Sušeni peršunov list
 Sušeni peršunov list spreman za upotrebu (Srbija) | |
| Glavni sastojci | list peršuna |
|---|---|
 Mediji: Sušeni peršunov list | |
Sušeni peršunov list je začin od povrća, koji se dobija sušenjem svežeg lista peršuna u domaćinstvima ili u sušarama povrća. Koristi se u kulinarstvu samostalno ili prethodno pomešan sa osušenimi usitnjenog povrća u raznim odnosima, bez dodatka soli i aditiva, natrijum glutaminata. Spada u biološki zdrav dodatak, bez koga se ne može zamisliti skoro ni jedno jelo, kojima on ne samo da poboljšanje ukus i izgled već i hranljivost. Može ga proizvesti svaka domaćica u svojoj kuhinji, a proizvodi se i industrijski.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Peršun (lat. Petroselinum crispum) je dvogodišnja biljka prijatnog mirisa iz fam. štitonoša (Apiaceae, Umbelliferae); gaji se u vrtovima kao biljka za začin, a raste i kao divlja. Upotrebljava se plod, koren i listovi.[1]
Peršun pojačava apetit i povoljno utiče na rad bubrega. Izuzetno je bogat magnezijumom. Peršun je izvor flavonoida i antioksidanata, posebno luteolina, apigenina,[2] folata, vitamina K, vitamina C i vitamina A.
- Nutritivna vrednost peršuna
Pola kašike sušenog peršuna sadrži oko 6,0 µg likopena i 10,7 µg alfa karoten, kao i 82,9 µg luteina + zeaksantin i 80,7 µg beta karotena.[3] Sušeni peršun može da sadrži oko 45 mg/gram apigenina.[4] Sadržaj apigenina u svežem peršunu navodno iznosi 215,5 mg/100 grama, što je mnogo više od sledećeg najvišeg izvora hrane, celera koji ima 19,1 mg/100 grama.[5]
Način pripreme[uredi | uredi izvor]
Pre sušenja listove peršuna očistiti, dobro oprati i prosušiti od vode, a zatim što sitnije iseckati u električnoj seckalici (blenderu).[6]
Tako iseckanu masu dobro izmešati i ravnomerno rasporediti u tankom sloju na policu dehidratora. Ako nemate dehidrator, peršunov list sušiti u plehu za pečenje u rerni, koji poređati na isti način kao i na policama dehidratora, ali ovoga puta na papir za pečenje da se list peršuna ne bi zalepilo za pleh. Sušiti u dehidratoru na 41 °C oko 12 sati ili u rerni na najnižoj temperaturi (obično 60 °C) sa otvorenim vratima.
Osušeni list peršuna prebaciti u veću činiju i dobro izmešati. Nakon hlađenje ovako osušenim listom peršuna napunite teglu i dobro je zatvorite poklopcem.
U tako zatvorenoj tegli kao i ostali suvi začini i peršunov list može dugo da stoji, i neće se pokvariti (ubuđati).
Primena u jelima[uredi | uredi izvor]
Sušeni peršunov list dodaje se u dinstana ili kuvana jela, supe, čorbe, salate na 5 minuta pre kraja kuvanja (kako bi začin zadržao svoj ukus i hranljivost).
Ovaj začin se dodaje jelima u količini od 2,5 grama (polovina čajne kašičica) po porciji.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Blamey, M. & Grey-Wilson, C. (1989). Illustrated Flora of Britain and Northern Europe. ISBN 0-340-40170-2
- ^ Meyer, H.; Bolarinwa, A.; Wolfram, G. & Linseisen, J. (2006). "Bioavailability of apigenin from apiin-rich parsley in humans" (PDF). Annals of Nutrition and Metabolism. 50 (3): 167–172. . PMID 16407641. S2CID 8223136. doi:10.1159/000090736. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Nutritional Data, Parsley Arhivirano 2013-08-19 na sajtu Wayback Machine, accessed 2013.08.05
- ^ Shankar E, Goel A, Gupta K, Gupta S (2017). „Plant flavone apigenin: An emerging anticancer agent”. Current Pharmacology Reports. 3 (6): 423—446. PMC 5791748
. PMID 29399439. doi:10.1007/s40495-017-0113-2.
- ^ Delage, PhD, Barbara (1. 11. 2015). „Flavonoids”. Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, Oregon. Pristupljeno 26. 1. 2021.
- ^ Čubrić, Marija (2018). „Domaći začin od povrća”. Zdravo za poneti. Pristupljeno 14. 3. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Sušeni peršunov list na Vikimedijinoj ostavi