Бранко Пешић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Бранко Пешић (вишезначна одредница).

БРАНКО ПЕШИЋ
Бранко Пешић
Датум рођења	(1922-10-01)1. октобар 1922.
Место рођења	Земун Краљевина СХС
Датум смрти	4. фебруар 1986.(1986-02-04) (63 год.)
Место смрти	Земун, СР Србија СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Председник Скупштине града Београда
Период	1964 — 1974.
Претходник	Милијан Неоричић
Наследник	Живорад Ковачевић
Одликовања

Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Земун, 4. фебруар 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. године обављао је функцију председника Скупштине града Београда.

Биографија

Рођен је 1. октобра 1922. године у Земуну, где је завршио основну школу и гимназију. Потом је студирао право на Београдском универзитету. Још као ученик земунске гимназије, приступио је омладинском револуционарном покрету и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, напустио је студије и приступио Народноослободилачком покрету. Најпре је политички деловао у окупираном Земуну и његовој околини, где је учествовао у припреми и организацији саботажа и диверзија против окупатора. Касније је отишао у партизане, па је са војвођанским бригадама прешао у Босну. У Народноослободилачком рату налазио се на дужностима политичког комесара батаљона, команде места и команде војног подручја. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1942. године.

После ослобођења Југославије, завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић” и налазио се на разним друштвено-политичким дужностима. Био је члан и секретар Месног комитета КП Србије у Земуну, секретар Месног комитета СКОЈ-а у Земуну и МК СКОЈ-а за град Београд, члан и секретар Градског комитета Савеза комуниста Србије и председник Градског одбора ССРН у Београду.

Члан Бироа Централног комитета Народне омладине Србије, председник Скупштине општине Земун (1955 — 1958), инструктор у Централном комитету Савеза комуниста Србије, секретар за робни промет у Извршном већу Социјалистичке Републике Србије, председник Скупштине града Београд (1964—1974) и потпредседник Председништва СР Србије.

За народног посланика Републичке скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, биран је у више мандата. За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије биран је на Четвртом и Петом конгресу СКС.

Преминуо је 4. фебруара 1986. године у Земуну и сахрањен је у породичној гробници на Земунском гробљу.

Био је један од најпопуларнијих градоначелника Београда, а у време његовог мандата изграђени су многи важни капитални објекти: Мостарска петља, мост „Газела“, Теразијски тунел, Београђанка и други. У време Пешићевог мандата усвојен је и амбициозни план спуштања Београда на реке (Београд на Сави), изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Данас једна од улица у Земуну, у непосредној близини његове породичне куће, носи његово име.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден јунака социјалистичког рада.

Фотогалерија

• 

  Холандска краљица Јулијана и Бранко Пешић (лево) 1972. године у Парку пријатељства

• 

  Холандска краљица Јулијана и Бранко Пешић (десно) 1972. године у Скупштини града Београда

• 

  Спомен-табла у Земуну

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Спољашње везе

• Градоначелник који је подигао „Газелу” и певао бећарце („Политика“, 4. фебруар 2016)
• Сећање на Бранка Пешића („Политика“, 4. фебруар 2016)
• Увек је био на правом месту („Политика”, 3. март 2018)
• Зашто је Бранко Пешић свако мало Кардељу искључивао струју? (Б92, 2. октобар 2018)