Першун

С Википедије, слободне енциклопедије

Першун
Petroselinum.jpg
Parsley leaves and flowers
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Petroselinum
Врста:
P. crispum
Биномно име
Petroselinum crispum
Синоними[1]
Списак
    • Ammi petroselinoides C.Presl ex DC.
    • Anisactis segetalis Dulac
    • Apium crispum Mill.
    • Apium laetum Salisb.
    • Apium latifolium Mill.
    • Apium latifolium Poir.
    • Apium occidentale Calest.
    • Apium peregrinum (L.) Crantz
    • Apium petroselinum L.
    • Apium petroselinum var. angustifolium Hayne
    • Apium petroselinum var. variegatum Nois.
    • Apium petroselinum var. vulgare Nois.
    • Apium romanum Zuccagni
    • Apium tuberosum Steud.
    • Apium vulgare Lam.
    • Bupleurum petroselinoides Spreng.
    • Carum peregrinum L.
    • Carum petroselinum (L.) Benth. & Hook.f.
    • Carum vulgare Druce
    • Cnidium petroselinum DC.
    • Ligusticum peregrinum L.
    • Petroselinum anatolicum Freyn & Sint.
    • Petroselinum crispum var. angustifolium (Hayne) Reduron
    • Petroselinum crispum f. angustifolium (Hayne) Danert
    • Petroselinum crispum f. breve (Alef.) Danert
    • Petroselinum crispum var. erfurtense Danert
    • Petroselinum crispum f. hispanicum (Alef.) Danert
    • Petroselinum crispum var. neapolitanum Danert
    • Petroselinum crispum var. petroselinum (L.) Reduron
    • Petroselinum crispum var. radicosum (Alef.) Danert
    • Petroselinum crispum f. tenuisectum (Danert) Danert
    • Petroselinum crispum subsp. tuberosum (Bernh. ex Rchb.) Soó
    • Petroselinum crispum f. variegatum (Nois.) Danert
    • Petroselinum crispum var. vulgare (Nois.) Danert
    • Petroselinum fractophyllum Lag. ex Sweet
    • Petroselinum hortense Hoffm.
    • Petroselinum hortense f. tenuisectum Danert
    • Petroselinum macedonicum Bubani
    • Petroselinum peregrinum (L.) Lag.
    • Petroselinum romanum (Zuccagni) Sweet
    • Petroselinum sativum Hoffm.
    • Petroselinum sativum Hoffm. ex Gaudin
    • Petroselinum sativum var. breve Alef.
    • Petroselinum sativum var. hispanicum Alef.
    • Petroselinum sativum var. longum Alef.
    • Petroselinum sativum convar. radicosum Alef.
    • Petroselinum sativum var. silvestre Alef.
    • Petroselinum sativum var. variegatum (Nois.) Alef.
    • Petroselinum sativum var. vulgare (Nois.) Alef.
    • Petroselinum selinoides DC.
    • Petroselinum thermoeri Weinm.
    • Petroselinum vulgare Lag.
    • Petroselinum vulgare Hill
    • Peucedanum intermedium Simonk.
    • Peucedanum petroselinum (L.) Desf.
    • Selinum petroselinum (L.) E.H.L.Krause
    • Siler japonicum (Thunb.) Tanaka
    • Sison peregrinum Spreng.
    • Sium oppositifolium Kit. ex Schult.
    • Sium petroselinum Vest
    • Wydleria portoricensis DC.

Першун (лат. Petroselinum crispum) двогодишња је биљка пријатног мириса из фам. штитоноша (Apiaceae, Umbelliferae); гаји се у вртовима као биљка за зачин, а расте и као дивља. Употребљава се плод, корен и листови. Першун појачава апетит и повољно утиче на рад бубрега. Изузетно је богат магнезијумом. Першуново уље делује повољно код проблема са стомачним грчевима. Претечом першуна се сматрају папрати из доба плеистоцена.

Першун се широко користи у европској, блискоисточној и америчкој кухињи. Коврџави лист першуна се често користи као гарниш. У средњој Европи, источној Европи и јужној Европи, као и у западној Азији, многа јела се служе са свежим зеленим сецканим першуном посипаним по врху. Першун са равним листом је сличан, али је лакши за култивацију, неки кажу да има јачи укус. Корен першуна је веома чест у кухињама централне, источне и јужне Европе, где се користи као ужина или поврће у многим супама, чорбама и касеролима. Сматра се да је првобитно узгајан на Сардинији (Медитеранска област) и да је култивисан око 3. века пре нове ере. Лине је навео да је његово дивље станиште Сардинија, одакле је донет у Енглеску и очигледно први пут култивисан у Британији 1548,[2] иако књижевни докази сугеришу да је першун коришћен у Енглеској у средњем веку, још у англосаксонском периоду.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Першуново лишшће

Баштенски першун је светло зелена, двогодишња биљка у умереној клими, или једногодишња биљка у суптропским и тропским областима.

Тамо где расте као двогодишња биљка, у првој години формира розету троструких листова дужине 10–25 cm са бројним листићима од 1–3 cm, а главни корен се користи као складиште за храну преко зиме. У другој години расте стабљика са цветом до 75 cm (30 in) високим са ређим листовима и штитом пречника 3–10 cm са равним врхом са бројним жутим до жућкасто-зеленим цветовима пречника 2 mm. Семе је јајасто, дуго 2–3 mm, са истакнутим остацима тучка на врху. Једно од једињења етарског уља је апиол. Биљка обично умире након сазревања семена.[4][5][6]

Кулинарска примена[уреди | уреди извор]

Першун се широко користи у блискоисточној, медитеранској, бразилској и америчкој кухињи. Коврџави лист першуна се често користи као украс. Зелени першун се често користи као украс на јелима од кромпира (кувани или пире кромпир), на јелима од пиринча (рижото или пилав), на риби, прженој пилетини, јагњетини, гушчијем месу и шницлама, као и у чорбама од меса или поврћа (укључујући креолске шкампе, говеђи бургињон, гулаш или пилећи паприкаш).[7]

Першуново семе

Семе першуна се такође користи у кувању, дајући јачи укус першуна од лишћа.[8]

Нутрициони садржај[уреди | уреди извор]

Першун, свеж
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија151 kJ (36 kcal)
6,33 g
Шећери0,85 g
Прехрамбена влакна3,3 g
0,79 g
2,97 g
Витамини
Витамин А екв.
(53%)
421 μg
(47%)
5.054 μg
5561 μg
Тиамин 1)
(7%)
0,086 mg
Рибофлавин 2)
(8%)
0,09 mg
Ниацин 3)
(9%)
1,313 mg
Витамин Б5
(8%)
0,4 mg
Витамин Б6
(7%)
0,09 mg
Фолат 9)
(38%)
152 μg
Витамин Ц
(160%)
133 mg
Витамин Е
(5%)
0,75 mg
Витамин К
(1562%)
1.640 μg
Минерали
Калцијум
(14%)
138 mg
Гвожђе
(48%)
6,2 mg
Магнезијум
(14%)
50 mg
Манган
(8%)
0,16 mg
Фосфор
(8%)
58 mg
Калијум
(12%)
554 mg
Натријум
(4%)
56 mg
Цинк
(11%)
1,07 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Першун је извор флавоноида и антиоксиданата, посебно лутеолина, апигенина,[9] фолата, витамина К, витамина Ц и витамина А. Пола супене кашике (грам) сушеног першуна садржи око 6,0 µg ликопена и 10,7 µg алфа каротена као и 82,9 µg лутеина+зеаксантина и 80,7 µg бета каротена.[10] Осушени першун може да садржи око 45 mg/gram апигенина.[11] Садржај апигенина у свежем першуну је наводно 215,5 mg/100 грама, што је много више од следећег највећег прехрамбеног извора, срца зеленог целера које даје 19,1 mg/100 грама.[12]

Превентивне мере[уреди | уреди извор]

Претерану конзумацију першуна труднице треба да избегавају. Нормалне количине хране су безбедне за труднице, али конзумирање прекомерно великих количина може имати утеротоничне ефекте.[13]

Култивација[уреди | уреди извор]

Першун најбоље расте на влажном, добро дренираном земљишту, на пуном сунцу. Најбоље расте између 22–30 °C (72–86 °F),, а обично се узгаја из семена.[6] Клијање је споро, траје четири до шест недеља,[6] и често је тешко због фуранокумарина у омотачу семена.[14] Обично су биљке које се узгајају за лисне усеве размакнуте 10 cm једна од друге, док су оне које се узгајају као кореновке размакнуте 20 cm једна од друге како би се омогућио развој корена.[6]

Култивари[уреди | уреди извор]

Curled parsley
Биљка гледано одозго, Crispum група

У узгоју, першун се дели на неколико група сорти,[15] у зависности од облика биљке, што је везано за његову крајњу употребу. Често се третирају као ботаничке сорте,[16] али су то култивисане селекције, а не природног ботаничког порекла.[5]

Лист першуна[уреди | уреди извор]

Две главне групе першуна које се користе као зачинско биље су француски или коврџави лист (P. crispum Crispum Group; syn. P. crispum var. crispum); и, италијански, или равни лист (P. crispum Neapolitanum Group; syn. P. crispum var. neapolitanum). Од њих, група Неаполитанум више личи на природне дивље врсте. Неки баштовани преферирају равнолисни першун јер га је лакше узгајати, као и зато што је толерантнији и на кишу и на сунце,[17] и каже се да има јачи укус[6]—иако је то спорно[17]—док коврџав лист першуна други преферирају због његовог декоративнијег изгледа у гарнирању.[17][18] Трећи тип, који се понекад узгаја у јужној Италији, има дебеле стабљике листова које подсећају на целер.[17]

Корен першуна[уреди | уреди извор]

Друга врста першуна се узгаја као коренасто поврће, хамбуршки корен першуна (P. crispum Radicosum Group, syn. P. crispum var. tuberosum). Ова врста першуна даје много дебље корење од врста које се узгајају због лишћа. Иако се ретко користи у Британији и Сједињеним Државама, корен першуна је уобичајен у кухињи централне и источне Европе, где се користи у супама и чорбама, или се једноставно једе сиров, као ужина (слично шаргарепи).[17]

Иако корен першуна изгледа слично пашканату, који је међу његовим најближим сродницима у породици Apiaceae, његов укус је сасвим другачији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Petroselinum crispum (Mill.) Fuss”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Приступљено 15. 12. 2020. 
  2. ^ „Parsley - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2020-09-11. 
  3. ^ „More on Parsley”. Monk's Modern Medieval Cuisine. 26. 10. 2020. Приступљено 24. 1. 2022. 
  4. ^ Interactive Flora of NW Europe: Petroselinum crispum
  5. ^ а б Blamey, M. & Grey-Wilson, C. (1989). Illustrated Flora of Britain and Northern Europe. ISBN 0-340-40170-2
  6. ^ а б в г д Huxley, A., ed. (1992). New RHS Dictionary of Gardening 3: 532. Macmillan ISBN 0-333-47494-5.
  7. ^ Meyer, J. (1998). Authentic Hungarian Heirloon Recipes Cookbook, ed. 2. Meyer & Assoc. ISBN 0-9665062-0-0.
  8. ^ „Parsley: More Than a Garnish”. 30. 7. 2016. 
  9. ^ Meyer, H.; Bolarinwa, A.; Wolfram, G.; Linseisen, J. (2006). „Bioavailability of apigenin from apiin-rich parsley in humans” (PDF). Annals of Nutrition and Metabolism. 50 (3): 167—172. PMID 16407641. S2CID 8223136. doi:10.1159/000090736. 
  10. ^ Nutritional Data, Parsley Архивирано 2013-08-19 на сајту Wayback Machine, accessed 2013.08.05
  11. ^ Shankar E, Goel A, Gupta K, Gupta S (2017). „Plant flavone apigenin: An emerging anticancer agent”. Current Pharmacology Reports. 3 (6): 423—446. PMC 5791748Слободан приступ. PMID 29399439. doi:10.1007/s40495-017-0113-2. 
  12. ^ Delage, PhD, Barbara (новембар 2015). „Flavonoids”. Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, Oregon. Приступљено 2021-01-26. 
  13. ^ „Parsley information on Drugs.com”. 
  14. ^ Jett, J. W. That Devilish Parsley Архивирано 2007-06-26 на сајту Wayback Machine West Virginia University Extension Service. Last retrieved April 26, 2007.
  15. ^ Multilingual Multiscript Plant Name Database: Sorting Petroselinum names
  16. ^ Petroselinum crispum. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 10. 12. 2017. 
  17. ^ а б в г д Stobart, T. (1980). The Cook's Encyclopaedia. Macmillan ISBN 0-333-33036-6.
  18. ^ „How To Grow Parsley”. Herb Growing Guide. 20. 9. 2020. Приступљено 21. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Першун на Викимедијиној остави