Terapija rekonvalescentnom plazmom
Terapija rekonvalescentnom plazmom je transfuzija krvne plazme osoba koji su se oporavili od bolesti drugim obolelim osobama kako bi se brže i uspešnije oporavile.[1] U krvi osoba koje su se oporavili od kovida 19 utvršeno je postojanje antitela na virus koji uzrokuje bolest. Donirana krv se obrađuje kako bi se uklonila krvna zrnca, ostavljajući iza sebe tečnost (plazmu) i antitela u njoj. Ovako dobijenja plazma može se davati osobama sa kovidom 19 kako bi se povećala njihova sposobnost da se bore protiv virusa.[2]
Preporuke[uredi | uredi izvor]
Američke agencije za hranu[uredi | uredi izvor]
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala je po hitnom postupku dozvolu medicinskim radnicima da počnu sa primenom terapije rekonvalescentnom plazmom sa visokim nivoom antitela za lečenje: hospitalizovanih pacijenata obolele od kovida 19 koji su ili u ranoj fazi bolesti ili koji imaju oslabljen imunski sistem.[2] Ovu preporuku FDA je dalan osnovu podataka o 5.000 transfuzija izvedenih u Sjedinjenim Američkim Državama,[3] kao deo akcionog okvira FDA, u kojima se navodi da su ove transfuzijekod hospitalizovanih pacijenta imale visok stepen sigurnosti. Preliminarni izveštaj o 39 lečenih pacijenata u bolnici Mount Sinai u Njujorku, takođe izveštava o pozitivnom efektu rekonvalescentne plazme kod neintubiranih pacijenata.[4]
Svetske zdravstvene organizacija[uredi | uredi izvor]
Za pacijente sa kovidom 19 koji nisu teški, Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje njegovu upotrebu, i predlaže da se ona koristi samo u kliničkim ispitivanjima za teške i kritične pacijente sa kovidom 19.[1]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Rekonvalescentna plazma ili konvalescentna plazma (koja se naziva i imunološka ili hiperimuna plazma) je slična standardnoj sveže smrznutoj plazmi (FFP). Glavne razlika u odnosu na druge proizvode od plazme je u tome što se ova plazma dobija iz krvi rekonvalescentna davaoci koji su izlečeni od određene infekcije i sadrže antitela na patogen dovoljnog titra i biološka aktivnost da obezbedi pasivni imunitet kod primalac.[5]
Rekonvalescentna plazma se može odmah preneti primaocu ili se može zamrznuti i kasnija primeniti. Koristi se kao standardna transfuzija plazme; i obično se daje u jednoj ili dve jedinice.
Optimalne karakteristike rekonvalescentne plazme su:
- dovoljan titar odgovarajućih antitela,
- nedostatak infektivnih agenasa,
- dokazana sigurnost i efikasnost kada se koristi za određeno stanje
Mehanizam delovanja[uredi | uredi izvor]
Rekonvalescentna plazma može da obezbedi pasivni imunitet u obliku neutralizujućih antitela (i/ili drugih imunih medijatora) usmerenih protiv zaraznog patogena.[6]
Antitela povezana sa virusom mogu potencijalno smanjiti ulazak virusa u ćelije i povećati oslobađanje virusa kroz fagocitozu zavisnu od antitela ili ćelijsku toksičnost zavisno od antitela; mehanizam teškog akutnog respiratornog sindroma od SARS KoV-2 nije utvrđen.
Osobe koje ranije nisu bile izložene ili vakcinisane protiv patogena trebaće dve do tri nedelje da razviju odgovor antitela. Stvorena antitela imaju potencijal da:
- spreče bolest
- skrate trajanje ili težinu bolesti,
- spreče ozbiljne ili po život opasne komplikacije.[7]
Postupak lečenja[uredi | uredi izvor]
Pre početka terapije lekar će naručiti rekonvalescentnu plazmu koja je kompatibilna sa krvnom grupom pacijenta od od lokalnog snabdevača krvi u bolnici.[2]
Pre postupka[uredi | uredi izvor]
Pre terapije rekonvalescentnom plazmom zdravstveni tim priprema pacijenta za proceduru. Član zdravstvenog tima ubacuje sterilnu iglu (kanilu) za jednokratnu upotrebu spojenu na cev (intravenska ili IV, liniju) u venu na jednoj od ruku na najpovoljnijoj lokaciji.[2]
Tokom postupka[uredi | uredi izvor]
Kada plazma stigne, sterilna kesa plazme se pričvršćuje za epruvetu u koju kaplje plazma iz kese, a zatim preko cevčice i igle u krvni sud pacijenta.[2]
Ceo postupak traje oko 1 do 2 časa.
Posle postupka[uredi | uredi izvor]
Posle davanja krvne plazme pacijent se pažljivo prati, a lekar beleži odgovor na lečenje.
Koliko dugo pacijent treba da ostane u bolnici nakon ove terapije i da li su potrebne druge terapije, naknadno će odrediti lekar.[2]
Neženjena dejstva[uredi | uredi izvor]
Krv koja se danas koristila za lečenje mnogih stanja obično je veoma bezbedno. Rizik od dobijanja kovida 19 iz rekonvalescentne plazme još nije testiran. Ali istraživači veruju da je rizik nizak jer su se donatori u potpunosti oporavili od infekcije.
Od mogućih rizika, na osnovu dosadašnjeg iskustva navode se:[2]
- alergijske reakcije,
- oštećenje pluća i otežano disanje (dispneja)
- infekcije kao što su HIV i hepatitis B i hepatitis C
Rizik od takvih infekcija je nizak, jer donirana krv mora biti testirana i bezbedna. Ipak terapija rekonvalescentnom plazmom u manjem broju slučajeva može kod nekih pacijenata izazvati blage komplikacije, a kod nekih i teške ili po život opasne komplikacije.
Rezultati kliničkih ispitivanja[uredi | uredi izvor]
Podaci iz nekoliko kliničkih ispitivanja,[8] studija i nacionalnog programa pristupa u SAD sugerišu da rekonvalescentna plazma sa visokim nivoima antitela može da umanji težinu ili skrati trajanje kovida 19 kod nekih bolesnika kada se daje u ranoj fazi bolesti ili kod onih sa oslabljenim imunološkim sistemom. Međutim, potrebno je sprovesti mnogo više istraživanja da bi se sa velikom pouzdanošću utvrdilo da li će terapija rekonvalescentnom plazmom biti efikasan tretman za kovid 19,[2]
Stav SZO[uredi | uredi izvor]
Prema stavu SZO trenutni dokazi pokazuju da plazma rekonvalescenta ne poboljšava preživljavanje niti smanjuje potrebu za mehaničkom ventilacijom, dok ima značajne troškove, što je utvršđeno u 16 randomizovanih kontrolisanih studija, uključujući 16.236 pacijenata sa lakom, teškom i kritičnom infekcijom kovida 19.[1]
Kako dokazi da rekonvalescentna plazma nema koristi kod pacijenata koji nisu teški, zbog malog broja slučajeva teških i kritično bolesnih pacijenata uključenih u istraživanja, randomizovana klinička ispitivanja za ove podgrupe treba nastaviti stav je SZO od 7. decembra 2021. godine.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „WHO recommends against the use of convalescent plasma to treat COVID-19”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-06.
- ^ a b v g d đ e ž „Convalescent plasma therapy - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-06.
- ^ M.J. Joyner, R. S. Wright,et al.Early safety indicators of COVID-19 convalescent plasma in 5000 patients ,J Clin Invest. 2020;130(9):4791-4797
- ^ Expanded Access to Convalescent Plasma for the Treatment of Patients with COVID-19. Conducted by: Mayo Clinic in collaboration with Johns Hopkins University, Washington University in St. Louis and other interested parties. Version 3.0, 09 April 2020
- ^ Shen, Chenguang; Wang, Zhaoqin; Zhao, Fang; Yang, Yang; Li, Jinxiu; Yuan, Jing; Wang, Fuxiang; Li, Delin; Yang, Minghui (2020-04-28). „Treatment of 5 Critically Ill Patients With COVID-19 With Convalescent Plasma”. JAMA (na jeziku: engleski). 323 (16): 1582. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2020.4783.
- ^ Chen L, Xiong J, Bao L, Shi Y. Convalescent plasma as a potential therapy for COVID19. Lancet Infect Dis. 2020; S1473-3099(20)30141-9.
- ^ Hung IF, To KK, Lee CK, et al. Convalescent plasma treatment reduced mortality in patients with severe pandemic influenza A (H1N1) 2009 virus infection. Clin Infect Dis. 2011;52(4):447-456.
- ^ „A Study to Evaluate Convalescent Plasma to Stem Coronavirus”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-06.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
