Пређи на садржај

Александар Радојевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Радојевић
Лични подаци
Датум рођења(1934-08-30)30. август 1934.
Место рођењаНови Сад, Југославија
Датум смртиновембар 2025.(2025-11-00) (91 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Александар Саша Радојевић (Нови Сад, 30. август 1934 — новембар 2025) био је српски архитекта и универзитетски професор.[1] Радојевић је био редовни професор Архитектонског факулета Универзитета у Београду, Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Архитектонског факултета у Подгорици.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. августа 1934. у Новом Саду.[2] Матурирао је у Првој мушкој реалној гимназији у Београду 1953. године, дипломирани инжењер архитектуре постао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1958. године. Био је на специјализацији у Енглеској 1965. године, у Москви на МАРХИ-ју 1974. године и Мексику код ИМСЕ 1981. године.

Његов син Милан је доцент на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

Универзитетски рад

[уреди | уреди извор]

Професор Радојевић радио је у универзитетској настави од 1963. године, у следећим институцијама:

  • Архитектонски факултет Универзитета у Београду од 1963. до 2002. године на предметима Архитектонско цртање и Програм 11 — Архитектура унутрашњих простора, где је изабран за асистента 1963. године, а за редовног професора 1985. године;
  • Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци од 2000. године, као редовни професор на предметима Архитектонска графика, Дизајн, Архитектура унутрашњих простора 1 и 2 и Архитектонско пројектовање унутрашњих простора — усмерена настава;
  • Архитектонски факултет у Подгорици Универзитета у Црној Гори од 2002. године, као редовни професор на предметима Архитектонска графика 1 и 2, Ентеријер 1 и 2, Јавни објекти — објекти спектакла, музеји и објекти сакралне архитектуре, Синтезни пројекат IV — јавни објекти и Синтезни пројекат VI — завршни рад;
  • Професор по позиву на Универзитету у Овиједу у Астурији, Шпанија, на Департману за историју уметности (Departamento de historia del arte) од 1996. до 1998. године;
  • Професор по позиву на Универзитету у Консепсиону, Чиле, на Архитектонском факултету (Facultad de Arquitectura, Urbanismo y Geografía) 2002. године.

Био је члан уредништва часописа Архитектура Урбанизам.[3]

Тезе

[уреди | уреди извор]

Стручно-уметничка верификација Радојевићевих дела из области архитектуре и урбанизма обављена је 1976. године на предлог Катедре за визуелне комуникације у архитектури и Катедре за пројектовање. Приређена је изложба и организована одбрана радова, на основу чега му је додељена Диплома за значајна дела у Србији из области архитектуре и урбанизма, еквивалент данашњем докторату наука по стручно-уметничкој линији.

  • 1976. Хабилитација. Назив књиге: Развој облика столице. Београд: Архитектонски факултет, 1978.
  • 1978. Књига-приручник Архитектонско цртање 1, 2 и 3. Београд: Архитектонски факултет, 1978.

Књиге, поглавља у књигама, преводи књига, студије

[уреди | уреди извор]
  • Књиге (4) — “Архитектонско цртање 1, 2 и 3” и “Развој облика столице”
  • Есеји (13) — о музејима и значају архитекте у планирању и уређењу музејске поставке,
  • Студија реконструкције Народног музеја у Вршцу,
  • Студија за реконструкцију са сталном поставком музеја Никола Тесла у Београду,
  • Студија Народног музеја у Аранђеловцу,
  • Студија реконструкције постојећег објекта у Музеј Црвене заставе у Крагујевцу,
  • Студија реконструкције поставке у Музеју стрељаних у Крагујевцу,
  • Студија унутрашњег уређења и сталне поставке Музеја ваздухопловства у Сурчину у Београду,
  • Студија за реконструкцију објекта под заштитом у Народни музеј у Зрењанину,
  • Студија за реконструкцију објекта под заштитом у Народни музеј у Сремској Митровици.

Изложбе

[уреди | уреди извор]

Проф. Радојевић излагао је своје радове у Србији и иностранству:

  • самосталне изложбе (6) — Београд (2), Зрењанин, Лесковац, Овиједо, Консепсион;
  • групне изложбе (16) — Београд, Сарајево, Волгоград (Русија), Сингапур, Беч, Москва,...

Архитектонско-урбанистичка пракса

[уреди | уреди извор]

Радојевић је учествовао и 15 пута побеђивао на конкурсима из области архитектуре, урбанизма и архитектуре унутрашњих простора.

Важније области пројектантске активности:

  • стамбена архитектура (12 реализација),
  • друштвени објекти — домови културе (5),
  • музеји (24),
  • изложбени павиљони и сајмови (56),
  • угоститељско-туристички објекти (14),
  • пословни објекти (6),
  • ентеријери (32),
  • дизајн намештаја (4).

Међу његова најзначајнија дела убрајају се:

  • ентеријер и музејска поставка у Музеју ваздухопловства на Аеродрому Сурчин / Никола Тесла у Београду, и
  • ентеријерско уређење града-хотела Свети Стефан.

Професионална признања

[уреди | уреди извор]
  • Награде и признања из области архитектуре и урбанизма, архитектуре унутрашњих простора и дизајна (14)
  • Редовни члан УЛУПУДС, ICSID, ICOGRAD.
  • Председник УЛУПДС 1980—1981.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „In Memoriam: Prof. Aleksandar Radojević (1934–2025)”. Gradnja (на језику: српски). 2025-11-07. Приступљено 2025-11-07. 
  2. ^ „Званична биографија на сајту бањалучког универзитета”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2010. г. Приступљено 04. 05. 2013. 
  3. ^ Архитектура Урбанизам, бр. 43-50, Београд, 1967-1968.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Радојевић&oldid=30525043”