Trazil

Karta peleponeskog rata 431. p. n. e.

Trasil ili Trazil (grč. Θράσυλλος, do 406. p. n. e.) je bio atinski vojskovođa i državnik, koji se istakao krajem Peloponeskoga rata. Prvi puta se pojavio u atinskoj politici u vreme oligarhijskog prevrata 411. p. n. e. Imao je istaknutu ulogu u organizaciji demokratskoga otpora u atinskoj floti na Samosu. Mornari i vojska na Samosu izabrali su ga za stratega i taj položaj je držao sve dok nije pogubljen nakon bitke kod Arginuskih ostrva.

Ističe se u sprečavanju oligarhijskoga prevrata na Samosu

Nakon propasti sicilijanske ekspedicije 413. p. n. e. Atina se našla u ogromnoj krizi. U Atini je izvršen oligarhijski prevrat i uspostavljena je oligarhija četiri stotine. Pokušali su da izvrše i državni udar na Samosu, gde je u to vreme bila stacionirana velika atinska flota. Demokrate na Samosu saznale su za zaveru i obavestili su četiri istaknuta Atinjana, generale Leona i Diomeda i hoplite Trasibula i Trasila. Uz njihovu podršku i podršku atinskih vojnika demokrate sa Samosa uspele su da spreče zaverenike u pokušaju preuzimanja vlasti.

Izabran za stratega

Poslali su jedan brod u Atinu da bi obavestili grad o uspešnom sprečavanju zavere. Kada je brod stigao u Atinu, posada je uhapšena, a nova oligarhijska vlast u Atini nije bila oduševljena pobedom demokratije na Samosu. Vojnici na Samosu su tada smenili svoje generale i izabrali nove za koje su verovali da su istrajniji u podršci demokratiji. Među njima su bili Trasibul i Trasil. Vojska je naglasila da se nije pobunila protiv svoga grada Atine, nego da se grad pobunio protiv njih. Nastavili su da vode rat protiv Sparte.

Trasibul čini stratešku grešku

Trasil je nekoliko godina bio strateg. Atinjani su povukli svoje brodove sa Helesponta da bi ponovo uspostavili nadmoć u Egejskom moru, ali na taj način umanjili su svoju moć na Helespontu, pa su se Sparti otvorila vrata za rat na Helespontu. Tokom 410. p. n. e. predvodio je atinsku mornaricu i pokušao je da napada pobunjene gradove na Lesbosu. Međutim napravio je stratešku grešku, pa je spartanska flota pod zapovedništvom Mindara prošla pored njega do Helesponta. Trasil je krenuo za Mindarom, a u Sestu je dobio pojačanja. Sa značajnom spartanskom flotom na Helespontu ugroženi su bili ključni trgovački put i snabdevanje Atine žitom sa Crnog mora. Zbog toga atinska flota nije imala mnogo izbora, nego da sledi Mindara. Trazibul je preuzeo vrhovno zapovedništvo nad celom atinskom flotom.

Pomorske bitke na Helespontu

U bici kod Kinoseme Peloponežani su imali 86 brodova, a Atinjani 76 brodova. Kod Atinjana Trazil je bio na levom krilu, a Trazibul na desnom. Atinjani su pobedili. Nakon atinske pobede u bici kod Kinoseme 411. p. n. e. atinska flota je uspostavila bazu u Sestu, pa su mogli da brzo odgovaraju na svaki pokret spartanske flote iz Abida. Spartanska flota pod zapovedništvom Mindara pokušala je da spasi malu savezničku flotu, koja je bila ugrožena kod Dardana. Spartansku flotu je napala atinska flota pod zapovedništvom Trasibula. Bila je to bitka kod Abida 411. p. n. e. Spartanska flota je imala 97 brodova, a to su bili Mindarovi i Dorijejevi brodovi. Atinska flota imala je 74 broda. Mindar je zapovedao desnim spartanskim krilom, a Sirakužani su držali levo krilo. Azijski deo obale Helesponta se nalazio iza njihovih leđa. Kod atinske flote Trazibul je zapovedao desnim, a Trazil levim krilom. Tokom dužeg vremena bitka je bila neodlučena, međutim dolazak Alkibijada sa pojačanjem odlučio je bitku. Peloponežani su bili prisiljeni da pobegnu u svoju bazu u Abidu izgubivši oko 30 brodova. Trasil nije učestvovao u bici kod Kizika, kada je Atina uništila celu spartansku flotu.

Pod demokratijom

Tokom 410. p. n. e. Trasil se vratio u Atinu da bi regrutovao još vojske. Dok je on bio u Atini spartanski kralj Agis II poveo je vojsku na atinske bedeme, nastojeći da preplaši Atinjane i natera ih na kapitulaciju. Trasil je tada izveo atinsku vojsku pred zidine, postrojio ih i bio spreman na okršaj sa spartanskom vojskom, ali Agis II se tada povukao. Atinjani su Trasilu zbog njegovih zasluga dali 1.000 hoplita, 100 konjanika i 50 trijera.

Neuspešni pohod po Joniji

Tokom 409. p. n. e. Trasil je krenuo u pohod po Joniji sa značajnim snagama. Uzeo je 5.000 štitova za mornare, jer je i njih nameravao da koristi kao peltaste u borbi. Krenuo je za Samos, pa za Pigelu, Notij i Kolofon. Kolofon se predao. Pustošio je Lidiju, paleći i pljačkajući. Nakon toga napao je Efez, ali Tisafern je na vreme saznao za njegove pripreme za Efez, pa je Trasil bio poražen kod Efeza izgubivši oko 300 vojnika. Trasil se onda povukao najpre u Notij, pa kasnije u Lampsak na Helespontu, gde je bila ostala atinska vojska. Donald Kagan smatra da je Trasil gubio vreme pljačkajući, a mogao je da preduzme odlučniju akciju i brzo zauzme Efez.

Akcije na Helespontu

U Lampsaku ostala atinska vojska nije htela da se postrojava sa Trasilovom vojskom, jer je Trasilova vojska bila poražena. Napetost između dve grupe vojnika smirila se tek nakon napada na Abid i pobede nad Persijancima u bici. Ujedinjena atinska vojska uspela je da tokom 408. p. n. e. preotme Halkedon, Bizantij i druge gradove na Helespontu. Trasil je tokom toga perioda zapovedao sa manjim jedinicama u nekoliko operacija. Nakon toga vratio su se u Atinu, zajedno sa većinom komandanata. Alkibijad se tada trijumfalno vratio u Atinu.

Atinska flota blokirana na Lezbu

Tokom 407/6. p. n. e. nije bio strateg, ali ponovo je postao strateg 406. p. n. e. nakon atinskoga poraza u bici kod Notijuma. Zbog toga poraza Alkibijad je bio smenjen. Trasil je jedno vreme bio u Atini, a Konon je otišao na Samos da preuzme zapovedništvo nad atinskom flotom. Konon je imao početnih uspeha prilikom napada na neprijateljsku teritoriju, ali Sparta je uspela da obnovi flotu uz veliku persijsku finansijsku podršku. Konon je bio zapovednik atinske flote na Samosu. Suočio se sa poteškoćama pa je uspeo da opremi samo 70 trirema, iako je imao na raspolaganju više od 100 trirema. Spartanci pod zapovedništvom Kalikratide imali su na raspolaganju 170 trirema, pa su blokirali u Mitileni na Lezbu atinsku flotu pod zapovedništvom Konona. Kalikratida je zauzeo luku i blokirao je i sa kopnene i sa morske strane Konona u Mitileni, tako da je on jedva uspeo da pošalje poruku u Atinu da je blokiran.

Bitka kod Arginuskih ostrva

Kada su Atinjani saznali za blokadu Kononove flote u Mitileni odlučili su da ih oslobode i da zbog toga pošalju 110 trirema. Kao posade brodova uzeli su i robove i meteke. Atinska blagajna bila je prazna, pa su istopili i zlatnu statu Nike da bi imali dovoljno novca za flotu. Atinskom flotom zapovedalo je osam generala: Trasil, Aristokrat, Aristogen, Diomedon, Erasinid, Lisija, Perikle Mlađi i Protomah. Otplovili su do Samosa, i tu su od Samosa i ostalih saveznika dobili još 40 brodova, tako da su ukupno imali 150 brodova. Dve flote sukobile su se kod Arginuskih ostrva 406. p. n. e. Atinjani su podelili svoju flotu na osam autonomnih delova, a pored toga flotu su rasporedili u dve linije. Trasil je zapovedao krajnjim desnim krilom. Atinjani su pobedili u pomorskoj bici.

Nakon bitke

Odmah nakon pobede u bici atinski generali trebalo je da odluče šta da učine. Konon je još uvek bio blokiran u Mitileni. Blokirala ga je manja spartanska flota od 50 trirema pod zapovedništvom Eteonika. Postojala je šansa da bi naglom akcijom mogli da potope Eteonikovu flotu pre nego što oni saznaju i pobegnu odatle prema ostatku Kalikratidine flote. U isto vreme trebalo je pokupiti preživele posade sa 25 atinskih brodova potopljenih kraj Arginuskih ostrva. Generali su odlučili da njih osam sa većinom brodova krenu prema Mitileni i da pokušaju da potope Eteonikovu flotu. Trazibula i Teramena, koji su tada imali samo dužnost trijerarha , ostavili su sa manjim brojem brodova da spase preživele sa potopljenih atinskih brodova. Jaka oluja sprečila je ostvarenje obe te namere. Spartanska flota pobegla je iz Mitilene. S druge strane svi mornari su se podavili. Nisu mogli da ih spasu. Procene su da se podavilo od 1.000 do 5.000 atinskih mornara.

Optuženo 8 generala

U Atini je došlo do oštre političke rasprave ko je kriv za smrt preko 1.000 mornara. Kada su generali saznali da je narod ljut i da traži krivce oni su sumnjali da su Teramen i Trasibul potpalili protiv njih narodnu skupštinu. Teramen i Trasibul su se prvi vratili u Atinu, pa su zaista imali vremena da okrive ostale i da sa sebe speru svu krivicu. Trasil i ostali generali napisali su pismo i optužili su Teramena i Trasibula. Pošto su njih dvojica bili dobri govornici, oni su se uspešno odbranili, pa je narodni gnev okrenuo protiv ostalih generala. Odmah je smenjeno svih osam generala i naređeno im je da se vrate na suđenje u Atinu. Aristogen i Protomah su odlučili da beže, a ostalih šest je došlo u Atinu na suđenje. Među njima je bio i Trasil. Odmah su ih pohapsili. Jednoga od njih Erasinida odmah su sudili i osudili. Erasinid je bio najlakša meta, jer je za vreme diskusije generala nakon bitke predlagao da napuste preživele sa potopljenih brodova.

Generali osuđeni na smrt

Pitanje kako da se sudi generalima izneseno je pred narodnu skupštinu. Prvoga dana javne rasprave generali su uspevali da objasne da je oluja bila glavni krivac za nesreću. Drugi dan javne rasprave poklopio se sa praznikom apaturije, kada se porodice inače okupljaju, pa je u tom kontekstu gubitak tolikih života postao izrazitiji. Kada se skupština opet sastala predloženo je da se oštrije postupi sa generalima. Političar Kaliksen je predložio da skupština odmah glasa o krivici generala bez daljnje rasprave. Izglasano je da je svih 6 generala krivo, osuđeni su na smrt i ubijeni. Tako je stradao Trasil.

Vidi još

• Peloponeski rat

Izvori

• Tukidid, Istorija Peloponeskog rata
• Plutarh, Lisandar
• Ksenofont, Helenska istorija