Taktilno popločavanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mesto prve instalacije Brajevih blokova (4-16-53 Haraošima, okrug Naka, grad Okajama).
Brajevi blokovi.
Brajev blok na parkingu.

Taktilno popločavanje (takođe se zove taktilno naselje, Brajevi blokovi, taktilne ploče, ploče za slabovide, blok tenzidi) — to je sistem tekstuiranih površinskih indikatora koji se nalaze na trotoarima, stepenicama i platformama železničkih stanica, kako bi se pomogla orijentacija u prostoru pešacima sa oštećenjem vida.[1]

Taktilna upozorenja imaju karakterističnu površinsku šaru u obliku paralelnih linija ili u obliku konveksnih tačaka koju slabovida osoba identifikuje pomoću dugog štapa ili stopalima. Ovaj sistem se koristi za upozoravanje slabovidnih osoba o prilazu ulicama i opasnim promenama na površini ili padinama. Postoji neslaganje između dizajnera i korisnika ovih sistema u vezi sa tim da li instaliranje ovog sistema u zgrade može prouzrokovati rizik od spoticanja preko njega.

Taktilni sistem popločavanja je izumljen i prvi put uveden u Japanu na pešačkim prelazima i drugim opasnim lokacijama na putu. U Velikoj Britaniji, Australiji i Sjedinjenim Državama počelo je uvođenje ovog sistema početkom devedesetih. Kanada je počela da uključuje ovakva rešenja u svoj transportni sistem, prvo tokom 1990-ih, a zatim je upotrebu proširila početkom 2000-ih.

Razvoj i upotreba[uredi | uredi izvor]

Podzemna stanica „Univerzitet Nagoja" sa žutim blokovima
Video prikaz kratke istorije Brajevih blokova u Japanu.

Taktilni premaz razvio je japanski inženjer i pronalazač Seići Mijake (jap. 三宅精一) 1965. godine i nazvao ga "Brajev blok".[2][1][3] Dve godine kasnije, 18. marta 1967. godine, u ulici u gradu Okajama, prefektura Okajama, ispred škole za slepe koja se nalazi u okrugu Naka, 4-16-53 Haraošima, „postavljeni su prvi put u svetu blokovi sa Brajevim pismom”, kako bi se pomoglo orijentaciji u prostoru osobama sa oštećenjima vida.[1][4][5][6] Jarka boja Brajevih blokova vidljiva je osobama sa slabim vidom i kognitivnim oštećenjima.[7]

Deset godina kasnije, zbog svojih bezbednosnih i navigacionih prednosti, upotreba taktilnog premaza postala je obavezna za Japanske državne železnice.[8] Taktilni premaz brzo se proširio nakon što su ga japanske Nacionalne železnice prihvatile. 1985. godine sistem je zvanično nazvan „Blokovi za navigaciju slabovidnih osoba“ (視覚障害者誘導用).[7] Postoje dve glavne vrste taktilnog premaza: „linearni vodeći blok“ u kome konveksne, paralelne vodeće linije smeštene na bloku označavaju smer kretanja, i „tačka upozorenja“ u kojoj konveksne tačke smeštene na bloku upozoravaju na opasnost od daljeg pomeranja. Postoji paralelni raspored (kvadratni raspored, rešetkasti raspored) i raspored šahovnice (dijagonalni raspored) konveksnih tačaka u „bloku upozorenja“.[1] Pored toga, broj izbočenja „linearnog vodilnog bloka“ može biti tri, pet, itd.[1] U nekim se zemljama mogu koristiti blokovi posebnog oblika, tako da se u Švedskoj konkavni blokovi mogu koristiti umesto konveksnih izbočenja kako bi se izbegao uticaj radova uklanjanja snega.[1]

Mnoge vrste taktilnih prevlaka su napravljene i instalirane kao eksperiment. To je dovelo do situacija koje mogu zbuniti ljude sa oštećenjima vida, kao i starije ljude. Obično se boja pločica koristi za proveru ispravnog smera. Ako boja nije normalna, može doći do zbrke. To je dovelo do standardizacije sistema širom Japana.

Trenutno se upotreba taktilnih premaza distribuira širom sveta. Mnogi Brajevi blokovi su postavljeni na stanicama podzemne železnice i na trotoaru u Seulu, Republika Koreja. Instalacija u Seulu je složenija nego u Japanu, jer površina različitih trotoara u Seulu nije ravna, tako da postoji mnogo mesta na kojima značenje Brajevih blokova nije jasno preneto.

Taktilni premaz postavljen je u svaki objekat koji je korišćen na Letnjim olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine i koji se široko proširio u australijskom javnom prevozu. Ovaj trend se počeo širiti u Velikoj Britaniji, SAD-u i širom sveta.[9]

Danas su u Japanu žuti Brajevi blokovi sveprisutni. Instalirani su u gradovima, mestima i selima kako bi se pomoglo orijentaciji u prostoru osobama sa oštećenjem vida: u administrativnim, javnim i poslovnim zgradama i na ulici oko njih, na trotoaru uz saobraćajnice, na pešačkim prelazima, stepenicama, pokretnim stepenicama, rampama, stanicama javni prevoz, peronske stanice itd.[1][10][11][12] Iz estetskih razloga, na primer, ispred hotela, njihova boja može biti nestandardna da bi se podudarala sa bojom površine puta ili kamenog poda. Ponekad Brajevi blokovi imaju konveksne trake ili tačkice napravljene od čelika.

Tačka upozorenja[uredi | uredi izvor]

Taktilno popločavanje na trotoarima Hirošime
Taktilno popločavanje ispred metro stanice Renbo, Sendaj

Ovaj sistem se koristi za pešačke prelaze. Svrha konveksnih tačaka na površini je upozoriti ljude sa oštećenjem vida koji inače, u nedostatku promene visine > 25 mm, ne bi mogli da razlikuju gde se pešačka staza završava i kolovoz počinje. Stoga je ova površina važan sigurnosni element za ovu grupu učesnika u saobraćaju na pješačkim prelazima, gdje je pješačka staza na istom nivou s kolovozom, tako da invalidska kolica mogu bez prepreka da pređu cestu. Profil točkastih blokova upozorenja sastoji se od redova ravnih konveksnih tačaka.[13] Sistem upozorenja na tački takođe se koristi na ivici železničkih perona da bi se ljudima sa oštećenjem vida saopštilo da se približavaju ivici perona. Tačkasti blokovi upozorenja mogu biti izrađeni od bilo kojeg pogodnog materijala za površinu puta i mogu biti bilo koje boje, ali koji pruža dobar kontrast sa okolnom pozadinom kako bi se ljudima sa slabim vidom pomoglo da se kreću platformom. Sistem tačaka upozorenja treba da bude postavljen na železničkim stanicama paralelnim sa ivicom perona i na udaljenosti od najmanje 500 mm od ivice perona. Nikada ga ne treba postavljati bliže ivici platforme većoj od 500 mm, jer osobe sa oštećenjima vida možda nemaju dovoljno vremena da se zaustave kada pronađu tačke upozorenja.[13] Sistem upozoravanja na tačke koristi se i za upozorenje ljudima sa oštećenjem vida na određene opasnosti: stepenice, železnički prelazi ili približavanje ivici perona. Takođe se široko koristi duž trotoara pre pešačkih prelaza. Najčešće, sistem blok-upozorenja obaveštava ljude sa oštećenjima vida „opasnost, zaustavi se, budi oprezan“. Tamo gde je na železničkim stanicama ugrađen horizontalni sistem liftova, blokovi upozoravanja postavljeni su na peronima, samo u pristupnim zonama vozovima.

Linearni vodeći blok[uredi | uredi izvor]

Linearni vodeći blok postavljen duž trotoara u Tokiju

Svrha ovog sistema je da vodi ljude sa oštećenjem vida na sigurnoj ruti kada tradicionalni znakovi, poput granice, slabo razlikuju ili ne postoje. Takođe se može koristiti za usmeravanje osoba sa oštećenjima vida, poput uličnog nameštaja u pešačkom delu. Podloga je dizajnirana tako da ljudi mogu da se kreću po prostoru, hodajući nogama po taktilnoj površini ili držeći u kontaktu s njom dugu belu trsku. Linearno vodeći blokovi izgledaju kao blokovi sa redovima konveksnih, paralelno vođenih ravni sa ravnim vrhom, što ukazuje na smer kretanja za osobe sa oštećenjima vida. Trake visine 5,5 mm (± 0,5 mm) i širine 35 mm trče se na udaljenosti od 45 mm jedna od druge. Linearni vodilni blokovi mogu biti izrađeni od bilo kojeg pogodnog materijala za površinu puta i mogu biti bilo koje boje, ali koji pruža dobar kontrast sa okolnom pozadinom kako bi se ljudima sa slabim vidom pomoglo da se kreću u prostoru. Sistem blokova linearnog usmjeravanja se takođe koristi tamo gdje se osobe sa oštećenjem vida trebaju kretati oko prepreka, gdje trebaju pronaći određeno mjesto, zgradu, ustanovu, ured.[13] Tamo gde se sistem linearnih blok-vodiča takođe koristi zajedno sa sistemom blokade upozorenja na železničkim stanicama kako bi se pomoglo osobama sa oštećenjima vida da se orijentišu na peronu. Ljudima sa oštećenjima vida omogućava da odrede na kojoj se strani sistema tačaka upozorenja nalaze, sa unutrašnjosti sigurne strane ili sa spoljne ivice platforme. U ovom slučaju, sistem linearnih vodećih blokova izgleda u obliku blokova sa jednim nizom dasaka s ravnim vrhom. Instaliran je u blizini sistema tačaka upozorenja na unutrašnjoj strani platforme.[1]

Uloga boje i kontrasta[uredi | uredi izvor]

Smjernice Ministarstva saobraćaja Ujedinjenog Kraljevstva za postavljanje i upotrebu taktilnog kolnika stavljaju veliki naglasak na ulogu kontrasta. U priručniku se više puta navodi da treba izabrati taktilni premaz za oblikovanje koji će pružiti jak kontrast boja sa okolnim materijalom, jer su ispitivanja pokazala da ovo pomaže osobama slabog vida da se kreću u prostoru.[14] Bolьšinstvo taktilьnыh pokrыtiй dostupno v različnыh cvetah i ​​materialah, čto pozvolяet legko dobitьsя horošego cvetovogo kontrasta pri sootvetstvuющem vыbore taktilьnogo pokrыtiя.

Japan[uredi | uredi izvor]

Iako su taktilni premazi prvi put postavljeni u Okajami 18. marta 1967. godine i bili su široko rasprostranjeni u celom Japanu, taktilni premazi nisu bili standardizovani po japanskim industrijskim standardima (JIS) do 2001. godine.[15] Sistem Brajevih blokova postepeno se širi od grada Okajama, do Osake i Kjota, ali prvi put u Osaki su Brajevi blokovi postavljeni na stanici Abiko 1970. godine.[1] Pored toga, biro za autoceste u Tokiju takođe je odlučio da instalira ovaj sistem, a on se proširio po Japanu.[1] Od kasnih 1990-ih, nekadašnji Tehnološki centar za procenu proizvoda Ministarstva međunarodne trgovine i industrije istražio je optimalni oblik vrste taktilnog premaza i 2001. godine ga standardizovao kao japanski industrijski standard (JIS T 9251).[1] Pored toga, Brajevi blokovi su se proširili u mnogim zemljama zbog korisnosti, ali problem je što se oblik i način polaganja razlikuju u različitim zemljama, a prvi međunarodni standard ISO 23599 usvojen je tek 2012. godine.[1] Linijski vodljivi blokovi sa taktilnim premazom instalirani su na skoro svim kongresima u Japanu. Linearni vodilni blokovi prekriveni taktilima postavljaju se na trotoare i pešačke prelaze, koje često koriste osobe sa oštećenjima vida, na putevima kao što su rute između vozila i zgrada, kao što su bolnice, škole za slabovidne osobe, društveni centri, veliki tržni centri, poslovne zgrade i tako dalje.

Nakon usvajanja zakona u Japanu „o podsticanju istraživanja i razvoja i promocije opreme za socijalno osiguranje“ 1993. godine, „Brajevi blokovi“ su dobili naziv „Navigacijski blokovi za slabovidne osobe“.[1] Ime Brajev blok nije registrovani zaštitni znak.

Od 1994. godine, japanski zakon zahteva zgrade sa površinom većom od 2.000 m² da instaliraju i održavaju taktilne obloge pored stepenica, rampi, eskalatora i glavnih šetnica.[10] Škole, bolnice, pozorišta, arene, društveni centri, izložbene dvorane, robne kuće, hoteli, kancelarije, stambene zgrade ili starački domovi sa površinom manjom od 2000 m² trebalo bi da potroše razumne napore na postavljanju i održavanju taktilnog pokrivača unutar zgrade, ali nije potrebno da se postavlja. Prvobitni zakon je 2006. zamenjen drugim zakonom.[11]

Takođe, prema zakonu, svi tranzitni objekti u Japanu moraju imati linearne taktilne vodilne blokove koji povezuju stazu od javnog ulaza do zone sletanja. Sve stepenice, stepenice i rampe moraju biti označene taktilnim taktilnim blokovima upozorenja. U Japanu sve železničke stanice imaju taktilni premaz.[12] Platforma železničke stanice na aerodromu izuzeta je od postavljanja taktilnog premaza ukoliko je na njega postavljena ograda i ispunjeni drugi tehnički zahtevi. Zone sletanja za putničke trajekte takođe su oslobođene ako je zona izložena talasima. U Japanu, gotovo svuda u gradovima, mestima i selima, radi pomaganja orijentacije u prostoru za osobe sa oštećenjima vida, taktilna pokrivenost je postavljena u administrativnim, javnim i privrednim zgradama i na ulici oko njih, na trotoaru pored drumova, na pešačkim prelazima, stepenicama i sl. pokretne stepenice, rampe, stanice za javni prevoz, peroni i šine.[1][10][11][12]

Boja „Brajevog bloka” u Japanu je najčešće žuta. U prošlosti se često koristila siva, ali da bi ljudima sa slabim vidom olakšali pronalazak taktilnog premaza, korišćena je žuta boja.

  • Linearni vodiči niskog profila postavljeni na prometnim pešačkim prelazima u Japanu.
    Linearni vodiči niskog profila postavljeni na prometnim pešačkim prelazima u Japanu.
  • JIS je savremeni standardni taktilni premaz u Japanu.
    JIS je savremeni standardni taktilni premaz u Japanu.
  • Stari taktilni premaz koji ne zadovoljava trenutni JIS standard.
    Stari taktilni premaz koji ne zadovoljava trenutni JIS standard.
  • Taktilni premazi postavljeni su na platformi japanske železničke stanice. Linearni vodeći blokovi sa izbočenom jedinstvenom trakom na dnu slike označavaju granicu sigurne "unutrašnje" strane platforme suprotno od strane na kojoj se nalaze šine.
    Taktilni premazi postavljeni su na platformi japanske železničke stanice. Linearni vodeći blokovi sa izbočenom jedinstvenom trakom na dnu slike označavaju granicu sigurne "unutrašnje" strane platforme suprotno od strane na kojoj se nalaze šine.
  • Taktilni premaz u kombinaciji sa kliznim vratima platforme.
    Taktilni premaz u kombinaciji sa kliznim vratima platforme.
  • Prenosivi Brajevi blokovi koriste se za blokiranje pristupa eskalatoru tokom održavanja.
    Prenosivi Brajevi blokovi koriste se za blokiranje pristupa eskalatoru tokom održavanja.
  • Postavljanje taktilnog premaza na trotoar.
    Postavljanje taktilnog premaza na trotoar.
  • Taktilni premaz s ugrađenim LED lampicama za osobe sa oštećenjem vida.
    Taktilni premaz s ugrađenim LED lampicama za osobe sa oštećenjem vida.
  • Taktilni prekrivač pre i posle stilizovanog poklopca šahtova tokom Zimskih olimpijskih igara 1998. u Naganu.
    Taktilni prekrivač pre i posle stilizovanog poklopca šahtova tokom Zimskih olimpijskih igara 1998. u Naganu.
  • Brajevi blokovi pred stanicom Aramoto, u gradu Higašiosaka.
    Brajevi blokovi pred stanicom Aramoto, u gradu Higašiosaka.
  • Blokovi pred stanicom Kašivamori, u gradu Fuso.
    Blokovi pred stanicom Kašivamori, u gradu Fuso.
  • Blokovi u blizini gradske većnice grada Fuso.
    Blokovi u blizini gradske većnice grada Fuso.
  • Linearni blokovi u oblasti Namiki, u prefekturi Saitama.
    Linearni blokovi u oblasti Namiki, u prefekturi Saitama.

Standardi[uredi | uredi izvor]

  • ISO/FDIS 23599,Assistive products for blind and vision-impaired persons—Tactile walking surface indicators.
  • CEN/TS 15209, Tactile paving surface indicators produced from concrete, clay and stone
  • Internal measures are not harmonized with the technical standards
  • Australija / Novi Zeland AS/NZS 1428.4:2002 Design for access and mobility - Tactile indicators
  • Nemačka DIN 32984: 2018-06 Bodenindikatoren im öffentlichen Raum (Entwurf)
  • Nova zelandija NZTA RTS14 Guidelines for facilities for blind and vision impaired pedestrians
  • Poljska Wytyczne architektoniczne dla kolejowych obiektów obsługi podróżnych Ipi- 1. Polskie Linie Kolejowe S.A (Architectural guidelines for rail passenger service facilities Ipi- 1. Polish Railway Lines S.A.)
  • UK BS 7997:2003 Products for tactile paving surface indicators. Specification
  • Japan JIS T 9251:2001 Dimensions and patterns of raised of parts of tactile ground surface indicators for blind persons

Kritika[uredi | uredi izvor]

Argumenti su izneti u korist činjenice da se novac potrošen na ugradnju taktilnog premaza može mnogo bolje potrošiti na druga poboljšanja koja su zapravo potrebna osobama sa oštećenjima vida, poput bržeg popravljanja oštećenog premaza, i da treba više razmišljati o uravnoteženju potreba pešaka sa oštećenjima vida i pešaka sa invaliditetom, kao što su korisnici u invalidskim kolicima.[16][17]

Postoji rizik da se zaglavi u taktilnom prekrivanju invalidskih kolica, postoji rizik od nailaženja na taktilni premaz, a za vreme kiše ili niskih temperatura na ulici Brajevi blokovi postaju klizavi.[18] Ako se boja blokova podudara s bojama u okolini, ljudima sa slabim vidom može biti teško da prepoznaju taktilni premaz.[19][20] Predlaže se da ako postoji više tipova blokova zbog razlika između železničkih kompanija i lokalnih samouprava, a često je nekoliko vrsta taktilnog premaza instalirano na istoj železničkoj stanici. Ako postoji veliki broj izbočenja, teško je razlikovati Brajeve blokove od platforme.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „視覚障害者誘導用ブロック”. 鉄道総研. Arhivirano iz originala 20. 06. 2019. g. Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  2. ^ R Sakaguchi; S Takasu; T Akiyama. (2000). „Study concerning the colors of tactile blocks for the visually handicapped – Visibility for the visually handicapped and scenic congruence for those with ordinary sight and vision” (PDF). SEPT. Pristupljeno 27. 1. 2014. 
  3. ^ 松井進『わかる！盲導犬のすべて』101ページ、2004年、明石書店、ISBN 4750320250
  4. ^ 田部愛 (28. 10. 2015). „戦後70年 岡山の歩み 高度成長期編：2 世界初の点字ブロック、岡山で誕生 1967年”. 朝日新聞. 朝日新聞社. str. 朝刊 岡山全県版. 
  5. ^ „おかやま散策 『点字ブロック発祥の地碑』設置される”. 公益社団法人 岡山県観光連盟. 19. 3. 2010. Arhivirano iz originala 15. 01. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2017. 
  6. ^ Jackson, Ryan (17. 3. 2019). „Google Doodle pays tribute to Japanese inventor Seiichi Miyake”. CNET. 
  7. ^ a b Lupton, Ellen and Lipps, Andrea (2018). The Senses: Design Beyond Vision, p.136. Chronicle Books. ISBN 9781616897741.
  8. ^ „Celebrating Seiichi Miyake”. Google. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  9. ^ H. Sekiguchi & H. Nakayama (avgust 2002). On a history and a present circumstances of walking aid for persons with visual impairment in Japan (PDF). 5th International Conference on Civil Engineering. Manila, Philippines. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 3. 2014. g. 
  10. ^ a b v 高齢者、身体障害者等が円滑に利用できる特定建築物の建築の促進に関する法律施行令 Arhivirano 2007-09-30 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ a b v „高齢者、障害者等の移動等の円滑化の促進に関する法律施行令”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  12. ^ a b v „移動等円滑化のために必要な旅客施設又は車両等の構造及び設備に関する基準を定める省令”. Arhivirano iz originala 20. 09. 2017. g. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  13. ^ a b v Lee Kenny (28. 1. 2005). „Tactile Paving Survey – Report Number HSL2005/07” (PDF). HSE. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 07. 2013. g. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  14. ^ „Using tactile paving surfaces”. GOV.UK. 
  15. ^ JIS T 9251 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. oktobar 2016) カネソウ総合カタログ2016
  16. ^ „Truncated-Dome Threat Still Looming”. nfb.org. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  17. ^ Staff, At Network (28. 3. 2012). „Ability Tools Weekly: The pros and cons of truncated domes, should one disability trump another?”. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  18. ^ 点字ブロックについて 社会福祉法人日本盲人会連合
  19. ^ 歩行移動時における弱視者の不便さ 社会福祉法人 日本盲人会連合
  20. ^ 弱視者 モザイク模様、点字ブロック 誰のため？ 新潟 毎日新聞 2017年12月6日

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Taktilno popločavanje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тактилно_поплочавање&oldid=26411764”