu dana, ali "posle jednog trening kampa znalo se da je sjajan hokejaš", rekao je Ken Holend, bivši generalni direktor Red Vings-a koji je tada bio golman u drugoj ligi tokom Ajzerman-ovog trening kampa.[15][18] Ajzerman je u svojoj prvoj sezoni sakupio 39 golova i 87 bodova i završio na drugom mestu u glasanju za Trofej Kalder Memorial.[traži se izvor] Te sezone Ajzerman je takođe postao prvi 18-godišnjak koji je igrao u NHL Ol-Star utakmici (18 godina, 267 dana) otkako je 1969. usvojen trenutni format. To je trajalo kao NHL rekord 27 godina, sve dok Džef Skiner nije srušio taj rekord za osam dana.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ESPN Steve Yzerman Stats, News, Photos - Detroit Red Wings”. ESPN.com. 9. 5. 1965. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  2. ^ „Steve Yzerman Stats and News”. NHL.com. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  3. ^ „Gretzky & Lemieux comment on Stevie Y”. NHL.com. 3. 7. 2006. Pristupljeno 14. 5. 2020. 
  4. ^ Detroit Free Press (2006). The Captain: Steve Yzerman: 22 Seasons, 10 Cups, 1 Team. Triumph Books. ISBN 978-1-57243-935-1. 
  5. ^ Fachet, Robert (22. 1. 1989). „YZERMAN LEADS BY EXAMPLE”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  6. ^ „Legends of Hockey - Induction Showcase - Steve Yzerman”. www.hhof.com. Arhivirano iz originala 22. 06. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  7. ^ „100 Greatest NHL Players”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  8. ^ „TSN : NHL - Canada's Sports Leader”. web.archive.org. 29. 9. 2007. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  9. ^ „Red Wings name Steve Yzerman Executive Vice President and General Manager”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  10. ^ „Yzerman named executive director of Canada's men's team”. web.archive.org. 22. 6. 2011. Arhivirano iz originala 22. 06. 2011. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  11. ^ „Hockey Canada tabs Yzerman head for 2014 Olympics”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  12. ^ „Canada wins second straight gold medal”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  13. ^ „Steve Yzerman Stats and News”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  14. ^ „"Pee-Wee players who have reached NHL or WHA*” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  15. ^ a b „Legends of Hockey - Spotlight - One on One with Steve Yzerman”. www.hhof.com. Arhivirano iz originala 22. 06. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  16. ^ Eichel, Matt. „Steve Yzerman: NHL's All-Time Great Leaders, Part II”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  17. ^ „5 More Steve Yzerman Moments | Page 4 of 6 | Detroit Sports Nation”. web.archive.org. 14. 11. 2017. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  18. ^ Detroit Free Press (2006). The Captain: Steve Yzerman: 22 Seasons, 3 Cups, 1 Team. Triumph Books. 
  19. ^ „Steve Yzerman's NHL All-Star debut unexpected”. NHL.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стив_Ајзерман&oldid=27676939”