Mia Ham

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mia Ham
Mia Hamm takes a corner kick, 1995
Mia Ham šutira loptu u ugao, 1995
Puno imeMariel Margaret Ham-Garciapara
Ime po rođenjuMariel Margaret Hamm-Garciaparra
Datum rođenja(1972-03-17)17. mart 1972.(47 god.)
Mjesto rođenjaSelma (Alabama)
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
ZanimanjeIgrač sredine terena (fudbal), Napadač (fudbal)

Mariel Margaret Ham-Garciapara (rođena 17. marta 1972) je američka penzionisana profesionalna fudbalska igračica, dvostruki dobitnik olimpijske medalje, i dva puta član pobedničke reprezentacije Svetskog prvenstva u fudbalu za žene. Hvaljena kao fudbalska ikona,[1][2][3][4] ona je igrala kao napadač za Žensku fudbalsku reprezentaciju Sjedinjenih Država od 1987–2004. Ham je bila lice Ženske ujedinjene fudbalske asocijacije (VUSA), prve profesionalne ženske fudbalske lige u Sjedinjenim Državama, gde je igrala za Vašington fridom od 2001–2003. Ona je igrala koledž fudbal za žensku fudbalsku ekipu Severne Karoline Tar hils i pomogla timu da osvoji četiri uzastopne titule Ženskog fudbalskog prvenstva NCAA divizije I.

Tokom mandata s reprezentacijom, Ham se takmičila u četiri Fifina turnira za žene u svetskom kupu: inauguralnom 1991. u Kini, 1995. u Švedskoj, 1999. i 2003. u Sjedinjenim Državama. Ona je predvodila tim na tri olimpijske igre, uključujući: 1996. u Atlanti (prvi put je igran ženski fudbal), 2000. u Sidneju i 2004. u Atini. Svoju međunarodnu karijeru završila je odigravši 42 utakmice i postigavši 14 golova na ovih 7 međunarodnih turnira.

Ham je držala rekord za najveći broj postignutih međunarodnih golova - za žene ili muškarce - do 2013. godine i ostaje na trećem mestu iza bivše saigračice Abi Vambač i kanadske napadačice Kristine Sinkler prema podacima iz 2017. godine.[5][6][7] Ona je trenutno treća u istoriji američkog nacionalnog tima po internacionalnim mečevima (276) i prva po asistenciji u karijeri (144).[8] Dva puta je proglašena Fifinom svetskom igračicom godine 2001. i 2002. godine. Ham i njenu timsku koleginicu Mišel Akers je Pele pohvalio kao dve od 125 najvećih živih igrača Fife, kada ih je uključio u FIFA 100 radi proslave stogodišnjice organizacije.[9] Ham je pet godina zaredom proglašena američkom fudbalerkom godine, i osvojila je tri nagrade ESPI, uključujući nagradu za fudbalerku godine i sportistkinju godine.[10] Fondacija za ženski sport ju je proglasila sportistkinjom godine 1997. i 1999. Ona je uvedena u Nacionalnu fudbalsku dvoranu slavnih, Dvoranu slavnih u Alabami, Sportsku dvoranu slavnih u Teksasu, Fudbalsku dvoranu slavnih u Severnoj Karolini, i bila je prva žena koja je primljena u Svetsku fudbalsku dvoranu slavnih.[8]

Ona je suvlasnik Los Anđeles FK. Ham je i svetski ambasador za FK Barcelona i član upravnog odbora Serije A kluba FK Roma. Autor je knjige Idući za golom: Vodič šampiona o pobedi u fudbalu i životu. Ham je prikazana u nekoliko filmova i televizijskih emisija, uključujući HBO dokumentarni film, Usudi se da sanjaš: Priča o ženskom fudbalskom timu SAD.

Reference[уреди]

  1. ^ Foudy, Julie (22. 6. 2012). „The essence of Mia”. ESPN. Приступљено 18. 6. 2017. 
  2. ^ Quashie, Sid (30. 11. 2016). „Whatever Happened To ... ? '90s Sports Icons Edition”. Bleacher Report. Приступљено 18. 6. 2017. 
  3. ^ Nelson, Murry R. (2013). American Sports: A History of Icons, Idols, and Ideas. ABC-CLIO. ISBN 0313397538. 
  4. ^ Hilton, Lisette. „No Me in Mia”. ESPN. Приступљено 18. 6. 2017. 
  5. ^ „Christine Sinclair passes Mia Hamm as 2nd highest goal-scorer in history”. Fox Sports. 15. 2. 2016. Приступљено 2. 8. 2017. 
  6. ^ „Mia Hamm to receive Freedom honor”. ESPN. Associated Press. 1. 5. 2009. Приступљено 1. 6. 2017. 
  7. ^ Alexander, Valerie (7. 7. 2014). „World Cup Soccer Stats Erase The Sport's Most Dominant Players: Women”. Jezebel. Приступљено 3. 6. 2017. 
  8. 8,0 8,1 „Mia Hamm”. MAC Hermann Trophy. Приступљено 2. 6. 2017. 
  9. ^ Millward, Robert (4. 3. 2007). „Pele's list of soccer's best includes Hamm, Akers”. USA Today. Приступљено 3. 6. 2017. 
  10. ^ „All-Time ESPY Winners”. ESPN. 24. 6. 2010. Приступљено 10. 11. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди]