Светско првенство у фудбалу за жене 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу за жене 2023.
2023 FIFA Women's World Cup FIFA
Wahine o te Ipu o te Ao – Ahitereiria/Aotearoa 2023
Детаљи такмичења
Држава домаћин Аустралија
 Нови Зеланд
Датум20. јул — 20. август
Тимови32
Стадиони10 (у 9 градова)
Коначан пласман
Шампиони Шпанија (1. титула)
Друго место Енглеска
Треће место Шведска
Четврто место Аустралија
2019
2027

Светско првенство у фудбалу за жене 2023. је било девето издање ФИФА Светског првенства за жене, четворогодишњег међународног првенства за жене у фудбалу на којем учествују женске репрезентације и у организацији ФИФА. Турнир заједнички организују Аустралија и Нови Зеланд, а одржавало се од 20. јула до 20. августа 2023. године.[1][2] То је прво ФИФА Светско првенство за жене које има више од једне земље домаћина, а такође и прво Светско првенство које се одржава у више конфедерација, пошто је Аустралија у азијској конфедерацији, док је Нови Зеланд у океанској конфедерацији. Поред тога, овај турнир је први који укључује проширени формат од 32 тима у односу на претходна где су игралее 24 репрезентације, понављајући исти формат који је коришћен за Светско првенство за мушкарце од 1998. до 2022. године.[1]

Утакмица отварања одиграна је између Новог Зеланда и Норвешке у Еден Парку у Окланду 20. јула 2023. Финале ће се одржати 20. августа 2023. на Олимпијском стадиону у Сиднеју у Сиднеју.[3] Сједињене Државе су бранилац титуле, које су освојиле претходна два (2015. и 2019.) турнира.[4]

Преглед[уреди | уреди извор]

ФИФА Светско првенство за жене је фудбалски турнир професионалних удружења на којем учествују сениорске женске фудбалске репрезентације, а у организацији ФИФА.[5] Турнир, који се одржава сваке четири године и годину дана након Светског првенства за мушкарце, први пут је одигран 1991. у Кини, а од тада је проширен на 32 тима након издања 2023. године. На турниру се такмичи са осам група по колу, након чега следи нокаут фаза за 16 тимова. Бранилац титуле су Сједињене Државе, које су победиле Холандију са 2 : 0 у финалу ФИФА Светског првенства за жене 2019. године.[6][7] Догађај је планиран да се одржи у периоду од месец дана, од 20. јула до 20. августа у Аустралији и Новом Зеланду. Ово Светско првенство за жене је први турнир са заједничким домаћином, а такође и први Светски куп за сениорке који се одржава у више конфедерација. Поред тога, то је први сениорски турнир који се одржава у Океанији, први Светски куп за жене на јужној хемисфери, а трећи који се одржава у Азијско-пацифичком региону.

Распоред[уреди | уреди извор]

ФИФА је објавила распоред утакмица 1. децембра 2021. године.[8][9], а време почетка је потврђено 24. октобра 2022. године, два дана након финалног жреба.[10][11]

Утакмица отварања турнира, са судомаћинима Нови Зеланд и Норвешка, одиграна је 20. јула у Еден Парку. Инаугурациони меч у Аустралији, са ко-домаћином Аустралијом против Републике Ирске, одржан је истог дана на стадиону Аустралија, након промене места због велике потражње за улазницама.[12]

Утакмице групне фазе су подељене између ко-домаћина, при чему је Нови Зеланд домаћин групама А, Ц, Е и Г, а Аустралија за групе Б, Д, Ф и Х. Утакмица за треће место биће одиграна на Ланг Парку 19. августа, а финале ће се играти на стадиону Аустралија 20. августа.[13]

Новчане награде[уреди | уреди извор]

У јуну 2023. ФИФА је објавила износе награда за све земље учеснице. Укупан наградни фонд овог издања је 110 милиона долара, 80 милиона долара већи од наградног фонда претходног турнира.[14]

На претходним турнирима, као и у мушкој конкуренцији, ФИФА је уплатила укупне новчане награде националним савезима, али ће за Светско првенство за жене 2023. исплате награда вршити директно играчима, као и савезима. Ово је дошло као резултат извештаја у женској конкуренцији да су бројни национални савези ускратили играчке награде и/или их уопште не исплаћивали.[14] У марту 2023, глобални синдикат играча ФИФПРО послао је ФИФА-и писмо које су потписали играчи из целог света, позивајући ФИФА-у да исплати једнаке награде на мушким и женским турнирима и да обезбеди да најмање 30% новчане награде на женском турниру стигне до играча. Иако ФИФА није изједначила новчану награду мушког турнира, она је значајно повећала тај износ, при чему је више од половине требало да буде исплаћено директно играчима.[15]

Позиција Екипа Сума ($USD)
По асоцијацији По играчици Укупно
Шампионке 1 4.290.000 $ 270.000 $ 10.500.000 $
Другопласиране 1 3.015,000 $ 195.000 $ 7.500.000 $
Треће место 1 2.610.000 $ 180.000 $ 6.750.000 $
Четврто место 1 2.455.000 $ 165.000 $ 6.250.000 $
Од 5. до 8. места (четвртфинале) 4 2.180.000 $ 90.000 $ 17.000.000 $
Од 9. до 16. места (осмина финала) 8 1.870.000 $ 60.000 $ 26.000.000 $
Од 17. до 32. места (групна фаза) 16 1.560.000 $ 30.000 $ 36.000.000 $
Укупно 32 110.000.000 $

Избор домаћинства[уреди | уреди извор]

Презентација ФИФА Светског првенства Аустралије и Новог Зеланда за жене 2023. Светска тура, Бразил

Надметање за добијање домаћинства за ФИФА Светско првенство у фудбалу за жене 2023. године је почело 19. фебруара 2019. године.[16] Асоцијације чланице заинтересоване за домаћинство турнира су морале да поднесу изјаву о заинтересованости до 15. марта, а да до 16. априла доставе завршену регистрацију за понуду. Међутим, ФИФА је ревидирала временски оквир за подношење понуда пошто се турнир проширио на 32 тима 31. јула.[17] Остала удружења чланица заинтересована да буду домаћини турнира су тада имала рок до 16. августа да поднесу изјаву о заинтересованости, док је завршена регистрација нових удружења чланица је била поновна потврда претходних понуђача до 2. септембра.[18]

Девет земаља је првобитно показало интересовање за домаћинство догађаја: Аргентина, Аустралија, Боливија, Бразил, Колумбија, Јапан, Јужна Кореја (са интересовањем за заједничку понуду са Северном Корејом), Нови Зеланд и Јужна Африка.[19] Белгија је изразила интересовање да буде домаћин турнира након новог рока, али је касније одустала, као и Боливија, у септембру 2019. године.[20][21] Аустралија и Нови Зеланд су касније објавили да ће спојити своје понуде у заједничком поднеску.[22] Бразил, Колумбија и Јапан придружили су им се у подношењу својих књига понуда ФИФА-и до 13. децембра.[23] Међутим, и Бразил и Јапан су касније повукли своје понуде у јуну 2020. пре коначног гласања.[24][25]

Аустралија и Нови Зеланд су 25. јуна 2020. године победили у кандидатури за домаћина Светског првенства у фудбалу за жене.[26] Одлука је донета након гласања Савета ФИФА, при чему је победничка понуда добила 22 гласа, док је Колумбија освојила 13. гласова.[27] Ниједна земља раније није била домаћин сениорског ФИФА турнира. Ово ће бити прво Светско првенство за жене које ће бити одржано у више земаља, а тек други турнир Светског купа који је то учинио, после Светског првенства у фудбалу 2002, одржаног у Јапану и Јужној Кореји. То је такође прво ФИФА Светско првенство за жене које се одржава на јужној хемисфери, први сениорски ФИФА турнир који се одржава у Океанији и први ФИФА турнир који се одржава у више конфедерација (са Аустралијом у АФК−у и Новим Зеландом у ОФК-у). Аустралија је друга асоцијација из АФК која је била домаћин Светског првенства за жене, после Кине 1991. и 2007. године.[28]

Понуде за домаћинство СПЖ 2023.
Земље кандидати Гласови
Коло 1
Аустралија и Нови Зеланд 22
Колумбија 13
Неважећа 2
Укупно гласова 35
Потребна већина 18

Формат[уреди | уреди извор]

У јулу 2019. године, председник ФИФА Ђани Инфантино предложио је проширење Светског првенства у фудбалу за жене са 24. на 32. тима, почевши од издања 2023, и удвостручавање наградног фонда турнира.[29] Предлог је уследио након успеха ФИФА Светског првенства за жене 2019. године и претходног турнира 2015. године, који је након повећања са 16. на 24. тима поставио рекорд посећености за сва ФИФА такмичења осим ФИФА Светског првенства у фудбалу за мушкарце.[30] Проширење турнира како би се омогућило осам додатних тимова учесника дало је већем броју асоцијација чланица већу прилику да се квалификују за завршни турнир. Ово је подстакло растући домет и професионализацију женске игре.[31]

Савет ФИФА је 31. јула једногласно одлучио да прошири турнир на 32. тима, са осам група по четири репрезентације.[17]

Запањујући успех овогодишњег ФИФА Светског првенства за жене у Француској јасно је показао да је ово време да се задржи замах и предузму конкретни кораци за подстицање раста женског фудбала. Драго ми је што овај предлог постаје стварност.

Турнир је почео утакмицама групне фазе која се састоји од осам група по четири тима, а прва два тима напредују из сваке групе у нокаут турнир почевши од 16. кола. Укупан број одиграних утакмица се повећава са 52 на 64. Турнир понавља формат мушког ФИФА Светског првенства који је коришћен између 1998. и 2022. године.[[32]

Стадиони[уреди | уреди извор]

Аустралија и Нови Зеланд су предложили 13 могућих места у 12 градова домаћина за турнир у књизи понуда достављеној ФИФА-и, предлажући да се користи најмање 10 стадиона, по 5 у свакој земљи.[33] У првобитном предлогу заједничке понуде места би се делила на три главна туристичка чворишта: Саут хаб, који обухвата Перт, Аделејд, Лонсестон и Мелбурн, Ист хаб, који обухвата Бризбејн, Њукасл, Сиднеј, Мелбурн и Лонсестон, и Њу Зеланд хаб, који обухвата Окланд, Хамилтон, Велингтон, Крајстчерч и Данидин. Фудбалски стадион у Сиднеју је био једини нови стадион који је прошао кроз велику реновацију током периода понуде, заменивши стари фудбалски стадион на истом месту и отворен 28. августа 2022. године.[34]

Процену понуде ФИФА је објавила 10. јуна 2020. године, и она је навела да већина стадиона наведених у понуди испуњава ФИФА-ине услове за домаћинство са капацитетом, осим Аделејда и Окланда, који нису испунили минималне услове у погледу капацитета за фазе такмичења за које је предложено.[35] Планирано је да већина стадиона наведених у понуди има мање реновирање са новим рефлекторима, реновирање терена,[36] и родно неутралне свлачионице на време за турнира.[37]

ФИФА је 31. марта 2021. објавила коначан избор градова и места домаћина. У Аустралији се користи пет градова и шест стадиона, а на Новом Зеланду четири града и стадиона. Од предложених места, Њукасл и Лонсестон нису изабрани у Аустралији, а Крајстчерч је изостављен на Новом Зеланду. Еден Парк у Окланду је био домаћин прве утакмице, док је стадион Аустралија у Сиднеју био домаћин финалног меча.[38][39] Као део брендирања, сви градови ће користити изворна имена (аутохтони аустралијски и маори на Новом Зеланду) уз своја енглеска имена у настојању да „помире и поштују првобитне власнике земље.“[40][41] То су: „Тарнтанија” (Аделјд), „Меањин” (Брисбане), „Наарм” (Мелбурн), Борло (Перт), Гадигал (Сиднеј) Тамаки Макаурау (Окленд), „Отепоти” (Данидин), Кирикирироа (Хамилтон) и Те Вангануи-а-Тара (Велингтон).

Еден Парк у Окланду је био домаћин уводне утакмице Новог Зеланда, а стадион Аустралије у Сиднеју био је домаћин уводне утакмице Аустралије (обе групне фазе). Ланг Парк, Бризбејн, биће домаћин меча за 3. место 19. августа 2023. године и стадион Аустралија, Сиднеј, биће домаћин финала које ће се одржати 20. августа.[42]

Аустралија Аустралија Нови Зеланд Нови Зеланд
Сиднеј Бризбејн Окланд Велингтон
Стадион Аустралија Стадион у Сиднеју Ланг Парк Еден Парк Регионални стадион у Велингтону
Капацитет: 75.784[43] Капацитет: 40.583[44] Капацитет: 49.461[45] Капацитет: 43.217[46] Капацитет: 33.132[47]
Мелбурн Перт Аделејд Данидин Хамилтон
Правоугаони стадион Перт Овал Стадион Хајндмарш Форсит бар Стадион Вајкато
Капацитет: 27,706[48] Капацитет: 18,727[49] Капацитет: 13,557[50] Капацитет: 25,947[51] Капацитет: 18,009[52]

Тимски базни кампови

Базне кампове ће користити 32 националне репрезентације да остану и тренирају пре и током турнира Светског купа за жене. ФИФА је 11. децембра 2022. објавила хотеле и тренинг локације за 29 квалификованих земаља учесница, док су преостала 3 квалификована тима изабрала своје базне кампове након плеј-оф турнира.[53] ФИФА је касније потврдила последња три преостала базна кампа за победнике плеј-оф турнира 21. марта 2023. године.[54] То ће бити први Куп који има наменске базне кампове за 32 земље учеснице.[55]

Екипе[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

ФИФА-ине конфедерације су организовале своје квалификације кроз континентална првенства, са изузетком УЕФА која је организовала своје квалификационо такмичење. Аустралија и Нови Зеланд, као судомаћини, аутоматски су се квалификовали за турнир, остављајући преосталих 207 асоцијација чланица ФИФА-е право да уђу у квалификације ако тако одлуче. Аустралија се такмичила на АФК купу за жене 2022. године, док Нови Зеланд исте године није учествовао на ОФК купу за жене. Актуелне шампионке Светског купа за жене, Сједињене Америчке Државе су се такмичиле у квалификацијама кроз Конкакафов шампионат у фудбалу за жене 2022.[56][57]

ФИФА је суспендовала фудбалски савезе Чада и Пакистана, чиме су искључени из уласка у квалификације.[58] Руанда, Судан, ДР Конго и Сао Томе и Принципи су ушли у квалификације, али су се касније повукли.[59][60][61][62] Кенија се повукла пре другог круга квалификација.[63] Северна Кореја и Туркменистан су се повукли из квалификација за Куп Азије за жене због забринутости за безбедност и ограничења путовања у вези са пандемијом Ковид 19.[64] Ирак се повукао након жреба АФК-а.[65] Због неизвесности женског спорта након што су талибани преузели земљу, Авганистан се повукао из квалификација.[66] Због избијања пандемије Ковида 19 у њиховим тимовима, домаћини женског азијског купа, Индија, повукли су се из квалификација.[67] Америчка Самоа се повукла због сталних потешкоћа у вези са пандемијом.[68] Русија је дисквалификована из такмичења због руске инвазије на Украјину.[69]

Доделу слотова за сваку конфедерацију потврдио је Савет ФИФА 25. децембра 2020. Места за две земље домаћина су узети директно из квота додељених њиховим конфедерацијама.[70]

Квалификовани тимови, наведени по регионима, са бројевима у загради који означавају коначне позиције на ФИФА женској светској ранг листи пре турнира су:[71]

АФК (6)

КАФ (4)

Конкакаф (6)

  Тим се квалификовао
  Тим није успео да се квалификује
  Екипа одустала или суспендована
  Није учествовала

Извлачење група[уреди | уреди извор]

Финални жреб је одржан у Аотеа центру у Окланду, Нови Зеланд, 22. октобра 2022. у 19:30 по Новозеландском времену (UTC+13), пре завршетка квалификација.[72][73] Три победника плеј-офа међу конфедерацијама још нису била позната у време жребања.[74]

За жреб, 32 тима су распоређена у четири шешира на основу Светске ранг листе ФИФА за жене од 13. октобра 2022. Први део садржао је оба судомаћина Нови Зеланд и Аустралију (обоје су аутоматски постављене на позиције А1 и Б1, респективно) заједно са шест најбољих тимова. Шешир број два је садржао следећих најбољих осам тимова, при чему је следећих осам тимова распоређено у следећи шешир (шешир број три). Шешир број четири је садржао најниже рангиране тимове, заједно са носиоцима места за три победника плеј-офа међу конфедерацијама. Са изузетком УЕФА, тимови из исте конфедерације нису могли бити извучени у исту групу. Међутим, пошто је свака плеј-оф група међу конфедерацијама садржавала више конфедерација, носиоци су идентификовали носиоце на својим путевима доигравања како би се избегла било каква ограничења жребања. Жреб је почео са шеширом један и завршио се са четири, при чему је изабрани тим распоређен у прву доступну групу по абецедном реду. Тимови из шешира 1 су аутоматски извучени на позицију 1 сваке групе, са следећим позицијама извучене за преосталих шешира. Позиције репрезентација у шеширима за извлачење су приказани испод.[75]

Шешир 1. Шешир 2. Шешир 3. Шешир 4.

 Нови Зеланд (22) (домаћин)
 Аустралија (13) (домаћин)
 Сједињене Државе (1)
 Шведска (2)
 Немачка (3)
 Енглеска (4)
 Француска (5)
 Шпанија (6)

 Канада (7)
 Холандија (8)
 Бразил (9)
 Јапан (11)
 Норвешка (12)
 Италија (14)
 Кина (15)
 Јужна Кореја (17)

 Данска (18)
  Швајцарска (21)
 Република Ирска (24)
 Колумбија (27)
 Аргентина (29)
 Вијетнам (34)
 Костарика (37)
 Јамајка (43)

 Нигерија (45)
 Филипини (53)
 Јужноафричка Република (54)
 Мароко (76)
 Замбија (81)
Победник Плеј−оф група А[а]
Победник Плеј−оф група Б[б]
Победник Плеј−оф група Ц[в]

  1. ^ Пласман за победнике групе А плеј-офа придржавао се географских ограничења европског тима у жребу (засновано на тиму који носи носилац у групи, Португалија). Победник групе А који се на крају квалификовао био је Португалија.
  2. ^ Пласман за победнике групе Б плеј-офа придржавао се географских ограничења јужноамеричког тима у жребу (на основу носиоца у групи, |Чилеа). Победник групе Б који се на крају квалификовао био је |Хаити.
  3. ^ Место за победнике плеј-офа групе Ц придржавало се географских ограничења азијског и океанског тима у жребу (на основу носилаца у групи, Кинески Тајпеј и Папуа Нова Гвинеја). Победник групе Ц који се на крају квалификовао је Панама.

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Земље учеснице су биле подељене у осам група са по четири тима (групе од А до Х). Тимови у свакој групи су играле једне против друге по Бергеровом систему, а прва два тима из сваке групе су напредовале у нокаут фазу.[76]

Критеријуми[уреди | уреди извор]

Група А[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Швајцарска 3 1 2 0 2 0 +2 5 Прошле у нокаут фазу
2  Норвешка 3 1 1 1 6 1 +5 4
3  Нови Зеланд 3 1 1 1 1 1 0 4
4  Филипини 3 1 0 2 1 8 −7 3
Ажурирано након што су се мечеви одиграли Завршено. Извор: ФИФА
Нови Зеланд 1 : 0 Норвешка
Хана Вилкинсон Гол 48 Извештај
Гледалаца: 42.137
Судија: Јишими Јамашита (Јапан)
Филипини 0 : 2  Швајцарска
Извештај
Рамона Бакмен Гол 45 (пен.)
Сераина Пјубел Гол 64
Гледалаца: 13.711
Судија: Винсентија Амедоме (Того)

Нови Зеланд 0 : 1 Филипини
Извештај Сарина Болден Гол 24
Гледалаца: 32.357
Судија: Катја Исел Гарсија (Мексико)
Швајцарска  0 : 0 Норвешка
Извештај
Гледалаца: 10,769
Судија: Стефани Фрапарт (Француска)

Швајцарска  0 : 0 Нови Зеланд
Извештај
Гледалаца: 25.947
Судија: Тори Пенсо (Сједињене Државе)
Норвешка 6 : 0 Филипини
Хауг Гол 61790+5
Хансен Гол 31
БаркерГол 48 (а.г.)
Рејтен Гол 53 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 34.697
Судија: Мари-Солеј Будојн (Канада)

Група Б[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Аустралија 3 2 0 1 7 3 +4 6 Прошле у нокаут фазу
2  Нигерија 3 1 2 0 3 2 +1 5[а]
3  Канада 3 1 1 1 2 5 −3 4[а]
4  Република Ирска 3 0 1 2 1 3 −2 1
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Напомене:
  1. ^ а б Фер плеј бодови: Канада –2, Нигерија –5.
Аустралија 1 : 0 Република Ирска
Стеф Кетли Гол 52 (пен.) Извештај
Гледалаца: 75,784
Судија: Едина Алвес Батиста (Бразил)
Нигерија 0 : 0 Канада
Извештај
Гледалаца: 21.410
Судија: Лина Лехтовара (Финска)

Канада 2 : 1 Република Ирска
Меган Коноли Гол 45+5 (а.г.)
Адријана Леон Гол 53
Извештај Кети Мекабе Гол 4
Гледалаца: 17.065
Судија: Лаура Фортунато (Аргентина)
Аустралија 2 : 3 Нигерија
Емили ван Егмонд Гол 45+1
Алана Кенеди Гол 90+10
Извештај Учена Кану Гол 45+6
Осиначи Охале Гол 65
Асисат Ошоала Гол 72
Гледалаца: 49.156
Судија: Есстер Стаубли (Швајцарска)

Канада 0 : 4 Аустралија
Извештај Расо Гол 939
Фаулер Гол 58
Кетли Гол 90+4 (пен.)
Гледалаца: 27.706
Судија: Стифани Фрапар (Француска)
Република Ирска 0 : 0 Нигерија
Извештај
Гледалаца: 24.884
Судија: Катја Гарсија (Мексико)

Група Ц[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Јапан 3 3 0 0 11 0 +11 9 Прошле у нокаут фазу
2  Шпанија 3 2 0 1 8 4 +4 6
3  Замбија 3 1 0 2 3 11 −8 3
4  Костарика 3 0 0 3 1 8 −7 0
Ажурирано након што су се мечеви одиграли . Извор: ФИФА
Шпанија 3 : 0 Костарика

Валерија дел Кампо Гол 21 (а.г.)
Ајтана Бонмати Гол 23
Естер Гонзалез Гол 27
Извештај
Гледалаца: 22.966
Судија: Кејси Рајбел (Аустралија)
Замбија 0 : 5 Јапан
Извештај Хината Мијазава Гол 4362
Мина Танака Гол 55
Џун Ендо Гол 71
Рико Уеки Гол 90+11 (пен.)
Гледалаца: 16,111
Судија: Тес Олофсон (Шведска)

Јапан 2 : 0 Костарика
Наомото Гол 25
Фуџино Гол 27
Извештај
Гледалаца: 6,992
Судија: Марија Соле Капути (Италија)
Шпанија 5 : 0 Замбија
Абељеира Гол 9
Ермосо Гол 1370
Редондо Гол 6985
Извештај
Гледалаца: 20.983
Судија: Ох Јеон-јеонг (Јужна Кореја)

Јапан 4 : 0 Шпанија
Мијазава Гол 1240
Уеки Гол 29
Танака Гол 82
Извештај
Гледалаца: 20.957
Судија: Катја Королева (Сједињене Државе)
Костарика 1 : 3 Замбија
Ерера Гол 47 Извештај Мвемба Гол 3
Банда Гол 31 (пен.)
Кундананђи Гол 90+3
Гледалаца: 8.117
Судија: Бушре Карбоб (Мароко)

Група Д[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Енглеска 3 3 0 0 8 1 +7 9[а] Прошле у нокаут фазу
2  Данска 3 2 0 1 3 1 +2 6[а]
3  Кина 3 1 0 2 2 7 −5 3[б]
4  Хаити 3 0 0 3 0 4 −4 0[б]
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Напомене:
  1. ^ а б Фер плеј бодови: Данска –1, Енглеска –2.
  2. ^ а б Фер плеј бодови: Кина 0, Хаити –1.
Енглеска 1 : 0 Хаити
Стенвеј Гол 29 (пен.) Извештај
Гледалаца: 44.369
Судија: Емикар Калдерас Барера (Венецуела)
Данска 1 : 0 Кина
Амали Вансгард Гол 90 Извештај
Гледалаца: 16.989
Судија: Мари-Соле Будвејн (Канада)

Енглеска 1 : 0 Данска
Џејмс Гол 6 Извештај
Гледалаца: 40.439
Судија: Тес Олофсон (Шведска)
Кина 1 : 0 Хаити
Ванг Шуанг Гол 74 (пен.) Извештај
Гледалаца: 12.675
Судија: Марта Верта де Аза (Шпанија)

Кина 1 : 6 Енглеска
Шуан Гол 57 (пен.) Извештај Русо Гол 4
Хемп Гол 26
џејмс Гол 4165
Кели Гол 77
Дејли Гол 84
Гледалаца: 13.497
Судија: Кејси Рајбелт (Аустралија)
Хаити 2 : 0 Данска
Извештај Хардер Гол 21 (пен.)
Нилсен Гол 90+10
Гледалаца: 17.897
Судија: О Хајон-џонг (Јужна Кореја)

Група Е[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Холандија 3 2 1 0 9 1 +8 7 Прошле у нокаут фазу
2  Сједињене Државе 3 1 2 0 4 1 +3 5
3  Португалија 3 1 1 1 2 1 +1 4
4  Вијетнам 3 0 0 3 0 12 −12 0
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Сједињене Државе 3 : 0 Вијетнам
Смит Гол 1445+7
Хоран Гол 77
Извештај
Гледалаца: 41.107
Судија: Букра Карбуби (Мароко)
Холандија 1 : 0 Португалија
Ван дер Грагт Гол 13 Извештај
Гледалаца: 11.991
Судија: Катерина Монзул (Украјина)

Сједињене Државе 1 : 1 Холандија
Линдзи Хоран Гол 62 Извештај Џил РордГол 17
Гледалаца: 27.312
Судија: Јошими Јамашита (Јапан)
Португалија 2 : 0 Вијетнам
Енкарнасао Гол 7
Назарет Гол 21
Извештај
Гледалаца: 6.645
Судија: Салима Мукансанга (Руанда)

Португалија 0 : 0 Сједињене Државе
Извештај
Гледалаца: 42.958
Судија: Ребека Велч (Енглеска)
Вијетнам 0 : 7 Холандија
Извештај Мартенс Гол 8
Сноис Гол 11
Брихтс Гол 1857
Рорд Гол 2383
Ван де Донк Гол 45
Гледалаца: 8.215
Судија: Ивана Мартинчић (Хрватска)

Група Ф[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Француска 3 2 1 0 8 4 +4 7[а] Прошле у нокаут фазу
2  Јамајка 3 1 2 0 1 0 +1 5[а]
3  Бразил 3 1 1 1 5 2 +3 4
4  Панама 3 0 0 3 3 11 −8 0
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Напомене:
  1. ^ а б Фер плеј бодови: Француска –1, Јамајка –4.
Француска 0 : 0 Јамајка
Извештај
Гледалаца: 39.045
Судија: Марија Карвахал (Чиле)
Бразил 4 : 0 Панама
Ари Боржис Гол 193970
Биа Занерато Гол 48
Извештај
Гледалаца: 13.142
Судија: Шерил Фостер (Велс)

Француска 2 : 1 Бразил
Соми Гол 17
Ренар Гол 83
Извештај Дебиња Гол 58
Гледалаца: 49.378
Судија: Кејт Јацевич (Аустралија)
Панама 0 : 1 Јамајка
Извештај Сваби Гол 56
Гледалаца: 15.987
Судија: Катерина Монзул (Украјина)

Панама 3 : 6 Француска
Кокс Гол 2
Пинзон Гол 64 (пен.)
Седењо Гол 87
Извештај Лакрар Гол 21
Дијани Гол 2837 (пен.)52 (пен.)
Ле Гарец Гол 45+5
Бичо Гол 90+10
Гледалаца: 40.498
Судија: Лаура Фортунато (Аргентина)
Јамајка 0 : 0 Бразил
Извештај
Гледалаца: 27.638
Судија: Естер Стабли (Швајцарска)

Група Г[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Шведска 3 3 0 0 9 1 +8 9 Прошле у нокаут фазу
2  Јужноафричка Република 3 1 1 1 6 6 0 4
3  Италија 3 1 0 2 3 8 −5 3
4  Аргентина 3 0 1 2 2 5 −3 1
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Шведска 2 : 1 Јужноафричка Република
Ролфе Гол 65
Ајлстедт Гол 90
Извештај Магаја Гол 48
Гледалаца: 18.317
Судија: Катја Королева (Сједињене Државе)
Италија 1 : 0 Аргентина
Ђирели Гол 87 Извештај
Гледалаца: 30.889
Судија: Мелиса Борхас (Хондурас)

Аргентина 2 : 2 Јужноафричка Република
Браун Гол 74
Нуњез Гол 79
Извештај Мотлхало Гол 30
Кгатлана Гол 66
Гледалаца: 8.834
Судија: Ен-Мери Кифли (Нови Зеланд)
Шведска 5 : 0 Италија
Илестедт Гол 3950
Ролфе Гол 44
Блекстиниус Гол 45+1
Бломквист Гол 90+6
Извештај
Гледалаца: 29.143
Судија: Шерил Фостер (Велс)

Аргентина 0 : 2 Шведска
Извештај Бломквист Гол 66
Рубенсон Гол 90 (пен.)
Гледалаца: 17.907
Судија: Салима Мукансанга (Руанда)
Јужноафричка Република 3 : 2 Италија
Орси Гол 32 (а.г.)
Магаија Гол 67
Кгатлана Гол 90+2
Извештај КарузоГол 11 (пен.)74
Гледалаца: 14.967
Судија: Марија Карвахал (Чиле)

Група Х[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Колумбија 3 2 0 1 4 2 +2 6 Прошле у нокаут фазу
2  Мароко 3 2 0 1 2 6 −4 6
3  Немачка 3 1 1 1 8 3 +5 4
4  Јужна Кореја 3 0 1 2 1 4 −3 1
Ажурирано након што су се мечеви одиграли завршено. Извор: ФИФА
Немачка 6 : 0 Мароко
А. Поп Гол 1139
Бил Гол 46
Ајет Ел Хаж Гол 54 (а.г.)
Редуани Гол 79 (а.г.)
Шилер Гол 90
Извештај
Колумбија 2 : 0 Јужна Кореја
Усме Гол 30 (пен.)
Каседо Гол 39
Извештај
Гледалаца: 24.323
Судија: Ребека Велч (Енглеска)

Јужна Кореја 0 : 1 Мароко
Извештај Журајди Гол 6
Гледалаца: 12.886
Судија: Еђина Алвис Батиста (Бразил)
Немачка 1 : 2 Колумбија
Поп Гол 89 (пен.) Извештај Кајседо Гол 52
Ванегас Гол 90+7
Гледалаца: 40.499
Судија: Мелиса Борхас (Хондурас)

Јужна Кореја 1 : 1 Немачка
Чо Со-чан Гол 6 Извештај Поп Гол 42
Гледалаца: 38.945
Судија: Ана Марија Кигли (Нови Зеланд)
Мароко 1 : 0 Колумбија
Аниса Лахмари Гол 45+4 Извештај
Гледалаца: 17.342
Судија: Марија Соли Феријери Капути (Италија)

Нокаут фаза[уреди | уреди извор]

У нокаут фази, ако је утакмица изједначена на крају 90 минута нормалног времена за игру, играће се продужеци (два периода од по 15 минута). Ако резултат остане изједначен и после продужетака, победници ће бити одређени извођењем једанаестераца.[76]

Мрежа[уреди | уреди извор]

 
Осмина финалаЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
5. август – Окланд
 
 
  Швајцарска1
 
11. август – Велингтон
 
 Шпанија5
 
 Шпанија2
 
6. август – ФС Сиднеј
 
 Холандија1
 
 Холандија2
 
15. август – Окланд
 
 Јужноафричка Република0
 
 Шпанија2
 
5. август – Велингтон
 
 Шведска1
 
 Јапан3
 
11. август – Окланд
 
 Норвешка1
 
 Јапан1
 
6. август – Мелбурн
 
 Шведска2
 
 Шведска0 (5)
 
20. август – Сиднеј (Аустралија)
 
 Сједињене Државе0 (4)
 
 Шпанија1
 
7. август – Сиднеј (Аустралија)
 
 Енглеска0
 
 Аустралија2
 
12. август – Бризбејн
 
 Данска0
 
 Аустралија (пен.)0 (7)
 
8. август – Аделејд
 
 Француска0 (6)
 
 Француска4
 
16. август – Сиднеј (Аустралија)
 
 Мароко0
 
 Аустралија1
 
7. август – Бризбејн
 
 Енглеска3 Утакмица за треће место
 
 Енглеска0 (4)
 
12. август – Сиднеј (Аустралија)19. август – Бризбејн
 
 Нигерија0 (2)
 
 Енглеска2 Шведска2
 
8. август – Мелбурн
 
 Колумбија1  Аустралија0
 
 Колумбија1
 
 
 Јамајка0
 

Осмина финала[уреди | уреди извор]

Швајцарска  1 : 5 Шпанија
Кодина Гол 11 (а.г.) Извештај Бонмат Гол 536
Редондо Гол 17
Кодина Гол 45
Ермосо Гол 70
Гледалаца: 43.217
Судија: Черил Фостер (Велс)

Јапан 3 : 1 Норвешка
Енген Гол 15 (а.г.)
Шимизу Гол 50
Мијазава Гол 81
Извештај Ритен Гол 20
Гледалаца: 33.042
Судија: Едина Алвес Батиста (Бразил)

Холандија 2 : 0 Јужноафричка Република
Рурд Гол 9
Биренштајн Гол 68
Извештај
Гледалаца: 40.233
Судија: Јошими Јамашита (Јапан)

Шведска 0 : 0 Сједињене Државе
Извештај
Пенали
Ролфо фудбалска лопта са квачицом
Рубенсон фудбалска лопта са квачицом
Бјерн фудбалска лопта са црвеним иксом
Бломквист фудбалска лопта са црвеним иксом
Бенисон фудбалска лопта са квачицом
Ериксон фудбалска лопта са квачицом
Хартиг фудбалска лопта са квачицом
5 : 4 фудбалска лопта са квачицом Саливан
фудбалска лопта са квачицом Хоран
фудбалска лопта са квачицом Мевис
фудбалска лопта са црвеним иксом Рапино
фудбалска лопта са црвеним иксом Смит
фудбалска лопта са квачицом Нејхер
фудбалска лопта са црвеним иксом О’Хара
Гледалаца: 27.706
Судија: Стефани Фрапарт (Француска)

Енглеска 0 : 0 (п. с. н.) Нигерија
Извештај
Пенали
Станвеј фудбалска лопта са црвеним иксом
Ингланд фудбалска лопта са квачицом
Дејли фудбалска лопта са квачицом
Гринвуд] фудбалска лопта са квачицом
Кели фудбалска лопта са квачицом
4 : 2 фудбалска лопта са црвеним иксом Опаранози
фудбалска лопта са црвеним иксом Алози
фудбалска лопта са квачицом Аџибаде
фудбалска лопта са квачицом Учеибе
Гледалаца: 49.461
Судија: Мелиса Борхас (Хондурас)

Аустралија 2 : 0 Данска
Форд Гол 29
Расо Гол 70
Извештај
Гледалаца: 75.784
Судија: Ребека Велч (Енглеска)

Колумбија 1 : 0 Јамајка
Усме Гол 51 Извештај
Гледалаца: 27.706
Судија: Кејт Јацевиц (Аустралија)

Француска 4 : 0 Мароко
Диани Гол 15
Дали Гол 20
Ле Сомир Гол 2370
Извештај
Гледалаца: 13.557
Судија: Тори Пенсо (Сједињене Државе)

Четвртфинале[уреди | уреди извор]

Шпанија 2 : 1 Холандија
Калдентеј Гол 81 (пен.)
Паралуело Гол 111
Извештај Ван дер Храхт Гол 90+1
Гледалаца: 32.021
Судија: Стефани Фрапар (Француска)

Јапан 1 : 2 Шведска
Хајаши Гол 87 Извештај Илестед Гол 32
Ангелдал Гол 51 (пен.)
Гледалаца: 43.217
Судија: Естер Стаубл (Швајцарска)

Аустралија 0 : 0 (п. с. н.) Француска
Извештај
Пенали
Форд фудбалска лопта са квачицом
Катли фудбалска лопта са црвеним иксом
Кер фудбалска лопта са квачицом
Фовлер фудбалска лопта са квачицом
Арнолд фудбалска лопта са црвеним иксом
Гори фудбалска лопта са квачицом
Јалоп фудбалска лопта са квачицом
Карпентер фудбалска лопта са квачицом
Хант фудбалска лопта са црвеним иксом
Вајн фудбалска лопта са квачицом
7 : 6 фудбалска лопта са црвеним иксом Бача
фудбалска лопта са квачицом Дијани
фудбалска лопта са квачицом Ренар
фудбалска лопта са квачицом Соми
фудбалска лопта са црвеним иксом Перисе
фудбалска лопта са квачицом Гејоро
фудбалска лопта са квачицом Карчави
фудбалска лопта са квачицом Лакрар
фудбалска лопта са црвеним иксом Дали
фудбалска лопта са црвеним иксом Бечо
Гледалаца: 49.461
Судија: Марија Карвахал (Чиле)

Енглеска 2 : 1 Колумбија
Хемп Гол 45+7
Русо Гол 63
Извештај Сантос Гол 44
Гледалаца: 75.784
Судија: Катја Королева (Сједињене Државе)

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Шпанија 2 : 1 Шведска
Параљуело Гол 81
Кармона Гол 89
Извештај Бломквист Гол 88
Гледалаца: 43.217
Судија: Едина Алвес Батиста (Бразил)

Аустралија 1 : 3 Енглеска
Сем Кер Гол 63 Извештај Тун Гол 36
Хемп Гол 71
Русо Гол 86
Гледалаца: 75.784
Судија: Тори Пенсо (Сједињене Државе)

Утакмица за треће место[уреди | уреди извор]

 Шведска2 : 0Аустралија 
Ролфе Гол 30 (пен.)
Аслани Гол 62
Извештај
Гледалаца: 49.461
Судија: Черил Фостер (Велс)

Финале[уреди | уреди извор]

 Шпанија1 : 0 Енглеска
Кармона Гол 29 Извештај
Гледалаца: 75.784
Судија: Тори Пенсо (Сједињене Државе)

Признања[уреди | уреди извор]

По завршетку турнира додељене су следеће награде.[77]

Златна лопта Сребрна лопта Бронзана лопта
Шпанија Ајтана Бонмати Шпанија Џенифер Ермосо Шведска Аманда Ајлседт
Златна копачка Сребрна копачка Бронзана копачка
Јапан Хината Мијазава Француска Кандидијату Дијани Њемачка Александра Поп
5. голова, 1. асистенција 4. гола, 3. асистенције 4. гола, 0. асистенција
Златна рукавица
Енглеска Мери Ерпс
ФИФА млади играч
Шпанија Салма Параљуело
ФИФА фер−плеј
 Јапан

Статистика[уреди | уреди извор]

Голгетерке[уреди | уреди извор]

Укупно је постигнуто 164 голова у 64 утакмица, с просеком од 2.56 гола по утакмици.

5 голова

4 гола

  • Француска Кандидијату Дијани
  • Њемачка Алексндра Поп
  • Холандија Џил Рорда
  • Шведска Аманда Ајлседт

3 гола

  • Аустралија Хајли Расо
  • Бразил Ари Борхес
  • Енглеска Лорен Хемп
  • Енглеска Лорен Џејмс
  • Енглеска Алесија Русо
  • Француска Ужини Ле Соми
  • Норвешка Софи Роман Хау
  • Шпанија Ајтана Бонмати
  • Шпанија Џенифер Ермосо
  • Шпанија Алба редондо
  • Шведска Ребека Бломквист
  • Шведска Фридолина Ролфе

1 аутогол

  • Костарика Валерија дел Кампо (против Шпаније)
  • Италија Бенедета Орси (против Јужноафричке Републике)
  • Мароко Ханан Ајт Ел Хаж (против Немачке)
  • Мароко Зинеб Редуани (против Немачке)
  • Норвешка Ингрид Сирштад Енген (против Јапана)
  • Филипини Алиша Баркер (против Норвешке)
  • Република Ирска Меган Коноли (против Канаде)
  • Шпанија Лиа Кодина (Против Швајцарске)

Извор: ESPN

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Everything you need to know about the FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. Приступљено 26. 11. 2022. 
  2. ^ „FIFA Council approves further transfer system reforms and announces key FIFA Women's World Cup 2023 dates”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 20. 5. 2021. Приступљено 20. 5. 2021. 
  3. ^ „FIFA Women's World Cup Australia & New Zealand 2023™ Match Schedule”. FIFA. Приступљено 11. 4. 2023. 
  4. ^ „USA beat Netherlands for fourth title”. BBC. 7. 7. 2019. 
  5. ^ „1991 Women's World Cup: Celebrating The Historic Tournament”. History of Soccer. 21. 1. 2023. 
  6. ^ „US defeats Netherlands to win record 4th Women's World Cup title”. CNBC. 7. 7. 2019. Приступљено 19. 6. 2023. 
  7. ^ „Women's World Cup 2019: USA beat Netherlands to win fourth title”. BBC. 7. 7. 2019. Приступљено 19. 6. 2023. 
  8. ^ „Match schedule confirmed for FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA. 1. 12. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  9. ^ „Match schedule: FIFA Women's World Cup Australia & New Zealand 2023” (PDF). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 12. 2021. г. Приступљено 20. 6. 2023. 
  10. ^ „Match schedule and kick-off times confirmed for Australia & New Zealand 2023”. FIFA. 24. 10. 2022. Приступљено 24. 10. 2022. 
  11. ^ „Final rematch among FIFA Women's World Cup 2023 Draw headlines”. FIFA. 22. 10. 2022. Приступљено 22. 10. 2022. 
  12. ^ „FIFA Women's World Cup 2023™ targets over 100,000 fans for epic opening matchday”. FIFA. 31. 1. 2023. Приступљено 31. 1. 2023. 
  13. ^ „Match schedule: FIFA Women's World Cup Australia & New Zealand 2023” (PDF). FIFA. 24. 10. 2022. Приступљено 24. 10. 2022. 
  14. ^ а б „New payment model guarantees support for every FIFA Women's World Cup 2023™ team and player”. FIFA. 9. 6. 2023. Приступљено 18. 6. 2023. 
  15. ^ Cootes, Isobel (16. 7. 2023). „What players at the FIFA Women's World Cup 2023™ will be paid”. Optus Sports. 
  16. ^ „FIFA starts bidding process for FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 19. 2. 2019. 
  17. ^ а б в „FIFA Council unanimously approves expanded 32-team field for FIFA Women's World Cup”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 31. 7. 2019. Приступљено 31. 7. 2019. 
  18. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Overview of the bidding process (updated version, August 2019)” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  19. ^ „FIFA receives record number of expressions of interest in hosting FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  20. ^ „Belgium and Bolivia drop out as eight countries remain in race to host 2023 FIFA Women's World Cup”. insidethegames.biz. 3. 9. 2019. 
  21. ^ „Bidding process for FIFA Women's World Cup 2023 continues with eight member associations”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  22. ^ „One Vision”. As One 2023. Football Federation Australia. Приступљено 12. 12. 2019. 
  23. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: four bids submitted”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 13. 12. 2019. 
  24. ^ „Brasil retira candidatura a sede da Copa do Mundo Feminina FIFA 2023” (на језику: португалски). Фудбалски савез Бразила. 8. 6. 2020. 
  25. ^ „Japan FA to withdraw from Bid to host the FIFA Women's World Cup 2023”. Фудбалски савез Јапана. 22. 6. 2020. Архивирано из оригинала 23. 6. 2020. г. 
  26. ^ „Australia and New Zealand selected as hosts of FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 25. 6. 2020. Приступљено 25. 6. 2020. 
  27. ^ „FIFA Women's World Cup 2023 Voting Results” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 25. 6. 2020. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 6. 2020. г. Приступљено 25. 6. 2020. 
  28. ^ „Australia and New Zealand to host 2023 FIFA Women's World Cup”. Asian Football Confederation. 26. 6. 2020. Приступљено 29. 6. 2023. 
  29. ^ „FIFA President Infantino hails France 2019, outlines proposals for future of women's game”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 5. 7. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  30. ^ „Key figures from the FIFA Women's World Cup Canada 2015”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 7. 7. 2015. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 3. 10. 2016. 
  31. ^ Mather, Victor (5. 7. 2019). „FIFA President Proposes Expansion of Women's World Cup and Doubling of Prize Money”. The New York Times. Приступљено 28. 6. 2020. 
  32. ^ Mackey, Ed (1. 6. 2023). „Women's World Cup 2023: Everything you need to know (and some things you didn't)”. The Athletic. Приступљено 5. 6. 2023. 
  33. ^ „As One. Australia and New Zealand bidding to host the FIFA Women's World Cup 2023” (PDF). Football Federation Australia, New Zealand Football. Приступљено 14. 12. 2019 — преко FIFA.com. 
  34. ^ „Dominic Perrottet reopens Sydney Football Stadium while admitting rebuild damaged Coalition”. Australian Broadcasting Corporation. 27. 8. 2022. Приступљено 5. 6. 2023. 
  35. ^ „FIFA Women's World Cup 2023™ Bid Evaluation Report published – three bids submitted to FIFA Council”. FIFA.com. 10. 6. 2020. Приступљено 10. 6. 2020. 
  36. ^ „New turf rolled out ahead of FIFA Women's World Cup” (Саопштење). Department of Local Government, Sport and Cultural Industries (Western Australia). 12. 4. 2023. Приступљено 5. 6. 2023. 
  37. ^ Tan, Christopher (8. 5. 2023). „FIFA Women's World Cup 2023: Big names visit Kingsway and Sorrento to inspect venues”. The Sunday Times (Western Australia). Приступљено 5. 6. 2023. 
  38. ^ „FIFA Women's World Cup 2023 Host Cities and Stadiums announced”. FIFA.com. FIFA. Приступљено 31. 3. 2021. 
  39. ^ „Australia and New Zealand are hosting the FIFA 2023 Women's World Cup. Here's how the tournament will work”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. 25. 6. 2020. Приступљено 26. 6. 2020. 
  40. ^ Lewis, Samantha (27. 11. 2021). „2023 Women's World Cup is already changing the game for First Nations communities”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2022. 
  41. ^ Dator, James (7. 7. 2023). „FIFA allowing the Women's World Cup to honor indigenous people is a rare W”. SB Nation. Приступљено 21. 7. 2023. 
  42. ^ Lewis, Rhett (28. 5. 2022). „Womens World Cup 2023: Dates, Schedule And Kick-Off Times”. History Of Soccer (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-22. 
  43. ^ „Stadium Australia”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  44. ^ „Sydney Football Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  45. ^ „Brisbane Stadium-womens-world-cup-2023”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  46. ^ „Eden Park”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  47. ^ „Wellington Regional Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  48. ^ „Melbourne Rectangular Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  49. ^ „Perth Rectangular Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  50. ^ „Hindmarsh Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  51. ^ „Dunedin Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  52. ^ „Waikato Stadium”. FIFA.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  53. ^ „Team Base Camps confirmed for FIFA Women's World Cup Australia & New Zealand 2023”. FIFA.com. FIFA. Приступљено 12. 12. 2022. 
  54. ^ „All 32 FIFA Women's World Cup™ Team Base Camps now confirmed”. FIFA.com. FIFA. Приступљено 21. 3. 2023. 
  55. ^ Roche, Calum (22. 3. 2023). „FIFA Women's World Cup 2023: find out where every team is based”. Diario AS. Приступљено 5. 6. 2023. 
  56. ^ „Concacaf to launch new senior women's national team competitions to benefit entire Confederation” (Саопштење). Concacaf. 10. 12. 2020. Приступљено 5. 6. 2023. 
  57. ^ „USWNT defeats Canada in CONCACAF W Championship final, secures berth in 2024 Paris Olympics”. The Athletic. 18. 7. 2022. Приступљено 5. 6. 2023. 
  58. ^ „FIFA suspends Chad and Pakistan football associations”. FIFA. 7. 4. 2021. 
  59. ^ „Rwanda Government asks Federation to withdraw 2022 Women's AFCON qualifier”. Sports News Africa. 13. 10. 2021. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 13. 10. 2021. 
  60. ^ „Sudan – Algeria: the Greens will not play their return match”. california18.com. CA18. 26. 10. 2021. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 24. 07. 2023. 
  61. ^ „CAF Statement on the Women's AFCON Qualifier: Equatorial Guinea vs DR Congo”. CAF. 22. 10. 2021. 
  62. ^ „Withdrawal of Sao Tome from the qualifiers of the TotalEnergies Women's AFCON 2022”. CAF. 24. 10. 2021. Приступљено 24. 10. 2021. 
  63. ^ „Kenya Government asks Federation to withdraw 2022 Women's AFCON qualifier”. fufa. 28. 1. 2022. Приступљено 26. 1. 2022. 
  64. ^ „Latest update on the AFC U23 Asian Cup Uzbekistan 2022 – Qualifiers”. Asian Football Confederation. 29. 7. 2021. 
  65. ^ „It's now down to Indonesia-Singapore in Group C”. ASEAN Football Federation. 8. 9. 2021. Приступљено 12. 9. 2021. 
  66. ^ „Vietnam to play three AFC Women's Asian Cup 2022 qualifiers” (на језику: енглески). Voice of Vietnam. 18. 8. 2021. Приступљено 17. 9. 2021. 
  67. ^ „Latest update on the AFC Women's Asian Cup India 2022”. AFC. 24. 1. 2022. 
  68. ^ „More calendar changes for 2021”. Oceania Football Confederation. 16. 12. 2020. 
  69. ^ „FIFA/UEFA suspend Russian clubs and national teams from all competitions”. FIFA (Саопштење). 28. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  70. ^ „Update on FIFA Women's World Cup and men's youth competition”. FIFA. 25. 12. 2020. 
  71. ^ „FIFA Women's Ranking - 9 June 2023”. FIFA. Приступљено 18. 6. 2023. 
  72. ^ „Auckland/Tāmaki Makaurau to host the Draw for the FIFA Women's World Cup 2023 in October”. FIFA. 12. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 
  73. ^ „New Zealand to host FIFA Women's World Cup 2023™ Draw”. Government of New Zealand. 13. 5. 2022. Приступљено 21. 9. 2022. 
  74. ^ „Procedures for the Final Draw for the FIFA Women's World Cup Australia New Zealand 2023” (PDF). FIFA. 8. 10. 2022. Приступљено 8. 10. 2022. 
  75. ^ „Women's Draw Seedings FIFA Women's World Cup Australia New Zealand 2023”. FIFA. 14. 10. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  76. ^ а б в „Regulations: FIFA Women's World Cup Australia & New Zealand 2023” (PDF). FIFA. Приступљено 14. 12. 2022. 
  77. ^ „Spain 1–0 England: Women's World Cup 2023 final – live reaction”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]