Ultraljubičasta sterilizacija vode
Ultraljubičasta sterilizacija vode ili ultra-violetna sterilzacija vode je metoda kondicioniranja vode zasnovana na elektromagnetnom zračenju sa talasnim dužinama manjim od vidljivog zračenja, ali većim od onih koje imaju meki X-zraci, koje dovodi do denaturacije belančevina i time uništavanja mikroorganizama. Koristeći ovu osobinu ultraljubičastih zraka, čovek je uspeo primenom sterilizatora, koji rade na ovom principu, da uspešno inaktivira bakterije, viruse, plesni, gljivice i spore bakterija u vodi.[1]
Ultraljubičasta sterilizacija vode kao jedna od metoda u kondiciniranju vode za piće, danas je postala uobičajni mikrobiološki tretman jer je ekonomičan i istovremeno predstavlja ekološki čist način sterilizacije vode. Ona trenutno uništava mikroorganizme u vodi, pri čemu mineralni sadržaj i ukusa vode ostaje nepromenjen. Takođe u procesu tretmana vodi se ne dodaju hemikalije i druga sredstva pa ne postoji mogućnost predoziranja tih sredstava.[2]
Princip rada[uredi | uredi izvor]
Princip rada uređaja se zasniva na prolasku ultraljubičastih zraka kroz određen sloj vode u protočnom sistemu, i na velikoj osetljivosti mikroorganizama (bakterija, virusa, kvasca, algi ili njihovih spora) na ultranjubičasto zračenje, a naročito na talasnu dužinu od 254 nm, koje pokazuje najveću efikasnost u sterilizaciji vode.[3]
Ovaj suštinski biostrukturalni poremećaj, izazvan ultrljubičastim zračenjem, dovodi do nemogućnosti reprodukcije bilo kog oblika mikroorganizma, što ga samim tim čini i bezopasnim.
Ultraljubičasta sterilizacija se kvantitativno karakteriše količinom energije (u mWs/cm²) koju prime mikroorganizmi. Energija od 30 mWs/cm² eliminiše gotovo 99% svih uobičajenih vrsta bakterija.
Prednosti[uredi | uredi izvor]
Ova fizička metoda predstavlja vrlo efikasnu i pouzdanu alternativu hemijskim oblicima dezinfekcije vode, koja se ogleda u sledećem:[4]
- ubija mikroorganizme za samo nekoliko sekundi sekundi,
- ne zahteva upotrebu hemikalija, pa nema stvaranja otrovnih jedinjenja,
- mineralni sadržaj vode ostaje nepromenjen,
- voda zadržava svoj prirodni ukus,
- predoziranje zračenja nema štetan efekat,
- nema korozije uređaja, što je slučaj kod primene hemikalija,
- jednostavna instalacija, mali troškovi investicije i troškovi održavanja uređaja,
- mala potrošnja električne energije,
- dugogodišnji pouzdani rad.
Primena[uredi | uredi izvor]
Ultraljubičasta sterilizacija vode sve je veća a najzastupljenija jeu sledećim oblastima:
- Farmaceutskoj, kozmetičkoj i hemijskoj industriji.[5]
- U pogonima za proizvodnju hrane i pića.
- Za proizvodnju vode za piće.
- U poljoprivredi i ribarstvu.
- U apotekama, ambulantama, bolnicama.
- U vojnim objektima
- Za potrebe banja, bazena, akvarijuma itd.
U slučaju sterilizacije vode sa lebdećim materijama, obojene vode ili vode sa većim sadržajem gvožđa (većim od 0,10 mg/l) potreban je predtretman sirove vode (filtriranje, deferizacija, obezbojavanje) kako bi se obezbedila transparencija vode u ultraljubičastom delu spektra.
Montaža[uredi | uredi izvor]
Ultraljubičaste sterilizator treba instalirati što je više moguće u krajnjoj tački separacione instalacije posle mikrofiltra poroznosti 5 - 25 mikrona.
Takođe, sterilizator može da se koristi u cirkulacionom krugu u kojem proizvedena voda visoke čistoće kruži između sterilizatora i rezervoara za skladištenje, pre nego što se pumpama prebaci na mesta korišćenja. U svim instalacijama preporučljivo je postaviti bakteriološki filtar iza sterilizatora, koji će hvatati uginula tela bakterija iz ultraljubičastog sterilizatora.
Mikroorganizmi osetljivi na ultraljubičasto zračenje[uredi | uredi izvor]
|
|
|
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Bolton, James; Colton, Christine: The Ultraviolet Disinfection Handbook. American Water Works Association. 2008. ISBN 978-1-58321-584-5. str. 3–4.
- ^ Hessling, Martin; Gross, Andrej; Hoenes, Katharina; Rath, Monika; Stangl, Felix; Tritschler, Hanna; Sift, Michael (2016). „Efficient Disinfection of Tap and Surface Water with Single High Power 285 nm LED and Square Quartz Tube”. Photonics. 3: 7. doi:10.3390/photonics3010007
..
- ^ Meulemans, C.C.E. (1987). „The Basic Principles of UV–Disinfection of Water”. Ozone: Science & Engineering. 9 (4): 299—313. ISSN 0191-9512. doi:10.1080/01919518708552146.
- ^ „UV Sterilizatori”. www.cst.rs. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ Gadgil, A., 1997, Field-testing UV Disinfection of Drinking Water, Water Engineering Development Center, University of Loughborough, UK: LBNL 40360.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
