Teodor Bezbožnik

Teodor Kirinski, takođe Teodor Bezbožnik (stgrč. Θεοδωρος Θεοδωρος; oko 340. p. n. e. - oko 250. p. n. e.) - starogrčki filozof kirinske škole.

Datovanje filosofovog života zasniva se na „Hronikama“ Jevsevija iz Cezareje, gde se njegova aktivnost dovodi u vezu sa 4. godinom 117. Olimpijade, odnosno 309. p. n. e. Preostali doksografski podaci o Teodoru su niske pouzdanosti. Veruje se da je filozof rođen u gradu Kireni, odakle je bio primoran da ode u Atinu, gde se pridružio Kirenaicima. Diogen Laercije i dnevnik Suda izveštavaju da je Teodor učio i sa stoičkim Zenonom iz Citiuma, sofistom Brisonom iz Herakleje i dijalektičarem Dionisijem Halkidonskim, kao i sa skeptikom Pironom. Savremeni istoričari smatraju pouzdanim samo uticaj učenja od Pirona, na šta ukazuje prisustvo nekih sličnih ideja među filozofima. Teodor je proučavao učenje kirenaika ili od Aristipa Mlađeg, kako je verovao Diogen Laertije, ili od Anekerida, kako sam Diogen ističe, pozivajući se na mišljenje Antistena u „Nasledicama filozofa“.

Diogen Laertije ukazuje da je Teodor bio primoran da napusti Atinu nakon što je izveden pred Areopag zbog „bezbožništva“ (ασεβεια), ali ne daje detalje. Amfikrat, u svojoj knjizi „O slavnim ljudima“, piše da je osuđen na trovanje kukutom, ali to je nepouzdano, a Diogen ukazuje da mu je Demetrije iz Faleruma pomogao da izbegne suđenje. Možda verzija kukute potiče iz Stobijeve „Antologije“ koja piše o filozofovom smelom odgovoru na pretnju smrću zbog smelih govora: „Zaista ćeš postati uzvišen, kralju, izjednačivši se sa snagom kukute”.

Pre svoje smrti, filozof se vratio u svoj rodni grad Kirenu, gde je uživao pokroviteljstvo kralja Maga Kirenskog.

Prema Diogenu Laertiju, Teodor je osnovao čitav jedan pravac u filozofiji, ali je u istoriji ostalo ime samo jednog učenika filozofa, Biona Boristenita. Međutim, on nije bio ubeđeni kirenaik, eklektički kombinujući elemente učenja kinika i sofista, uključujući i svoj način života.