Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Logotip ULUPUDS-a

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) nastalo je 1953. godine. Jedno je od dva najbrojnija umetnička udruženja u Srbiji.[1]

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Jedna grupa najkvalifikovanijih umetnika, članova ULUS-a, pristupila je 17. februara 1952. godine formiranju Inicijativnog odbora u koji su ušli istaknuti profesori Akademije za primenjene umetnosti – akademik Ivan Tabaković, Mihailo Petrov, Branko Šotra, Ćorđe Krekić tadašnji sekretar Sekcije za primenjene umetnosti pri ULUS-u, zatim Vasa Pomorišac, Mate Zlamalik i Milan Minić – sa zadatkom da od ULUS-ove Sekcije za primenjene umetnosti osnuje novo umetničko udruženje. Aprila 1953. godine konstituisano je Udruženje likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije (ULUPUS) koje je sa razvojem dizajn-struke, godine 1975. preraslo u Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).

Predsednici[uredi | uredi izvor]

Oblici delovanja[uredi | uredi izvor]

Rad Udruženja tokom proteklih 55 godina odvijao se kroz sledeće forme aktivnosti: organizovanje kolektivnih, retrospektivnih i samostalnih izložaba u Beogradu i drugim gradovima širom zemlje i u inostranstvu; organizovanje raznovrsnih programa u galerijama Udruženja i drugim punktovima; organizovanje savetovanja, simpozijuma, modnih revija i sl.; izdavanje kataloga izložaba, monografija i informativnog biltena Udruženja; učešće u radu Saveza likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Jugoslavije (SLUPUJ), učešće na međunarodnim izložbama, sajmovima, kongresima i simpozijumima, rada na unapređenju socijalno-pravnog statusa članova; angažovanje na rešavanju i poboljšanju materijalnog, stambenog i ateljejskog pitanja članstva; saradnje sa mnogobrojnim privrednim organizacijama i društvenim ustanovama; saradnja sa školama, ustanovama kulture, muzejima, umetničkim udruženjima i organizacijama i galerijama u zemlji i inostranstvu; učešća u radu stručnih timova, i dr.

Osnivanje sekcija[uredi | uredi izvor]

Period do 1975. godine zanimljiv je i po tome što se na osnovu nastajanja i formiranja sekcija kao osnovnih jedinica može pratiti razvoj organizacione i profesionalne strukture samog Udruženja. Udruženje je 1955. godine imalo 146 članova organizovanih u tri sekcije: Grafičko-slikarska sekcija, Arhitektonska sekcija, i Sekcija za dekorativnu plastiku. Na Skupštini Udruženja 1959, formiraju se dve organizacione jedinice: „Centar za oblikovanje“ i „Stalna izložba“. One su imale potpuno različite forme rada i razvoja prilagođene granama delatnosti čijim su se problemima bavile. Godine 1962. formiraju se samo dve sekcije: Sekcija za unikatnu primenjenu umetnost, i Sekcija za industrijsko oblikovanje. Od 1964. ponovo se osnivaju sekcije po strukama. Od tada do danas (2009) deluje devet sekcija:

  • Slikarsko-grafička sekcija (od 1953, postojala kao Grafičko-slikarska sekcija, zatim razdvajana, pa 1967. integrisana u jednu sekciju. U toj sekciji deluju kao podsekcija konzervatori i restauratori (osnovani kao posebna sekcija 1971);
  • Vajarska sekcija (od 1953. postojala kao deo Sekcije za dekorativnu plastiku);
  • Arhitektonska sekcija (začeta 1953);
  • Sekcija za keramiku i staklo (od 1953. postojala kao deo Sekcije za dekorativnu plastiku). Novi naziv je Sekcija za umetnost i dizajn keramike i stakla;
  • Sekcija za tekstil i savremeno odevanje (1964);
  • Sekcija za scenografiju i kostimografiju (1964);
  • Sekcija za umetničku fotografiju (1964);
  • Sekcija istoričara umetnosti (osnovana 1964);
  • Sekcija za dizajn (osnovana 1971).

Od tada je uvedena i kategorija počasnih članova. Godine 1972. formiraju se podružnice Udruženja u Nišu, Zaječaru i Prištini. Godine 1975. konačno je oblikovana sekcijska struktura koja i danas postoje (devet sekcija).

Galerije[uredi | uredi izvor]

Galerija "Singidunum" u Beogradu

Odmah po osnivanju, 1953. godine, otvorena je prva „Stalna prodajna galerija“ na Terazijama (deo prostora današnjeg „Jugoeksporta"). Ona je 1969. godine preseljena u Uzun Mirkovu ulicu br. 12, a danas radi pod nazivom Mala galerija ULUPUDS-a. Veliku izložbeno-prodajnu galeriju "Singidunum“ u Knez Mihailovoj ulici broj 40, Udruženje koristi od 1978. godine.

Izložbe[uredi | uredi izvor]

Prvu likovnu manifestaciju koja se ustalila kao najvažnija godišnja izložba ULUPUDS-a - Majska izložba, Udruženje je organizovalo 1955. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Godine 1959. Udruženje je ustanovilo izložbu ilustracije Zlatno pero na kojoj od 1962. učestvuju ilustratori iz cele tadašnje Jugoslavije a od 1966. učestvuju i strani izlagači. Organizuju se još i druge tradicionalne izložbe, npr. Likovni mart (od 1962), Karikatura (od 1970), kasnije bijenalna međunarodna izložba Zlatni osmeh, Modni susret (od 1970), Izložba novoprimljenih članova (od 1972), Dizajn u Srbiji (od 1975), godišnje tematske izložbe sekcija i dr. U okviru Jugoslovenskih pozorišnih igara "Sterijino pozorje" Udruženje je 1960. godine u Novom Sadu organizovalo izložbu „Scenografija i kostimografija u jugoslovenskim pozorištima posle Drugog svetskog rata“, a od tada redovno učestvuje na ovoj manifestaciji sa svojim izložbama scenografije i kostimografije. Zatim, Bijenale keramike Beograda koje se 2009. održava 15. put.

Inicijative[uredi | uredi izvor]

Udruženje je u saradnji sa društvenim organizacijama i privredom pokrenulo i ostvarilo niz inicijativa u nastojanju da primenjenu umetnost i dizajn približi privredi i široj javnosti, npr. saradnja sa organizacijom Savremeni dom i izložbe „Ukus - neukus“ (1958), saradnje sa Turističkim savezom Beograda i izložbe „Predmet uspomena“ (1962), i mnogobrojne druge inicijative.

Nagrade koje udruženje dodeljuje[uredi | uredi izvor]

Članstvo u međunarodnim organizacijama[uredi | uredi izvor]

Udruženje je kolektivni član srodnih međunarodnih strukovnih organizacija ICSID, ICOGRADA, i WCC.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Najbrojnije umetničko udruženje u Srbiji je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u čijim redovima je i nastao ULUPUDS.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pavle Vasić, Primenjena umetnost u Srbiji : 1900-1978 : prolegomena za istoriju primenjenih umetnosti kod nas, Beograd : Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, 1981;
  • Đurđina Matić, „Istorija razvoja Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS u periodu 1953-1993. godine“, u: 40 godina ULUPUDS-a 1953-1993, Beograd : ULUPUDS, 1994, 7-15.


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]