Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 1999.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 1999.
1999 FIFA Women's World Cup Final
Stadion Rouz boul 2018
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999.
SAD Kina
Sjedinjene Američke Države Kina
0 0
Posle zlatnog gola p.s.n.
SAD su pobedile 5 : 4 na pen
Datum10. jul 1999. (1999-07-10)
StadionRouz boul, Pasadena
SudijaNikol Petig Švajcarska
Posećenost90.185
← 1995
2003 →

Finale Svetskog prvenstva za žene 1999. je bila fudbalska utakmica koja se odigrala na stadionu Rosunda u Stokholmu, Švedska, 10. jula 1999. godine, kako bi se odredio pobednik FIFA Svetskog prvenstva za žene 1999. godine. Domaćin, Sjedinjene Američke Države i drugi finalsita ženska reprezentacija Kine odigrale su nerešeno u regularnom delu utakmice i posle produžetaka od dva puta po petnaest minuta je ostalo nerešeno, tako da je odluka doneta izvođenjem jedanaesteraca. Ženska reprezentacija SAD je osvojila titulu sa rezulotatom 5 : 4 na penale.[1][2]

Utakmica je predstavljala jedan od najvažnijih događaja u istoriji fudbala u Americi.[3] Igrano je pred preko 90.000 fanova.[4] Dobro poznata slika Brendi Častin koja slavi pobedničko mesto nogom koja je predstavljena na naslovnoj strani Sports Ilustrejteda postala je jedna od ključnih slika ženskog sporta u Sjedinjenim Državama.[5]

Finalisti[uredi | uredi izvor]

Utakmicu su igrale dve tada najjače reprezentacije ženskog fudbala. Sjedinjene Države su osvojile prvo FIFA Svetsko prvenstvo u Kini i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. godine. Kina je osvojila srebro na Olimpijskim igrama 1996. i pobedila Sjedinjene Države u finalu Kupa Algarvea 1999. godine. Timovi su predstavljali dve superzvezde ženskog fudbala, napadačice Mia Hamm iz Sjedinjenih Država i Sjun Ven iz Kine.[6][7] Sjedinjene Države su se nadmetale da postanu prvi tim koji je osvojio svetsko prvenstvo na domaćem tlu, nešto što Kina nije uspela da uradi 1991. godine, kao i prvi tim koji je osvojio najviše šampionata. Kina je u međuvremenu pokušavala da se pridruži Sjedinjenim Državama i Norveškoj kao šampioni Svetskog kupa.[6][7]

Kina je bila prva azijska reprezentacija koja je stigla do finala FIFA Svetskog prvenstva za žene.[6] Ovo je takođe bilo prvo finale Svetskog prvenstva za žene u kojem nije učestvovao evropski tim.

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države su se automatski kvalifikovale kao zemlja domaćin.[8] Shodno tome, odlučili su da preskoče Konkakaf žensko prvenstvo 1998. godine, koje je služilo kao kvalifikacije za Svetsko prvenstvo za Konkakaf reprezentacije. Kina se kvalifikovala osvojivši svoje šesto uzastopno žensko prvenstvo AFK 1997. godine.[9]

Sjedinjene Države su došle do nokaut faze lakom pobedom u Grupi A. Posle zaostatka 2 : 1 na poluvremenu, prošle su u četvrtfinale pobedivši Nemačku sa 3 : 2. Sjedinjene Države su zatim pobedile Brazil sa 2 : 0 i došle do finala.[10]

Kina je stigla do nokaut faze pobedom u Grupi D. Eliminisale su Rusiju u četvrtfinalu, a zatim su lako pobedili branioca titule Norvešku sa 5 : 0 i stigli do finala.[11]

Sjedinjene Države Kolo Kina
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
 Danska 3 : 0 1. utakmica  Švedska 2 : 1
 Nigerija 7 : 1 2. utakmica  Gana 7 : 0
 Severna Koreja 3 : 0 3. utakmica  Australija 3–1
Poz. Tim
 O Bod.
1  Sjedinjene Države 3 9
2  Nigerija 3 6
3  Severna Koreja 3 3
4  Danska 3 0
Izvor: FIFA
 Finalna tabela
Poz. Tim
 O Bod.
1  Kina 3 9
2  Švedska 3 6
3  Australija 3 1
4  Gana 3 1
Izvor: FIFA
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
 Nemačka 3 : 2 Četvrtfinale  Rusija 2 : 0
 Brazil 2 : 0 Polufinale  Norveška 5 : 0

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Rezime[uredi | uredi izvor]

Finalna utakmica je odigrana 10. jula 1999. godine na stadionu Rouz boul u Pasadeni u Kaliforniji. Sjedinjene Države i Kina odigrale su nerešeno bez golova tokom regularnog dela i u produžecima gde je tada važilo pravilo zlatnog gola. Pristupilo se izvođenju jedanaesteraca gde su Sjedinjene Države bile uspešnije 5 : 4 i sa tim rezultatom su osvojile titulu šampiona. Pobeda je donela Sjedinjenim Državama njihovu drugu titulu svetskog kupa.[1]

Sama utakmica je bila mlaka a nijedna strana nije imala mnogo šansi. Možda najbolja šansa za bilo koji tim za postizanje gola došla je u produžecima, kada je kineskinji Fan Juenđe udarac glavom odbranila Kristin Lili.[12]

Nakon što obe ekipe nisu uspele da postignu gol, timovi su krenuli u raspucavanje kako bi se odlučilo pobednika kupa. Kina je pucala prva, a Sje Huejlin je postigla gol, da bi joj parirala Karla Overbek iz Sjedinjenih Država. U drugoj seriji golu Ću Hajjen je parirala amerikanka Džoj Foset.

Lju Jing je bila izvođač treće serije za Kinu, ali je njen udarac odbranila golman Sjedinjenih Država Briana Skeri. Uprkos tome što je Skeri došla daleko od svoje linije (prekršaj koji je trebalo da rezultira ponovnim udarcem za Lju), odbrana je ostala punovažna. Kristin Lili je potom prevarila kineskog golmana Gao Honga i donela prednost Sjedinjenim Državama.

Džao Ojing, Mia Ham i Sjun Ven su realizovali svoje penale, ostavljajući Amerikanki Brandi Čestejnin šut za osvajanje turnira. Uputila je udarac pored koneskog golmana Gao, što je dovelo do slavlja Amerikanki, koje su osvojili titulu prvaka sveta na domaćem terenu.[13][14][15]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države (0 : 0) Kina
Izveštaj
Penali
  • Karla Overbek fudbalska lopta sa kvačicom
  • Džoj Foset fudbalska lopta sa kvačicom
  • Kristin Lili fudbalska lopta sa kvačicom
  • Mia Ham fudbalska lopta sa kvačicom
  • Brendi Čestejn fudbalska lopta sa kvačicom
 5 : 4
  • fudbalska lopta sa kvačicom Sje Huejlin
  • fudbalska lopta sa kvačicom Ću Hajjen
  • fudbalska lopta sa crvenim iksom Lju Jing
  • fudbalska lopta sa kvačicom Džao Ojing
  • fudbalska lopta sa kvačicom Sjun Ven
Gledalaca: 90,185
Sudija: Nikol Petig (Švajcarska)


SAD[16]
Kina[16]
GK 1 Brajana Skeri]
RB 14 Džoj Foset
CB 4 Karla Overbek (k)
CB 20 Kejt Markgraf
LB 6 Brendi Častejn
DM 10 Mišel Ejkers Žuti karton 74’ Izašao iz igre — zamenjen 91’
CM 11 Džuli Foudi
CM 13 Kristin Lili
RW 9 Mia Ham
CF 12 Sindi Parlo Kon Izašao iz igre — zamenjen 57’
LW 16 Tifeni Milbret Izašao iz igre — zamenjen 115’
Zamene:
MF 8 Šenon MakMilan Ušao u igru 57’
MF 7 Sara Valen Ušao u igru 91’
MF 15 Tiša Venturini Ušao u igru 115’
Selektor:
Toni DiČiko
GK 18 Gao Hong
RB 11 Pu Vej Izašao iz igre — zamenjen 59’
CB 12 Ven Ližung
CB 3 Fan Juenđe
LB 14 Baj Đe
RM 2 Vang Liping
CM 10 Lju Ajling Žuti karton 80’
CM 13 Lju Jing
LM 6 Džao Lihong Izašao iz igre — zamenjen 114’
CF 9 Sjun Ven (k)
CF 8 Đin Jen Izašao iz igre — zamenjen 119’
Zamene:
FW 7 Džao Ojing Žuti karton 70’ Ušao u igru 59’
MF 15 Ću Hajjen Ušao u igru 114’
DF 5 Sje Huejlin Ušao u igru 119’
Selektor:
Ma Junan

Pomoćne sudije:
Gislejn Labe (Francuska)
Ana Perez (Peru)
Četvrti sudija:
Katrina Elovirta (Finska)

Pravila:

Posle utakmice[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države su postale prvi tim koji je osvojio dve titule na Svetskom prvenstvu za žene.[17] Proslava Brandi Častejn, koja se završila tako što je skinula dres i otkrila svoj sportski grudnjak ispod, pojavila se na naslovnim stranicama Sports Ilustrejteda, Tajma i raznih novina sledećeg dana.[18][19] The celebration was criticized for being allegedly disrespectful, unfeminine, or inappropriate, but has endured as one of the most iconic moments in women's sports history.[20] Proslava je kritikovana zbog navodnog nepoštovanja, neženstvenosti ili neprikladnosti, ali je ostala kao jedan od najznačajnijih momenata u istoriji ženskog sporta.[21] Kineski mediji protestovali su zbog Skarijeve odbrane Lju Jing, optužujući je da je varala jer je išla ispred linije pre nego što je Lju šutnula loptu, Skeri je potvrdila da je namerno prešla granicu, ali je izjavila da „svi to rade“.[22][23]

Finale i turnir u celini izazvali su veće interesovanje za ženski fudbal, posebno za tim Sjedinjenih Država, i oborili su rekorde posećenosti i televizije za ženske sportove.[24] Prijavljeno je prisustvo od 90.185 gledalaca, i to je postavilo novi međunarodni rekord za ženski sportski događaj,[25] iako je nezvanično finale Svetskog kupa za žene 1971. na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju videlo oko 110.000 ljudi.[26] Ovaj rekord je oboren 2022. godine kada je revanš meč četvrtfinala UEFA Lige šampiona za žene između vodećih rivala FK Barselone i Real Madrida odigrao nerešeno 91.553 na Kamp Nou u Barseloni.[27] Finale je u proseku imalo 17,9 miliona gledalaca i dostiglo 40 miliona na američkoj televiziji, što je ostalo neprevaziđeno do Svetskog prvenstva za muškarce 2014. i finala FIFA Svetskog prvenstva za žene 2015. godine.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Previous Tournaments”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 8. 8. 2012. g. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  2. ^ Reynolds, Charles (11. 7. 1999). „Football: Brandi the toast of the hosts - Sport”Neophodna novčana pretplata. The Independent. Arhivirano iz originala 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  3. ^ „1999 U.S. Women's Soccer Team”. Los Angeles Times. 13. 7. 2012. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  4. ^ „Women's World Cup”. Milwaukee Express. 11. 7. 2011. Arhivirano iz originala 17. 6. 2015. g. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  5. ^ Longman, Jere (5. 7. 2003). „The Sports Bra Seen Round the World”. The New York Times. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  6. ^ a b v „Politics Aside, for Chinese It's Only 'a Sporting Thing'”. The New York Times. 7. 7. 1999. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  7. ^ a b Longman, Jere (20. 5. 1999). „SOCCER; 1999 Women's World Cup: Beautiful Game Takes Flight”. The New York Times. Pristupljeno 6. 6. 2017. 
  8. ^ „Women's 1999 World Cup Soccer”. Courier News. 20. 6. 1999. str. 50. Pristupljeno 7. 12. 2020 — preko Newspapers.com. open access publication - free to read
  9. ^ AFK na RSSSF
  10. ^ „Previous Tournaments”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  11. ^ „BBC News | Asia-Pacific | China goes football mad”. news.bbc.co.uk. 
  12. ^ „Women's World Cup – Closer Look: Wily Lilly uses her head”. Sports Illustrated. 11. 7. 1999. Arhivirano iz originala 1. 10. 2004. g. Pristupljeno 2. 8. 2012. 
  13. ^ Faison, Seth (12. 7. 1999). „The View From China: 'So Close, So Close'”. The New York Times. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  14. ^ Reynolds, Charles (10. 7. 1999). „Football: America in love and having a ball - Sport”. The Independent. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  15. ^ Gee, Alison (13. 7. 2014). „Why Women's World Cup champion Brandi Chastain bared her bra”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 11. 6. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  16. ^ a b DiCicco, Tony (maj 2000). „How they won the cup” (PDF). unitedsoccercoaches.org. United Soccer Coaches. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 9. 2018. g. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
    1999 FIFA Women's World Cup – Final. ESPN on ABC (Television production). Pasadena, California: American Broadcasting Company. 10. 7. 1999. 
  17. ^ Jones, Grahame L. (11. 7. 1999). „U.S. Women Recapture the World Cup”. Los Angeles Times. str. B1. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  18. ^ Longman, Jere (5. 7. 2003). „The Sports Bra Seen Round the World”. The New York Times. str. D1. Arhivirano iz originala 1. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  19. ^ Hersh, Philip (14. 7. 2009). „Big event, wide ripples”. Chicago Tribune. str. 6. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  20. ^ Glendenning, Garry (20. 6. 2019). „Women’s World Cup game-changing moments No 4: Brandi Chastain in 1999”. The Guardian. Pristupljeno 20. 6. 2019. 
  21. ^ Glendenning, Garry (20. 6. 2019). „Women’s World Cup game-changing moments No 4: Brandi Chastain in 1999”. The Guardian. Pristupljeno 20. 6. 2019. 
  22. ^ Farley, Maggie (15. 7. 1999). „Crossing the line”. Los Angeles Times. str. D1. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  23. ^ Vecesy, George (8. 8. 1999). „Backtalk: When Is It Gamesmanship, and When Is It Cheating?”. The New York Times. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  24. ^ Armour, Nancy (15. 7. 2011). „Soccer squad grabs nation's attention like it did in 1999”. Houston Chronicle. Associated Press. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  25. ^ Longman, Jere (11. 7. 1999). „Refusing to Wilt, U.S. Wins Soccer Title”. The New yYork Times. str. A1. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  26. ^ Wilson, Bill (7. 12. 2018). „Mexico 1971: When women's football hit the big time”. BBC News. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  27. ^ Marsden, Sam; Llorents, Moisés (30. 3. 2022). „Barcelona-Real Madrid Women's Champions League clash breaks attendance world record”. ESPN.com. Pristupljeno 30. 3. 2022. 
  28. ^ Carter, Bill (23. 6. 2014). „Bigger Than Baseball: 25 Million Watch U.S.-Portugal World Cup Match”. The New York Times. str. B14. Pristupljeno 11. 6. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 1999. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_за_жене_1999.&oldid=27036060”