Test parcijalnog pritiska kiseonika

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jedan od gasnih analizatora kojim se određuje i (PaO2 test)

Test parcijalnog pritiska kiseonika ili PaO2 (od eng. reči Partial Pressure of Oxygen) test jedan je od funkcionalnih testova u fiziologiji kojim se meri napetosti ili pritiska kiseonika rastvorenog u arterijskoj krvi. Prema tome PaO2 odražava sposobnost pluća da obezbedi dovoljnu količinu rastvorenog kisonika u krvi.[1] Danas je opšteprihvaćeno u medicinskoj praksi da je (PaO2) najbolji pokazatelj za procenu ukupne plućne funkcije (ili arterijalizacije venske krvi). Međutim, (PaO2) može da posluži samo kao pokazatelj sposobnosti pluća da izvrši arterijalizaciju venske krvi, ali ne i da da ocenu njene celokupne efikasnosti za organizam.

Parcijalni pritisak kiseonika (PaO2 )[uredi | uredi izvor]

Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi predstavlja količinu kiseonika rastvorenog u arterijska krv. Nivo PaO2 se određuje parcijalnim pritiskom kiseonika u alveolarnom vazduhu i efikasnošću razmene gasova u plućima, a od toga zavisi i zasićenost hemoglobina kiseonikom.

Prema tome, može se reći da će pri:[2]

  • PaO2 = 40 mmHg, SpO2 biti oko 75%, pri
  • PaO2 = 70 mmHg, SpO2 oko 92%, a pri
  • PaO2 = 100 mmHg, SpO2 će biti 97%.

Nizak nivo parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi predstavlja hipoksemiju, koja je prema podacima iz literature kritični nivo za nastanak tkivne hipoksije je vrednost od 60 mmHg, dok je vrednosti iznad 120 mmHg uslov za hiperoksiju.[3][4][5]

Kako se vrednost PaO2 često menjaju kod teških bolesti, njegovo merenjese koristi se za usmeravanje i praćenje toka lečenja.[6]

Parcijalni pritisak kiseonika (PaO2 ) često je samo jedna od komponenti izmerenih u gasnim analizama arterijske krvi, kojom se određuje zasićenost kiseonikom (SaO2),[7] dok su ostale komponente količina bikarbonata (HCO3 ), parcijalni pritisak ugljen-dioksida (PaCO2) i pH vrednost u crvenim krvnim zrncima.[8].

Namena[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza je proces pronalaženja uzroka zdravstvenih problema neke osobe. Merenje parcijalnog pritiska kiseonika u krvi može pomoći u dijagnostici zdravstvenih problema, jer se ovim testom vrši procena učinka poremećaja disanja na snabdevanje tela kiseonikom, posebno u bolničkom okruženju[9] ili tokom epizode ​​teškog respiratornog distresa. Rezultati se često koriste da bi se utvrdilo da li je potreban hitan tretman — kao što je dodatak kiseoničkom ili mehanička podrška disanju.

Vrednosti PaO2 se takođe mogu koristiti (zajedno sa drugim testovima) da pomognu u dijagnosticikovanju brojnih hroničnih zdravstvenih stanja ili događaja kao što su:[10]

  • trauma grudnog koša ili pluća
  • hronične bolesti pluća kao što su astma , cistična fibroza ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
  • kongestivna srčana insuficijencija
  • infarkt
  • gubitak svesti
  • iznenadni nedostatak daha

U nekim situacijama, kao što je kada je započeta terapija kiseonikom ili mehanička ventilacija (mehanička podrška disanju),[11] ponovljanje testa PaO2 se koristi da bi se procenilo da li se respiratorno stanje poboljšava ili pogoršava i da li treba prilagoditi tretman.

Svaki udah isporučuje vazduh u alveole pacijentovih pluća. Tamo se kiseonik i ugljen-dioksid prenose između pluća i krvi. Pošto je pritisak kiseonika veći u alveolama nego u susednim kapilarama (sićušni krvni sudovi), on teče u kapilare

Postupak[uredi | uredi izvor]

Merenje PaO2 u krvi zahteva uzimanje uzorka krvi obično u bolnici ili medicinskoj ordinaciji. Kako se gralno se smatra da su gasni testovi arterijske krvi informativniji od testova gasa iz venske krvi, najčešće se krv za ovaj test uzima iz arterije.

Arterija iz koje se najčešće vadi krv, posebno kod osoba koje ovaj test rade ambulantno, je radijalna arterija u zglobu ruke. Za ljude koji su u bolnici, krv se može uzeti i iz drugih arterija. Kod hospitalizovanih pacijenta sa plasiranim arterijskim kateterom krv se može vaditi kroz kateter.

Pri uzimanju krvi trebalo bi imati u vidu da nepravilno uzet uzorka krvi može uticati na način na koji se tumače merenja PaO2 u krvi. Kako se testiranje vrši vađenjem krvi iz arterije, ova procedura zahteva medicinsku obuku laboranta kako bi se smanjili rizici od neželjenih efekata ili komplikacija.

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (normalna)

Kako parcijalni pritisak kiseonika (PaO2) u arterijskoj krvi zavise od starosti, pola i relativne težine tela (Brocca- indeks).

Vrednosti PaO2 na nivou mora (160 mmHg u atmosferi, 21% standardnog atmosferskog pritiska od 760 mmHg) kreću se između 8,8 i 13,3 kPa (66-100 mmHg),[12][13][14][15]

Rezultat u ovom opsegu znači da dovoljna količina kiseonika prolazi iz alveola u krv.

Ako je PaO2 ispod normalnog opsega, to znači da su bolesti pluća i problemi sa disanjem doveli do pada parcijalni pritisak kiseonika (PaO2).

Nalaz parcijalnog pritiska kisonika (PaO2) u granicama normale kod bolesnika sa teškom anemijom ne garantuje i da je njegov organizam snabdeven potrebnom količinom kiseonika (zbog smanjenih vrednosti glavnog nosioca kiseonika hemoglobina). Zato se za sticanje potpunijeg uvida u ovaj složeni proces, pored (PaO2) uključuju i drugi izmereni ili izračunati parametri.

Testovi gasova u krvi su generalno pouzdani ako se poštuju standardne procedure u pripremi i analizi uzorka krvi. Ali nijedan test nije savršen, tako da sledeći faktori mogu uticati na tačnost i tumačenje testa:[6]

  • Parcijalni pritisak kiseonika u udahnutom vazduhu, na većim visinama (kao što su u planinskim predelima), smanjenje atmosferskog pritiska smanjuje dostupnost kiseonika i pritisak kiseonika u plućima.[16]
  • Neurološko stanje, kao što je amiotrofična lateralna skleroza (ALS)
  • Oštećenje pluća usled traume ili raka[17]
  • Smanjenje koncentracije hemoglobina u krvnim ćelijama (npr. anemija zbog nedostatka gvožđa kod koje pacijentova crvena krvna zrnca nisu u stanju da efikasno nose molekule kiseonika)
  • Gojaznost[18]

Svi ovi uslovi smanjuju pritisak kiseonika u plućima, što se odražava u arterijskom pritisku kiseonika merenog PaO2 testom.

Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi (normalna)

Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi (PvO2) na nivou mora je između 30 i 40 mmHg.[19]

Ponavljanje rezultata[uredi | uredi izvor]

Prema potrebi radi se kontrolni PaO2 test, posebno ako se simptomi ne poboljšaju. ili kada dođe vreme da se promeni način snabdevanje kiseonikom ili pomoć pri ventilaciji.

Često, kada je respiratorna podrška smanjena zbog poboljšanja opšteg stanja, PaO2 test se ponovo proverava da bi se potvrdilo da disanje i oksigenacija ostaju na optimalnom nivou, čak i sa manjom kiseoničkom podrškom.

Dopunski testovi[uredi | uredi izvor]

Ako je PaO2 test abnormalan, uobičajeno je da se spprovede i naknadno testiranje. Generalno, promene nivoa kiseonika, nivoa ugljen-dioksida ili acidobazne ravnoteže uzrokovane su osnovnim problemima ne mogu se identifikovati samo PaO2 testom i drugim testovima gasova u krvi. U tom smislu biće potrebni:

  • testovi plućne funkcije da bi se pravilno procenilo zdravlje pluća,[20]
  • laboratorijski testovi za procenu metabolizma i funkcije bubrega,[21]
  • drugi testovi koji mogu pomoći da se utvrdi razlog za abnormalne rezultate na testu gasova u krvi.

Rizici i kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

PaO2 test ima vrlo malo rizika povezanih sa njim. Pošto test koristi krv dobijenu arterijskom punkcijom umesto krvi izvučene iz vene, postoji nešto veći rizik od krvarenja ili modrica na mestu uboda igle.[22]

Ako se koriste razređivač krvi ili ispitanih ima poremećaj krvarenja zbog mogućeg produženog krvarenja, ispitivači moraju preduzeti posebne mere predostrožnosti tokom izvođenja testa, kao što je praćenje krvarenja na mesta uboda i vađea krvi tokom dužeg vremenskog perioda.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ . Heffner JE. The Story of Oxygen. Respir Care. 2013;58(1):18–31.
  2. ^ Sadurni, Marc; Castelltort, Laura; Rueda, Mireia; Pérez, Alex; Soler, Eduard; Escolano, Fernando (2016). „Should hyperoxia be included as a standard item in enhanced recovery after surgery perioperative care?”. Clinical Nutrition ESPEN. 12: e48. ISSN 2405-4577. doi:10.1016/j.clnesp.2016.02.057. 
  3. ^ Hafner S, Beloncle F, Koch A, Radermacher P, Asfar P. Hyperoxia in intensive care, emergency, and peri-operative medicine: Dr. Jekyll or Mr. Hyde? A 2015 update. Ann Intensive Care. 2015;5(1):42
  4. ^ Hardie JA, Mørkve O, Ellingsen I. Effect of Body Position on Arterial Oxygen Tension in the Elderly. Respiration. 2002;69(2):123–8.
  5. ^ Considine, Julie (2005). „The reliability of clinical indicators of oxygenation: A literature review”. Contemporary Nurse. 18 (3): 258—267. ISSN 1037-6178. doi:10.5172/conu.18.3.258. 
  6. ^ a b Dukić, Lora; Milevoj Kopčinović, Lara; Dorotić, Adrijana; Baršić, Ivana (2016). „Blood gas testing and related measurements: National recommendations on behalf of the Croatian Society of Medical Biochemistry and Laboratory Medicine”. Biochemia Medica: 318—336. doi:10.11613/BM.2016.036. 
  7. ^ Smith GB, Prytherch DR, Watson D, Forde V, Windsor A, Schmidt PE, et al. S(p)O(2) values in acute medical admissions breathing air--implications for the British Thoracic Society guideline for emergency oxygen use in adult patients? Resuscitation. 2012;83(10):1201–5.
  8. ^ „Blood Gases”. Testing.com (na jeziku: engleski). 2021-12-13. Pristupljeno 2023-11-25. 
  9. ^ Trpković, Slađana; Pavlović, Aleksandar; Videnović, Nebojša; Bojović, Predrag; Jovanović, Petar (2009). „The influence of continuous monitoriong on in-hospital cardiopulmonary resuscitation outcome”. Zdravstvena zastita. 38 (6): 1—10. ISSN 0350-3208. doi:10.5937/zz0902001t. 
  10. ^ Castro, Danny; Patil, Sachin M.; Keenaghan, Michael (2023), Arterial Blood Gas, StatPearls Publishing, PMID 30725604, Pristupljeno 2023-11-24 
  11. ^ College of Respiratory Therapists of Ontario. Oxygen therapy. Clinical Best Practice Guideline. http://www.crto.on.ca/pdf/PPG/Oxygen_Therapy_CBPG.pdf
  12. ^ „Blood Gases”. ucsfhealth.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-24. 
  13. ^ Shapiro BA (1995). „Temperature correction of blood gas values”. Respir Care Clin N Am. 1 (1): 69—76. PMID 9390851. 
  14. ^ Malatesha G, Singh NK, Bharija A, Rehani B, Goel A (2007). „Comparison of arterial and venous pH, bicarbonate, PCO2 and PO2 in initial emergency department assessment”. Emerg Med J. 24 (8): 569—71. PMC 2660085 Slobodan pristup. PMID 17652681. doi:10.1136/emj.2007.046979. 
  15. ^ Chu YC, Chen CZ, Lee CH, Chen CW, Chang HY, Hsiue TR (2003). „Prediction of arterial blood gas values from venous blood gas values in patients with acute respiratory failure receiving mechanical ventilation”. J Formos Med Assoc. 102 (8): 539—43. PMID 14569318. 
  16. ^ . Crapo RO, Jensen RL, Hegewald M, Tashkin DP. Arterial blood gas reference values for sea level and an altitude of 1,400 meters. Am J Respir Crit Care Med. 1999;160(5 Pt 1431):1525– 31.
  17. ^ Marić S Vučević D. Respiratorni sistem. In: Vučević D, editor. Anesteziologija I. Beograd: Zavod za udžbenike; 2014; 268–77.
  18. ^ „Obesity and overweight”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-31. 
  19. ^ Walkey AJ, Farber HW, O'Donnell C, Cabral H, Eagan JS, Philippides GJ (2010). „The accuracy of the central venous blood gas for acid-base monitoring”. J Intensive Care Med. 25 (2): 104—10. PMID 20018607. doi:10.1177/0885066609356164. 
  20. ^ Velicki, Lazar. „Testovi plućne funkcije”. Operacija srca | Bajpas | Zalistak | Aorta - DR VELICKI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-31. 
  21. ^ SCIENCE. „Farmaceutski testovi”. www.laboratuar.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-31. 
  22. ^ „Arterial Blood Gas (ABG) - Health Encyclopedia - University of Rochester Medical Center”. www.urmc.rochester.edu. Pristupljeno 2023-11-24. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тест_парцијалног_притиска_кисеоника&oldid=27442830”