Teodor Asinski

Teodor Asinski (stgrč. Θεοδωρος ο Ασινευς Θεοδωρος ο Ασινευς) (pret. 275-360), starogrčki filozof, predstavnik neoplatonizma, učenik Porfirija, zatim Jamvliha iz Halkide.

Biografija Teodora Asinskog je približno obnovljena. Datumi rođenja i smrti su spekulativni. Pouzdano se zna da je rođen u poslednjoj trećini 3. veka, kada Plotin više nije bio među živima i kada je Porfirije bio u usponu. Jamvlih je bio stariji Teodorov savremenik. Takođe je nejasno odakle potiče, naime,tri grada su bila poznata pod imenom Asina samo na Peloponezu - u Argolidi, u Sparti i u Meseniji.

Poznati su naslovi dva nesačuvana dela Teodora Asinskog: „O imenima“ i „O tome da je duša sve eidos“. Sačuvani su samo fragmenti komentara na Platonove dijaloge Timej i Fedon (pretpostavlja se da je Teodor sastavljao komentare na Republiku, Fileb i Aristotelove kategorije).

Kao Jamvlihov učenik, razvio je svoje ideje, ali ga je kritikovao u nizu tačaka i vratio se na Porfirijeve definicije. Teodor je u svoju trijadu uključio sintetizovane odredbe Porfirija i Jamvliha o nastanku i strukturi transcendentalnog sveta i time postavio osnovu za konačni sistem neoplatonizma, koji je kasnije razvio i dovršio Prokl.

Teodorov „poboljšani“ trijadni sistem Porfirije-Jamvlih još ne dobija onu uglađenu celovitost koju kasnije nalazimo kod Prokla. Međutim, kod Teodora sve trijadne podele dobijaju jasnoću i nedvosmislenost, a sam Teodorov sistem u dijalektici tri stadijuma noumenalnog regiona je značajan korak napred.

Ovu trostruku podelu Teodor shvata kao podelu na tri logička momenta –

1. ) zamislivi, inteligibilni um,
2. ) misleći um i koji se završava sa
3. ) demijurški um.

Ova trostruka podela uma nije bila formalizovana kod Teodorovih prethodnika, posebno kod Jamvliha, koji je suprotstavio mislivo (το νοητον) i mišljenje (το νοερον). Teodor, naprotiv, nakon što je sintetizovao oba ova uma, de fakto dobija treći, što je bila stvarna logička pozicija takvog demijurškog uma-[prvopokretača], koji o sebi misli da već misli o sebi, itd. je „večni motor“ za sve [egzistencijalno] niže što hijerarhijski uključuje.

Konačnu jasnoću po ovom pitanju kasnije će doneti Proklo, koji de iure proglašava da je demijurgijski um i zamisliv i misleći i na taj način daje trijadnoj dijalektici neoplatonizma (posebno Teodorusa) njen konačni oblik. Tako, preko Teodora Asinskog, ta još uvek samo deskriptivna slika tri uma, koja već postoji kod Plotina i Amelija, dobija formalnu terminološku konsolidaciju.