Ултраљубичаста стерилизација воде
Ултраљубичаста стерилизација воде или ултра-виолетна стерилзација воде је метода кондиционирања воде заснована на електромагнетном зрачењу са таласним дужинама мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки X-зраци, које доводи до денатурације беланчевина и тиме уништавања микроорганизама. Користећи ову особину ултраљубичастих зрака, човек је успео применом стерилизатора, који раде на овом принципу, да успешно инактивира бактерије, вирусе, плесни, гљивице и споре бактерија у води.[1]
Ултраљубичаста стерилизација воде као једна од метода у кондицинирању воде за пиће, данас је постала уобичајни микробиолошки третман јер је економичан и истовремено представља еколошки чист начин стерилизације воде. Она тренутно уништава микроорганизме у води, при чему минерални садржај и укуса воде остаје непромењен. Такође у процесу третмана води се не додају хемикалије и друга средства па не постоји могућност предозирања тих средстава.[2]
Принцип рада[уреди | уреди извор]
Принцип рада уређаја се заснива на проласку ултраљубичастих зрака кроз одређен слој воде у проточном систему, и на великој осетљивости микроорганизама (бактерија, вируса, квасца, алги или њихових спора) на ултрањубичасто зрачење, а нарочито на таласну дужину од 254 nm, које показује највећу ефикасност у стерилизацији воде.[3]
Овај суштински биоструктурални поремећај, изазван ултрљубичастим зрачењем, доводи до немогућности репродукције било ког облика микроорганизма, што га самим тим чини и безопасним.
Ултраљубичаста стерилизација се квантитативно карактерише количином енергије (у mWs/cm²) коју приме микроорганизми. Енергија од 30 mWs/cm² елиминише готово 99% свих уобичајених врста бактерија.
Предности[уреди | уреди извор]
Ова физичка метода представља врло ефикасну и поуздану алтернативу хемијским облицима дезинфекције воде, која се огледа у следећем:[4]
- убија микроорганизме за само неколико секунди секунди,
- не захтева употребу хемикалија, па нема стварања отровних једињења,
- минерални садржај воде остаје непромењен,
- вода задржава свој природни укус,
- предозирање зрачења нема штетан ефекат,
- нема корозије уређаја, што је случај код примене хемикалија,
- једноставна инсталација, мали трошкови инвестиције и трошкови одржавања уређаја,
- мала потрошња електричне енергије,
- дугогодишњи поуздани рад.
Примена[уреди | уреди извор]
Ултраљубичаста стерилизација воде све је већа а најзаступљенија јеу следећим областима:
- Фармацеутској, козметичкој и хемијској индустрији.[5]
- У погонима за производњу хране и пића.
- За производњу воде за пиће.
- У пољопривреди и рибарству.
- У апотекама, амбулантама, болницама.
- У војним објектима
- За потребе бања, базена, акваријума итд.
У случају стерилизације воде са лебдећим материјама, обојене воде или воде са већим садржајем гвожђа (већим од 0,10 mg/l) потребан је предтретман сирове воде (филтрирање, деферизација, обезбојавање) како би се обезбедила транспаренција воде у ултраљубичастом делу спектра.
Монтажа[уреди | уреди извор]
Ултраљубичасте стерилизатор треба инсталирати што је више могуће у крајњој тачки сепарационе инсталације после микрофилтра порозности 5 - 25 микрона.
Такође, стерилизатор може да се користи у циркулационом кругу у којем произведена вода високе чистоће кружи између стерилизатора и резервоара за складиштење, пре него што се пумпама пребаци на места коришћења. У свим инсталацијама препоручљиво је поставити бактериолошки филтар иза стерилизатора, који ће хватати угинула тела бактерија из ултраљубичастог стерилизатора.
Микроорганизми осетљиви на ултраљубичасто зрачење[уреди | уреди извор]
|
|
|
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bolton, James; Colton, Christine: The Ultraviolet Disinfection Handbook. American Water Works Association. 2008. ISBN 978-1-58321-584-5. стр. 3–4.
- ^ Hessling, Martin; Gross, Andrej; Hoenes, Katharina; Rath, Monika; Stangl, Felix; Tritschler, Hanna; Sift, Michael (2016). „Efficient Disinfection of Tap and Surface Water with Single High Power 285 nm LED and Square Quartz Tube”. Photonics. 3: 7. doi:10.3390/photonics3010007
..
- ^ Meulemans, C.C.E. (1987). „The Basic Principles of UV–Disinfection of Water”. Ozone: Science & Engineering. 9 (4): 299—313. ISSN 0191-9512. doi:10.1080/01919518708552146.
- ^ „UV Sterilizatori”. www.cst.rs. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ Gadgil, A., 1997, Field-testing UV Disinfection of Drinking Water, Water Engineering Development Center, University of Loughborough, UK: LBNL 40360.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
