Tomi Filips

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tomi Filips
Lični podaci
Datum rođenja (1883-05-22)22. maj 1883.
Mesto rođenja Kenora,
Datum smrti 30. novembar 1923.(1923-11-30) (40 god.)
Mesto smrti Toronto,

Tomas Nil Filips (Kenora, 22. maj 1883 — Toronto, 30. novembar 1923) bio je kanadski profesionalni hokejaš na ledu. Kao i drugi igrači svoje ere, Filips je igrao za nekoliko različitih timova i liga. Najznačajniji za svoje vreme sa Kenorom, Filips je takođe igrao sa hokejaškim klubom Montreal, hokejaškim klubom Otava, Toronto Marlborosom i milionerima iz Vankuvera. Tokom svoje karijere Filips je učestvovao u šest Stenli kup čelendž era za Stenli kup, šampionski trofej u hokeju, pobedivši dva puta: sa hokejaškim klubom Montreal 1903 i sa Kenorom, gde je bio kapiten, u januaru 1907. Nakon igračke karijere, Filips je radio u drvnoj industriji do svoje smrti 1923. godine.

Jedan od najboljih defanzivnih napadača svoje ere, Filips je takođe bio poznat po svom svekolikom umeću, posebno po snažnom šutu i izdržljivosti, i smatran je, uz Frenka Makgija, jednim od dva najbolja igrača u celom hokeju. Njegov mlađi brat, Rasel, takođe je igrao za Kenoru i bio je član ekipe kada su osvajali Stenli kup. Kada je Hokejaška kuća slavnih osnovana 1945. godine, Filips je bio jedan od prvobitnih devet primljenih.

Život i igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Filips je rođen u Kenori, Ontario, 22. maja 1883. godine, najmlađi od troje dece, od Džejmsa i Marselin Filips.[1] Džejms Filips, koji je rođen u Škotskoj, 14. oktobra 1822. godine, školovao se za klesara i emigrirao u Kanadu da bi pomogao u izgradnji železnica.[2] Iz prethodnog braka dobio je sina i dve ćerke. 30. aprila 1877. oženio se Marselin (rođena Bourasa), rodom iz Kvebeka. Njihovo prvo dete, sin Robert, rođen je 1878. godine, a zatim ćerka Margaret 1879. godine; oboje rođeni u Otavi. 1882. godine Džejms je prihvatio posao u zapadnom Ontariju kao nadzornik građenja za transkontinentalnu železničku prugu kanadske železnice Tihog okeana, a porodica se preselila u Kenoru, blizu granice Ontarija sa Manitobom.[1] Ovde je četvrto dete, Rasel, rođeno 1888. godine. Rasel bi takođe igrao hokej, osvojivši Stenli kup sa Filipsom 1907.[3]

Kao malo dete Filips je naučio da igra hokej, a od 1895. godine pridružio se juniorskom klubu Kenore, timu igrača uglavnom uzrasta od 12 do 16 godina. Filips je pomogao timu da osvoji prvenstvo srednjeg nivoa 1895–96 u Manitobi i Severozapadnom hokejaškom savezu.[4] 1899–00 Filips se pridružio seniorskom timu i biće imenovan za kapitena sledeće sezone, kada je osvojio prvenstvo seniorske lige.[5] Filips je odmah zaradio pohvalu za izdržljivost: u eri kada su igrači igrali ceo meč i često uštedeli energiju, Filips je mogao da igra brzim tempom celu utakmicu, uz posthumni novinski izveštaj u kome se navodi da je „mogao da igra za čitav meč (60 minuta) pri punoj brzini i na kraju budite sveži kao i na početku “.[5] Njegova veština je već bila očigledna u to vreme, pri čemu ga je lokalne novine hvalile kao jednog od „najboljih defanzivaca na zapadu“. [5] Kada se pridružio seniorskom timu, Filips je smešten kao centralni napadač za 1900-01 sezonu, pre nego što se u sezoni 1901-02 preselio na levo krilo gde je ostao do kraja karijere.[6]

Smatran jednim od najboljih igrača u severozapadnom Ontariju, Filips se septembra 1902 preselio na istok u Montreal da bi studirao elektrotehniku na Univerzitetu Makgil.[7] Pridružio se univerzitetskom hokejaškom timu, koji se upravo prebacio u novu kanadsku univerzitetsku ligu, i odmah je imenovan kapitenom.[7][8] Filips je odigrao samo jedan meč za Makgil, 23. januara 1903, protiv Univerzitet Kvins ; Makgil je izgubio 7-0.[9] Nekoliko dana nakon utakmice hokejaški klub Montreal zatražio je od Filipsa da im se pridruži u Stenli kup čelendžu za Stenli kup protiv Vinipega. Ovo je zahtevalo odobrenje ostalih univerzitetskih klubova, koji su se složili pod uslovom da Filips okonča svoju Makgil karijeru, što je i učinio.[10] Montreal je pobedio u seriji; Filips je završio treći u timu sa šest golova u četiri utakmice.[11] Filips je takođe zaradio pohvalu za svoju odbrambenu igru, posebno za sposobnost zaustavljanja Tonija Gingrasa, jednog od najboljih igrača u Vinipegu.[10]

Kasnije 1902. Filips se preselio u Toronto. Pridružio se Torontu Marlborosu i važio je za najboljeg igrača ekipe.[12] Marlboros je osvojio ligu grada Toronta kao i seniorsko prvenstvo Hokejaške asocijacije Ontario i osećao se dovoljno samouvereno sa Filipsom u timu da izazove hokejaški klub Otava za Stenli kup.[13] Marlboros je izgubio seriju; Filips je imao najviše asistencija, mada i najviše kaznenih minuta bilo kog igrača u seriji, sa osam, odnosno petnaest.[14] Izveštači iz Otave takođe su ga smatrali ubedljivo najboljim igračem Marlborosa, s tim što je jedan rekao da je „bio prebrz čovek za tim s kojim putuje“.[15]

Život posle povlačenja iz hokeja[uredi | uredi izvor]

Nakon povlačenja iz hokeja, Filips je vodio sopstvenu drvnu kompaniju Timms, Phillips and Company, a kasnije se preselio u Toronto 1920.[16] Filips je umro od trovanja krvi u 40. godini u svojoj rezidenciji, pet dana nakon uklanjanja čira na zubu. Iza njega je ostala udovica Ela i troje dece: Mardžeri, Meri i Džejms.[17] Sahranjen je na groblju u Kenori, sa Elom, koja je umrla 1964.[18]

Kada je hokejaška Kuća slavnih osnovana 1945. godine, Filips je primljen kao jedan od prvih devet primljenih.[19] Takođe je primljen u Kuću slavnih za severozapadni Ontario, 1987.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Zweig 2012–2013a, str. 11
  2. ^ Zweig 2012–2013a, str. 10–11
  3. ^ Danakas & Brignall 2006, str. 73
  4. ^ Not to be confused with the league of the same name that existed in 1903–04; Zweig 2012–2013a, str. 13
  5. ^ a b v Zweig 2012–2013a, str. 13
  6. ^ Zweig 2012–2013a, str. 15
  7. ^ a b Zweig 2012–2013b, str. 18
  8. ^ Zweig 2007
  9. ^ Zweig 2012–2013b, str. 23–24
  10. ^ a b Zweig 2012–2013b, str. 24
  11. ^ Coleman 1964, str. 77–80
  12. ^ Zweig 2007
  13. ^ Harper 2013, str. 51
  14. ^ Diamond 2002, str. 622
  15. ^ Harper 2013, str. 53–54
  16. ^ „Obituary: Thomas Neil Phillips”. The Globe and Mail. 1. 12. 1923. 
  17. ^ „Former Star Hockey Player Passes Away”. Toronto Star. 1. 12. 1923. 
  18. ^ „Thomas Neil "Tommy" Phillips”. Find-A-Grave. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  19. ^ Zweig 2012–2013b, str. 24
  20. ^ Northwestern Ontario Sports Hall of Fame 2010


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bowlsby, Craig H. (2012), Empire of Ice: The Rise and Fall of the Pacific Coast Hockey Association, 1911–1926, Vancouver: Knights of Winter, ISBN 978-0-9691705-6-3 
  • Coleman, Charles L. (1964), The Trail of the Stanley Cup, Volume 1: 1893–1926 inc., Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Publishing, ISBN 0-8403-2941-5 
  • Danakas, John; Brignall, Richard (2006), Small Town Glory, Toronto: James Lorimer & Company, ISBN 978-1-55028-961-9 
  • Diamond, Dan, ur. (2002), Total Hockey: The Official Encyclopedia of the National Hockey League, Second Edition, New York: Total Sports Publishing, ISBN 1-894963-16-4 
  • Harper, Stephen J. (2013), A Great Game: The Forgotten Leafs & The Rise of Professional Hockey, Toronto: Simon & Schuster Canada, ISBN 978-1-4767-1653-4 
  • Jenish, D'Arcy (1992), The Stanley Cup: A Hundred Years of Hockey at Its Best, Toronto: McClelland & Stewart, ISBN 0-7710-4406-2 
  • Kitchen, Paul (2008), Win, Tie, or Wrangle: The Inside Story of the Old Ottawa Senators 1883–1935, Manotick, Ontario: Penumbra Press, ISBN 978-1-897323-46-5 
  • Lappage, R.S. (1988), „The Kenora Thistles' Stanley Cup Trail”, Canadian Journal of History of Sport, 19 (2): 79—100, doi:10.1123/cjhs.19.2.79 
  • Lorenz, Stacy L. (2015), „'The Product of the Town Itself': Community Representation and the Stanley Cup Hockey Challenges of the Kenora Thistles, 1903–1907”, The International Journal of the History of Sport, 32 (17): 2078—2106, S2CID 147202577, doi:10.1080/09523367.2016.1149167 
  • McKinley, Michael (2009), Hockey: A People's History, Toronto: McClelland & Stewart, ISBN 978-0-7710-5771-7 
  • Nesteroff, Gret (26. 5. 2011), „Nelson's Stanley Cup challenge”, Nelson Star, Nelson, British Columbia, Pristupljeno 2. 11. 2017 
  • Northwestern Ontario Sports Hall of Fame (2010), Tommy Phillips Page, NWOSportsHallofFame.com, Pristupljeno 27. 5. 2010 
  • Weir, Glenn; Chapman, Jeff; Weir, Travis (1999), Ultimate HockeyNeophodna slobodna registracija, Toronto: Stoddart Publishing, ISBN 0-7737-6057-1 
  • Zweig, Eric (15. 1. 2007), „Thistles still stick together”, Toronto Star, Toronto, Pristupljeno 2. 11. 2017 
  • Zweig, Eric (2012—2013a), „Au Revoir, Rat Portage: The Early Days of Tommy Phillips”, Hockey Research Journal, 16: 9—17 
  • Zweig, Eric (2012—2013b), „Bonjour Montréal”, Hockey Research Journal, 16: 18—25 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томи_Филипс&oldid=27677602”