Тестирање на ХИВ
Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) je skup procedura u vezi sa testiranjem na virus HIV. Podrazumeva dve osnovne komponente: savetovanje i testiranje. I savetovanje i testiranje su dobrovoljne i smatraju se poverljivim.[1]
Nedobrovoljno i nepoverljivo testiranje na HIV je forma diskriminacije.
DPST predstavlja jednu od najefikasnijih i najisplativijih aktivnosti u prevenciji HIV/AIDS-a, a Svetska zdravstvena organizacija[2] i UNAIDS je preporučuju.
Poznavanje HIV serostatusa može takođe pomoći ljudima da zaštite kako sebe, tako i svoje seksualne partnere od infekcije, kao i da se prevenira prenošenje HIV-a sa majke na dete. Seropozitivne osobe mogu ranije početi sa psihološkom podrškom i lečenjem.[1]
Ciljevi[uredi | uredi izvor]
Ciljevi dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja su[1]:
- Podsticanje promene rizičnog ponašanja klijenta ka ponašanju bez rizika za HIV infekciju
- Prevencija transmisije HIV infekcije
- Pomoć osobi da sazna svoj HIV status, a posebno kod pozitivnih rezultata pružanje podrške, rani pristup tretmanu i istinska briga za klijenta.
Savetovanje[uredi | uredi izvor]
Savetnici su najčešće zdravstveni radnici dodatno edukovani za rad na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV; oni su pažljivi slušaoci, vešti u komunikaciji i “podstrekivanju” razgovora i osobe koje iskreno žele da rade na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV.
Savetovanje pre testiranja na HIV – predstavlja razgovor između savetnika i klijenta pre odluke i odlaska na testiranje.
U toku tog savetovanja savetnik bi trebalo da: obezbedi dovoljno vremena za razgovor jer on često može da bude vrlo detaljan i da se produži, da obezbedi poverljivost podataka o klijentu, da razgovara sa klijentom o razlozima za testiranje i o rezultatatima koje očekuje, da proveri klijentovo razumevanje HIV-a i kako se infekcija dešava, ponudi tačne informacije o HIV-u koje mogu da mu pomognu da donese ispravnu odluku o testiranju, objasni značenje HIV testa i objasni porceduru testiranja. [1]
Savetovanje posle testiranja na HIV – je razgovor između savetnika i klijenta u kome savetnik klijentu saopštava rezultate testiranja.
Savetnik u toku savetovanja treba da obezbedi dovoljno vremena za razgovor o rezultatima testa kakav god on bio i da rezultat saopšti jasno i jednostavno bez okolišanja i kašnjenja.
Ako je rezultat testa pozitivan, savetnik treba da obezbedi klijentu vreme i mesto koje mu je potrebno da prihvati rezultat i na njega odreaguje.
Testiranje[uredi | uredi izvor]
Proces testiranja se sastoji iz sledećih koraka:
- Priprema materijala
- Dezinfekcija mesta uboda
- Vršenje uboda (uzorkovanje krvi)
- Prenos krvi na test
- Dodavanje reagensa u krv
- Čekanje dok test ne reaguje (oko pola sata)
- Očitavanje rezultata
- Redosled faza testiranja na HIV
-
Test se vadi iz kutije. -
Dezinfekcija jagodice alkoholom. -
Ubadanje prsta. -
Stavljanje reagensa na test. -
Čekanje da test prikaže rezultate.
Rezultati[uredi | uredi izvor]
Prilikom testiranja brzim testom mogući su sledeći ishodi:[3]
- Test je nereaktivan. Kod ovog slučaja test se ponavlja.
- Test je negativan. Ukoliko je osoba bila u riziku za vreme perioda prozora, test se ponavlja nakon perioda prozora (3-4 nedelje).
- Test je pozitivan. Klijent se nakon brzog testa upućuje na PCR test ili Western-blot test. Ovi testovi su precizniji i imaju manji period prozora. Ukoliko su ovi testovi pozitivni - klijent je inficiran HIV-om. PCR ili Western-blot testovi se rade 2 puta.
Ukoliko su testovi negativni, a postoji kontinuirano rizično ponašanje, klijent se upućuje na korišćenje PrEP terapije. [4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV”.
- ^ „VCT guidelines (HIV testing)” (PDF).
- ^ „HIV testing overview”. HIV.gov. Pristupljeno 20. 07. 2021.
- ^ „HIV testing”. CDC. Pristupljeno 20. 07. 2021.