Pređi na sadržaj

Uticaj hormona na seksualnu motivaciju

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Uticaj hormona na seksualnu motivaciju iako nije sasvim izučen svakako je veoma važan, posebno hormona kao što su testosteron, estrogen, progesteron, oksitocin i vazopresin. Kod većini vrsta sisara, polni hormoni kontrolišu sposobnost jedinke da se uključi u seksualno ponašanje. Međutim, polni hormoni ne regulišu direktno sposobnost snošaja u primatima (uključujući ljude), već su oni samo jedan od činilaca koji utiče na motivaciju za seksualno ponašanje.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Testosteron[uredi | uredi izvor]

Nivo muškog testosterona prati ritam, koji odgovara vremenskom trajanju privremenog uzdržavanje od seksualnih aktivnosti

Testosteron je glavni androgeni hormon koji ima ulogu u rastu i razvoju muških polnih organa i sekundarnih seksualnih karakteristika. Kod muškaraca i kod žena testosteron se stvara; u maloj meri u nadbubrežnim žlezdama, a najvećim delom — kod muškaraca se stvara u testisima, a kod žena u jajnicima. Kod oba pola testosteron, koji ima anabolički efekat, utiče i na ponašanje, uključujući i seksualno uzbuđenje.

Testosteron  je važan činilac seksualne motivacije kod muških primata, uključujući i ljude. Pokazalo se da nedostatak testosterona u odraslom dobu smanjuje seksualnu motivaciju kod muškaraca i muških primata. Muškarci kod kojih je potisnuta funkcija testisa primenom gonadotropin-oslobađajući hormona pokazala je prateće smanjenje seksualne motivacije i želje za masturbacijom dve nedelje nakon primenjenog postupka.[1]

Istraživanje kod muških rezus majmuna pokazala su da testosteron povećava seksualnu motivaciji, i motiviše muškarce da se takmiče za pristup seksualnim partnerima. Pretpostavlja se da motivacioni efekti testosterona kod muškog rezus majmuna promovišu uspešnu seksualnu konkurenciju i mogu biti posebno važni motivacioni činilac za muškarce niskog ranga.[2] Važno je imati na umu da eliminacija testosterona kod primata ne umanjuje sposobnost kopuliranja; ali smanjuje motivaciju za snošaj.

Takođe, istraživanja su pokazala da nivoi testosterona kod muškaraca variraju u zavisnosti od statusa ovulacije žena. Mužjaci koji su bili izloženi mirisima ovulacionih ženki registrovali su viši nivo testosterona od onih koji su bili izloženi mirisima ženki koje nisu ovulirale.[3] Izlaganje ženskim signalima ovulacije može povećati nivo testosterona, što može povećati motivaciju muškaraca da učestvuju i iniciraju seksualnog ponašanje. Konačno, viši nivoi testosterona mogu povećati reproduktivni uspeh muškaraca izloženih znakovima ženske ovulacije.

Odnos između testosterona i seksualne motivacije žena je donekle dvosmislen. Istraživanja pokazuju da androgeni, kao što je testosteron, sami po sebi nisu dovoljni da povećaju seksualnu motivaciju kod žena. Studije sa rezus makaki majmunima su pokazale da testosteron nije značajno povezan sa varijacijama u stepenu seksualne motivacije kod ženki.[2] Međutim, neka istraživanja kod nehumanih primata ukazuje na ulogu androgena u ponašanju ženske seksualne reprodukcije. Adrenalektomizovani ženke majmuna pokazale su smanjenu žensku seksualnu receptivnost.[4] Naknadne studije su otkrile da je ova smanjena seksualna receptivnost specifična za uklanjanje androgena koji se mogu pretvoriti u estrogene.[2]

Takođe je utvrđeno da su nivoi testosterona povezani sa tipom odnosa u koji je neka jedinka uključen. Muškarci koji učestvuju u poliamornim odnosima ili višeljublju, imali su više nivoe testosterona od muškaraca koji učestvuju samo u jednoj vezi. Takođe i poliamorne žene imaju više nivoe testosterona, i veći broj bodova na skali seksualnih želje, od žena koje imaju seks samo sa jednim partnerom.[5]

Estrogeni[uredi | uredi izvor]

struktura estrona
struktura estradiola
struktura estriola
Vidi još: Estrogen

Estrogeni pripadaju grupi steroida i predstvaljaju primarni ženski seksualni hormon (prisutni su i kod muških jedinki, ali u manjim količinama). Ime im potiče od estrus: lat. oestrus, grč. οἶστρος — strast (period plodnosti kod ženki sisara) i gen: stvarati.

Tri najvažnija estrogena koji se kod žena prirodno javljaju su

Eestron (E1)

Estron se proizvodi primarno tokom menopauze.

Estradiol (E2)

Estraduiol je predominantni seksualni hormone kod žena koje nisu trudne. On je isto tako prisutan kod muškaraca, kao proizvod metabolizma testosterona. Kao glavni estrogen kod ljudi. Estradiol nema samo kritični uticaj na reproduktivno i seksualno funkcionisanje, nego utiče i na druge organe, među kojima su kosti.

Pitanje da li su efekti testosterona kod žena rezultat aromatizacije do estradiola, ili povećanje slobodnog estradiola u krvi zbog smanjenja testosterona SHBG i vezivanje estradiola treba tek da se razreše, kroz direktno poređenje različitih nivoa estradiola i kombinacije estradiola i testosterona.

Takođe budućim istraživanjima treba utvrditi da li dodavanje testosterona doprinosi povećanju nivoa slobodnog estradiola? Ovo pitanje se mora rešiti kroz istraživanja kod ljudi i ali i kod laboratorijskih životinja.

Estriol (E3)

Estriol je primarni estrogen u trudnoći. Oni se u telu proizvode od androgena pomoću enzima.

Progesteron[uredi | uredi izvor]

Progesterone u ženskom telu primarno luče jajnici i blago nadbubrežne žlezde. Kako je nivo progesterona direktno povezan sa fazom menstrualnog ciklusa, u prvoj, folikularnoj faza, njegov sadržaj u telu je neznatan, jer je u ovoj fazi nivo estrogena je povišen.

Tokom ovulacije, nivo estrogena se smanjuje, folikula pukne, jaje ga ostavlja, a žuto telo se formira umesto glavnog folikula. To je žuto telo koje proizvodi progesteron u drugoj, lutealnoj fazi. Progesteron stimuliše proliferaciju endometrijuma, pripremajući ga za prihvat (usađivanje) oplođenog jajeta. Ovaj hormon takođe sprečava kontrakcije uterusa, kako bi time sprečio spontani abortus u prvom tromesečju trudnoće. Žuto telo posle oplodnje postoji do 16 nedelja, a nakon tog perioda funkciju progesterona preuzima placenta. Normalno, druga faza menstrualnog ciklusa koja traje 12-14 dana (najmanje 10). Ako se trudnoća nije desila, onda se nivo progesterona na kraju lutealne faze smanjuje, a odbacuje sei decidualna membrana - menstruacija.

Pored toga, progesteron tokom trudnoće blokira menstruaciju i ovulaciju, učestvuje u proliferaciji i razvoju mlečnih žlezda, pripremajući ih za laktaciju. Takođe, ovaj hormon ima pirogensku svojinu, što objašnjava porast bazalne temperature u drugoj fazi menstrualnog ciklusa i subfebrilni uslov (do 37,5 stepeni) kod trudnica u prvom tromesečju. Druga svojstva progesterona uključuju imunosupresivni efekat, koji sprečava telo žene da odbaci embrion, kao vanzemaljski predmet.

Progesteron tokom trudnoće stimuliše rast materice. Hormon je uključen u proizvodnju sebuma, određuje razvoj sekundarnih polnih karakteristika, ima hipertenzivno efekat, reguliše koagulacije i šećer u krvi i sprečava razvoj vlaknastih materice cista u mukozi. Istaći vezu između nedostatka progesterona i razvoja predmenstrualnih i menopauzi sindroma.

Oksitocin[uredi | uredi izvor]

Vazopresin[uredi | uredi izvor]

Seksualna orijentacija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sex and Context: Hormones and Primate Sexual Motivation. Hormones and Behavior 40 (2): 339-357.
  2. ^ a b v Wallen, K. (2001-9). «Sex and context: hormones and primate sexual motivation». Hormones and Behavior 40 (2): 339-357. ISSN 0018-506X. PMID 11534996.
  3. ^ Miller, Saul L.; Maner, Jon K. (2010-2). «Scent of a woman: men's testosterone responses to olfactory ovulation cues». Psychological Science 21 (2): 276-283.
  4. ^ Veney, S. L.; Rissman, E. F. (24 de diciembre de 2001). «Steroid Implants in the Medial Preoptic Area or Ventromedial Nucleus of the Hypothalamus Activate Female Sexual Behaviour in the Musk Shrew». Journal of Neuroendocrinology (en inglés) 12 (11): 1124-1132
  5. ^ van Anders, Sari M.; Hamilton, Lisa Dawn; Watson, Neil V. (2007-3). «Multiple partners are associated with higher testosterone in North American men and women». Hormones and Behavior 51 (3): 454-459.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Abdelgadir SE, Roselli CE, Choate JVA & Resko JA 1999 Androgen receptor messenger ribonucleic acid in brains and pituitaries of male rhesus monkeys: studies on distribution, hormonal control, and relationship to luteinizing hormone secretion. Biology of Reproduction 60 1251–1256.
  • Alder E & Bancroft J 1988 The relationship between breastfeeding persistence, sexuality and mood in postpartum women. Psychological Medicine 18 389–396.
  • Alder E, Cook A, Davidson D, West C & Bancroft J 1986 Hormones,mood and sexuality in lactating women. British Journal of Psychiatry 148 74–79.
  • Anderson RA, Bancroft J & Wu FCW 1992 The effects of exogenous testosterone on sexuality and mood of normal men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 75 1503–1507.
  • Anderson RA, Martin CW, Kung A, Everington D, Pun TC, Tan KCB, Bancroft J, Sundaram K, Moo-Young AJ & Baird DT 1999 7-Methyl-19-Nortestosterone (MENT) maintains sexual behavior and mood in hypogonadal men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 84 3556–3562.
  • Appelt H & Strauss B 1986 The psychoendocrinology of female sexuality: a research project. German Journal of Psychology 10 143–156.
  • Argiolas A 1999 Neuropeptide and sexual behaviour. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23 1127–1142.
  • Arlt W, Callies F, van Vlijmen JC, Koehler I, Reinke M, Bidlingmaier M, Huebler D, Oettel M, Ernst M, Schulte HM & Allolio B 1999 Dehydroepiandrosterone replacement in women with adrenal insufficiency. New England Journal of Medicine 341 1013–1020.
  • Bagatell CJ, Heiman JR, Rivier JE & Bremner WJ 1994a Effects of endogenous testosterone and estradiol on sexual behavior in normal young men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 78 711–716.
  • Bagatell CJ, Heiman JR, Matsumoto AM, Rivier JE & Bremner WJ 1994b Metabolic and behavioral effects of high-dose, exogenous testosterone in healthy men. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 79 561–567.
  • Bancroft J 1989 Human Sexuality and Its Problems, pp. 282–298. Edinburgh: Churchill Livingstone.
  • Bancroft J 1999 Central inhibition of sexual response in the male: a theoretical perspective. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23 763–784.
  • Bancroft J 2002a Sexual arousal. Encyclopedia of Cognitive Science. pp. 1165–1168. Ed. L Nadel. London: Wiley.Bancroft J 2002b Sexual effects of androgens in women: some theoretical considerations. Fertility and Sterility 77 (Suppl 4) S55–S59.
  • Bancroft J 2003 Androgens and sexual function in men and women. In Androgens in Health and Disease, pp. 258–290. Eds CJ Bagatell & WJ Bremner. Totowa: Humana Press.
  • Bancroft J & Cawood EHH 1996 Androgens and the menopause: a study of 40 to 60 year old women. Clinical Endocrinology 45 577–587.
  • Bancroft J & Janssen E 2000 The dual control model of male sexual response: a theoretical approach to centrally mediated erectile dysfunction. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 24 571–579.
  • Bancroft J, Tennent G, Loucas K & Cass J 1974 The control of deviant sexual behaviour by drugs: 1. Behavioural changes following oestrogens and anti-androgens. British Journal of Psychiatry 125 310–315.
  • Bancroft J, Davidson DW, WarnerP&Tyrer G 1980 Androgens and sexual behaviour in women using oral contraceptives. Clinical Endocrinology 12 327–340.
  • Bancroft J, Sherwin B, Alexander GM, Davidson DW & Walker A 1991 Contraceptives, androgens, and the sexuality of young women. II. The role of androgens. Archives of Sexual Behavior 20 121–135.
  • Bancroft J, Loftus J & Long JS 2003 Distress about sex: a national survey of women in heterosexual relationships. Archives of Sexual Behavior 32 193–208.
  • Blaicher W, Gruber D, Bieglmayer C, Blaicher AM, Knogler W & Huber JC 1999 The role of oxytocin in relation to female sexual arousal. Gynecologic and Obstetric Investigation 47 125–126.
  • Bole-Feysot C, Goffin V, Edery M, BinartN&Kelly PA 1998 Prolactin (PRL) and its receptor: actions, signal transduction pathways and phenotypes observed in PRL receptor knockout mice. Endocrine Reviews 19 225–268.
  • Brincat M, Magos A, Studd JWW, Cardozo LD, O’Dowd T, Wardle PJ & Cooper D 1984 Subcutaneous hormone implants for the control of climacteric symptoms. Lancet 1 (8367) 16–18.
  • Buena F, Swerdloff RS, Steiner BS, Lutchmansingh P, Peterson MA, Pandian MR, Galmarini M & Bhasin S 1993 Sexual function does not change when serum testosterone levels are pharmacologically varied within the normal male range. Fertility and Sterility 59 1118–1123.
  • Burger HG, Hailes J, Menelaus M, Nelson J, HudsonB&Balazs N 1984 The management of persistent menopausal symptoms with oestradiol–testosterone implants: clinical, lipid and hormonal results. Maturitas 6 351–358.
  • Burger HG, Dudley EC, Cui J, Dennerstein L & Hopper JL 2000 A prospective longitudinal study of serum testosterone, dihydroepiandrosterone sulfate, and sex hormone-binding globulin levels through the menopause transition. Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 85 2832–2838.
  • Buvat J & Lemaire A 1997 Endocrine screening in 1,022 men with erectile dysfunction: clinical significance and cost-effective strategy. Journal of Urology 158 1764–1767.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утицај_хормона_на_сексуалну_мотивацију&oldid=27448280”