Бранко Шотра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Шотра
Brako Šotra.jpg
Бранко Шотра сликар
Датум рођења(1906-01-31)31. јануар 1906.
Место рођењаКозице
Аустроугарска Аустроугарска
Датум смрти21. мај 1960.(1960-05-21) (54 год.)
Место смртиСтокхолм
ШведскаШведска

Бранко Шотра (Козице код Стоца 31. јануар 1906Стокхолм 21. мај 1960) је био српски сликар. Бавио се сликарством, графиком, примијењеном умјетношћу и ликовном критиком.

Биографија[уреди]

Бранко Шотра: Ручак у пољу (1942/43) Фреска у кући Тадића у Доњем Дубцу

Сликар Бранко Шотра рођен је у селу Козице код Стоца. Краљевску умјетничку школу завршио је у Београду 1929. године. У време студирања повезао се са Комунистичком партијом Југославије, па је због комунистичке делатности био више пута затваран. Службовао је у Охриду као стручни учитељ за дуборез у тамошњој Државној мушкој занатској школи. Након две године пребачен је у Вршац за наставника цртања у Мушкој занатској школи. За све време је сликао: портрете, пејзаже, што више тога, како би могао да их покаже у Београду. Хтео је да његова прва самостална изложба буде баш у престоници. Међутим, избио је Други светски рат и Бранко Шотра мобилисан у војску а сви његови радови су се загубили у току рата. Након капитулирања Краљевине Југославије наставио је да ратује борећи се у редовима НОВ и ПОЈ на просторима Херцеговине, Црне Горе, Косова и Метохије и Србије. Након рата радио је на формирању Дома Југословенске народне армије у Београду, а касније је постављен за његовог начелника. Био је управник Војног музеја у Београду у периоду његове обнове. За редовног професора и првог ректора Академије за примјењену умјетност у Београду изабран је 1948. године и на тој дужности се задржао до 1956. године.

Умро је изненада 21. маја 1960. године у Стокхолму. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

У уметнички живот Бранко Шотра је ушао тридесетих година двадесетог века и то као сликар, да би се касније кроз живот све више окретао графици. Када је постао професор на Академији примењених уметности графика и дуборез су му постали главна преокупација.

Признања[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. 

Спољашње везе[уреди]