Pređi na sadržaj

Tekija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tekija na vrelu Bune kod Mostara

Tekija (arap. tekye) je islamska sakralna građevina, koja služi za okupljanje derviša (sufija) — sledbenika islamskog misticizma, religiozno-filozofskog pravca unutar islama.[1]

U početku su derviši obavljali svoje obrede u sporednim delovima džamije, koje su se zvali arapskim imenom »zavije« ili »ribât«, da bi se kasnije za ove potrebe uspostavile posebne ustanove koje su se nazvale tekijama.[1] U sastavu tekije je oveća prostorija za zajedničke obrede (semahana) unutar koje je u zidu smešten i mihrab za zajedničko bogolsuženje; stan čuvara ili glavnog derviša (šejha), i za ostale derviše (ribit), za podučavanje (medresa), ponekad sa (musafirhanom) — prostorijom za putnike-namernike u većim tekijama, i javnom dobrotvornom kuhinjom (imaret). Pored tekije se nalazi i turbe, kao i manje groblje za uglednije derviše. Derviši borave u tekiji tačno određene dane u nedelji i godini, i u tom smislu ona nikako nije istovetna sa manastirima u hrišćanstvu, imajući u vidu da islam ne poznaje isposnički i kaluđerski život.[1]

Najpoznatije tekije na jugoslovenskim prostorima bile su u Skoplju, Tetovu (Harabati Babina tekija), Hadži-Sinanova u Sarajevu i tekija na vrelu reke Bune kod Mostara. [2] Prvu tekiju u Bosni i Hercegovini je, prema navodima istoričara kulture Alije Bejtića, 1462. godine podigao Gazi Isa-beg u Sarajevu na današnjoj Bembaši, i bila je izgrađena od ćerpiča i drveta. U putopisima Evlije Čelebije iz sredine 17. veka se navodi da je u ovom gradu bilo četrdeset i sedam mesta gde se sastaju derviši.[1] Islamska zajednica u BiH je 1952. godine zabranila rad svih tekija u BiH[3], da bi liberalizacijom slobode veroispoveti u Jugoslaviji krajem 1980-ih godina rad nekih derviških redova bio obnovljen ili novo otpočen.[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Bejtić 1953, str. 252.
  2. ^ Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]. Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja). ISBN 978-86-80093-27-7 (broš.) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć).  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  3. ^ Bejtić 1953, str. 253.
  4. ^ Henig 2015, str. 137.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]