Теодор Безбожник

С Википедије, слободне енциклопедије

Теодор Кирински, такође Теодор Безбожник (стгрч. Θεοδωρος Θεοδωρος; око 340. п. н. е. - око 250. п. н. е.[1]) - старогрчки филозоф киринске школе.

Датовање философовог живота заснива се на „Хроникама“ Јевсевија из Цезареје, где се његова активност доводи у везу са 4. годином 117. Олимпијаде, односно 309. п. н. е. Преостали доксографски подаци о Теодору су ниске поузданости[2]. Верује се да је филозоф рођен у граду Кирени, одакле је био приморан да оде у Атину, где се придружио Киренаицима. Диоген Лаерције и дневник Суда извештавају да је Теодор учио и са стоичким Зеноном из Цитиума, софистом Брисоном из Хераклеје и дијалектичарем Дионисијем Халкидонским, као и са скептиком Пироном[3]. Савремени историчари сматрају поузданим само утицај учења од Пирона, на шта указује присуство неких сличних идеја међу филозофима[4]. Теодор је проучавао учење киренаика или од Аристипа Млађег, како је веровао Диоген Лаертије, или од Анекерида, како сам Диоген истиче, позивајући се на мишљење Антистена у „Наследицама филозофа“[5].

Диоген Лаертије указује да је Теодор био приморан да напусти Атину након што је изведен пред Ареопаг због „безбожништва“ (ασεβεια), али не даје детаље. Амфикрат, у својој књизи „О славним људима“, пише да је осуђен на тровање кукутом, али то је непоуздано, а Диоген указује да му је Деметрије из Фалерума помогао да избегне суђење. Можда верзија кукуте потиче из Стобијеве „Антологије“ која пише о филозофовом смелом одговору на претњу смрћу због смелих говора: „Заиста ћеш постати узвишен, краљу, изједначивши се са снагом кукуте”[6].

Пре своје смрти, филозоф се вратио у свој родни град Кирену, где је уживао покровитељство краља Мага Киренског.

Према Диогену Лаертију, Теодор је основао читав један правац у филозофији, али је у историји остало име само једног ученика филозофа, Биона Бористенита. Међутим, он није био убеђени киренаик, еклектички комбинујући елементе учења киника и софиста, укључујући и свој начин живота.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Eusebius Caesariensis (1991-01-31). „Eusebius Werke. Band 1/Teil 1: Über das Leben des Kaisers Konstantin”. doi:10.1515/9783110848878. 
  2. ^ WINIARCZYK, MAREK (1989-02-01). „ERGÄNZUNGEN ZU DIAGORAS U N D THEODOROS”. Philologus. 133 (1-2): 151—152. ISSN 2196-7008. doi:10.1524/phil.1989.133.12.151. 
  3. ^ „PSYLIB® – Диоген Лаэртский. О ЖИЗНИ, УЧЕНИЯХ И ИЗРЕЧЕНИЯХ ЗНАМЕНИТЫХ ФИЛОСОФОВ”. psylib.org.ua. Приступљено 2023-12-29. 
  4. ^ Mansfeld, J. (1986). „F. DECLEVA CAIZZI, Pirrone. Testimonianze (Elenchos, Collana di studi sul pensiero antico, V). Napoli, Bibliopolis, 1981. 309 p. Pr. L. 20.000”. Mnemosyne. 39 (3-4): 478—481. ISSN 0026-7074. doi:10.1163/156852586x00815. 
  5. ^ „Diog. Laert. _II 59_”. Jacoby Online. Приступљено 2023-12-29. 
  6. ^ Filonik, Jakub (2013). „ATHENIAN IMPIETY TRIALS: A REAPPRAISAL”. Dike - Rivista di Storia del Diritto Greco ed Ellenistico (на језику: италијански). 16: 11—96. ISSN 2465-0242. doi:10.13130/1128-8221/4290.