У трамвају (pripovetka)
| U tramvaju | |
|---|---|
| Orig. naslov | U tramvaju |
| Autor | Stevan Sremac |
| Zemlja |  Kraljevina Srbija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | pripovetka |
U tramvaju je pripovetka srpskog pisca Stevana Sremca, nastala za vreme njegovog službovanja u Beogradu u poslednji godinama piščevog života, kao jedna od mnogih tipičnih portreta Srbije na prelazu iz 19 u 20. vek.[1]
Uslovi u kojima je nastala pripovetka[uredi | uredi izvor]
Posle oslobođenja Srbije od Osmanlija 1878. godine i kasnije proglašenja Kraljevine Srbije i njena prestonica Beograd dosta brzoje menjala svoj lik. Počinje novi, bogatiji i intenzivniji život Srba. Stare srpske kuće sa doksatima, ćepenke i tesne sokake zamenjuju nova zdanja i široke ulice, ali se mentalitet i način života njegovih građana sporo menja, koji su se svakodnevno borili protiv nemaštine, za goli opstanak.[2]
U tom smislu proza Stevana Sremca pruža uvid u društveno-politička, socijalna, moralno-mentalna previranja tadašnje Srbije. Kroz niz pripovedaka među kojima je i pripovetka U tramvaju, sagledava se umetnička slika prilika u Srbiji, kao isečak iz jednog jednostavnog, drugačijeg, siromašnog i otvorenog života malih ljudi, njihov odnos prema životu i društvu, mentalitet, teškoće sa kojima žive, lične sudbine.[3]
Radnja pripovetke[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je jedna izvanredno živa scena poput mnogih iz realnog života ne samo Beograda već i cele Kraljevine Srbije, u kojoj pisac književnim jezikom oslikava kolektivni portret Srbije svoga vremena...[4]
.jpg)
...kada je lakomislena sirotinja davala i poslednji groš u nadi da će posle nekog vremena hiljade dobiti, i kad su gramzivi špekulanti udarali u formalnu trgovinu s ljudima kao s espapom nekim, kad su počeli da osiguravaju babe, i svoje i tuđe; kad su zetovi postali nežniji i pažljiviji prema babama svojim; kad je došlo babje vreme i babama skočila cena, i one postale kao neki berzanski artikal, i kao napoleon skakale svakog dana...“ [5]
U ovoj pripoveci vozeći se tramvajem dva saputnika hvale sve što nije školovano i što je nepismeno u Srbiji. Oni se dive svim srpskim samoukim ljudima poput Karađorđa i Vuka Karadžića. Oni likuju što je, eto u Srbiji jedan čovek, kao što je Damjan piljar postao ministar finansija.[4]
U takvoj Srbiji je moguće da činovnik sa lošim preporukama, („Politički mučenik“), koji je osuđen pošto je proneverio državni novac, zatraži ponovo činovnički posao kada „njegovi“ budu došli na vlast.[4] Jer, da u vladi nisu bili njegovi politički protivnici on ne bi tako prošao: „niti bih ja bio optužen, nit petljan, niti osuđen,niti odležao!“ i zbog toga, tražeći službu činovnika, on traži da mu se upišu u staž i dve godine provedene u zatvoru.[4] Na to pisac daje sledeći komentar...
„Za Srbe, izgleda, postaje pravilo „da mubaš ono vredi što nije školovano, što je nepismeno...Taj nesrećni narod izbaci ponešto – pa se sve čudiš otkud ga izbaci![6]
Kritika[uredi | uredi izvor]
Prema rečima Milana Kašanina pripovedač u svom delu U tramvaju ukazuje na... jednu od onih pohvala ljudske gluposti kakve u Srba, koje niko nije umeo tako dobro opisati kao Stevan Sremac [7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Vučenov, D. (1951). Beograd i srbijanska palanka u delima Stevana Sremca. U:S. Sremac. Izabrane pripovetke (9–23). Beograd: Jugoslovenska knjiga
- ^ Vukićević, D. (2006). Privatni život u ogledalu realističke književnosti. U: A. Stolić, N. Makuljević (prir.),Privatni život kod Srba u devetnaestom veku od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata (457–482). Beograd: Clio.
- ^ Stevan Sremac. (2001). Deset najlepših priča. Beograd: Lirika.
- ^ a b v g Biljana S.Soleša. „Umetnička slika Beograda u prozi Stevana Sremca. Pregledni rad”. doi:10.5937/ZRFFP49-21323.
- ^ Stevan Sremac. (1977). Vukadin i druge pripovetke. Beograd: Prosveta. str. 503
- ^ Stevan Sremac. (1977). Vukadin i druge pripovetke. Beograd: Prosveta. str. 506–507
- ^ Kašanin, M. (1968). Sudbine i ljudi. Beograd: Prosveta. str. 237.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Živković Đorđe. O tekstu Sremčeve pripovetke „U tramvaju” ZbMSKJ 29 sv. 3 (1981) 509-513
- Deretić, J. (2011). Istorija srpske književnosti. Zrenjanin: SEZAM BOOK.
- Ivanić, D. (1996). Srpski realizam. Novi Sad: Matica srpska.