Pređi na sadržaj

Francuski paradoks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mediteranska ishrana koja preporučuje umerenu konzumaciju crnog vina čija bi antioksidativna uloga polifenola (i delfinidina ) bila korisna za kardiovaskularne bolesti, leži u osnovi francuskog paradoksa.[1].

Francuski paradoks je očigledno suprotno (paradoksalno) epidemiološko zapažanje da Francuzi imaju relativno nisku incidencu koronarne bolesti srca (KBS), iako im je ishrana relativno bogata zasićenim mastima,[2] što je u očiglednoj suprotnosti sa široko rasprostranjenim uverenjem da je velika potrošnja takvih masti jedan od važnih faktor rizika za KBS. Paradoks je u tome što zdravlje Francuza čini manje validnom naučnu tezu, koja povezuje zasićene masti sa KBS, jer po njoj Francuzi bi trebalo da imaju veću stopu KBS od uporedivih zemalja u kojima je potrošnja takvih masti po glavi stanovnika značajno niža.

Mnogi istraživači smatraju da je francuski paradoks, kojim se objašnjava da redovna, umerena konzumacijom alkohola, najčešće crnog vina, zbog jakih antioksidansa koji se nalaze u crnom vinu (polifenoli, posebno rezervatol) ima zaštitnu ulogu u procesu oštećenja ćelija intime krvnih sudova i na taj način štite od razvoja koronarne bolesti, zapravo iluzija.Ova ilizija je delom stvorena razlikama u načinu na koji francuske vlasti prikupljaju zdravstvene statističke podatke, u odnosu na druge zemlje, a delom zbog dugoročnih efekata na zdravlje koronarnih krvnih sudova Francuza. koji su stvarania, kroz promene u obrascima ishrane usvojenim mnogo godina ranije.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

„Francuski paradoks“ postao je od 1980-ih godina nadaleko poznat kao koncept koji opisuje naizgled niske stope srčanih bolesti uočene kod Francuza, uprkos tipičnoj ishrani koja uključuje unos mastima mnogo bogate hrane.

Termin francuski paradoks vezuje se za 1991. godinu kada je, Serž Reno, naučnik sa Univerziteta Bordo u Francuskoj — koji se danas smatra ocem fraze — predstavio rezultate svog naučnog istraživanja i naučnim podacima koji stoje iza percepcije francuskog paradoksa.[4] Potom je usledio javni dokumentarni film na američkom televizijskom kanalu CBS Nevs, u trajanju od 60 minuta.

Francuski paradoks se zasniva na kuhinji jugozapadnog Mediterana (koja je bogata omega-3 uljima, antioksidansima i uključuje „umerenu konzumaciju“ crnog vina).

Iste goidine Reno je produžio istraživanja u saradnji sa tadašnjim mlađim istraživačima, kardiologom Mišelom de Lorgerilom i dijetetičarkom Patrišom Salen. Njih troje su poboljšali Rejnoovu studiju, u kojoj su zaključili da: ishrana zasnovana na kuhinji jugozapadnog Mediterana (koja je bogata omega-3 uljima, antioksidansima i uključuje „umerenu konzumaciju“ crnog vina) dovela do manjeg broja slučajeva raka, infarkta miokarda i kardiovaskularnih bolesti. bolest; delimično kroz povećanje HDL holesterola uz istovremeno smanjenje LDL holesterola.[4]

Kada je tokom 1990-ih godina prodaja vina u Evropi neumitno opadala, jer su mnogi mladi ljudi u zemljama koje tradicionalno piju vino stalno prelazile na pivo, smatrajući da je pijenje vina staromodna navika, vinska industrija je počela da masovno marketinški eksploatiše „francuski paradoks“, kako bi mnogim potrošačima usadila ideju da je pijenje crnog vina dobro za srce.[5]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Alkohol je jedna od najstarijih poznatih droga i najčešće korišćena rekreativna droga u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama,[6] a verovatno i u ostatku sveta. Alkohol može imati zdravstvene koristi kada se konzumira umereno jer nudi određeni stepen kardiovaskularne zaštite zbog različitih mehanizama uključujući aktivaciju fibrinolitičkog sistema, nižu agregaciju trombocita, antioksidativne efekte, poboljšanje lipidnog profila i poboljšanu funkciju endotela. Ovi kardioprotektivni efekti danas su poznati kao „francuski paradoks”, [7] koji je zasnovan na tome da konzumiranje alkohola u malim količinama može pozitivno uticati na prevenciju kardiovaskularnih bolesti.[8] Do tog zaključka istraživači su došli dok su proučavali stopu koronarne bolesti srca (KBS), kod stanovnika određenih regiona Francuske, koji su iako tradicionalno konzumiraju više zasićenih masti u svojoj ishrani, imali nižu stopu KBS.[9]

Epidemiološke studije koje su usledile pokazale su da umerena upotreba alkohola može smanjiti rizik od razvoja šećerne bolesti za najmanje 40%. U studiji koja je obuhvatila više od 3.000 ljudi,[10] oni koji su pili vino nedeljno imali su oko 7% šanse da umru, dok su ljudi koji nikada nisu pili vino imali oko 16% šanse da umru. Štaviše, ljudi koji su pili tri do pet čaša vina dnevno imali su 49% smanjenje stope smrtnosti od ljudi koji nikada nisu pili vino.[11]

Međutim mehanizam delovanja alkohola u ovoj zaštitnoj ulozi se još uvek razmatra. U početku se smatralo da vino deluje preventivno u formiranju aterosklerotskog plaka kroz aktivnost HDL holesterola (popularno poznatog kao „dobar holesterol“), međutim, naknadne studije su pokazale da je nivo HDL holesterola među stanovnicima Francuske skoro na istom nivo kao i među stanovnicima u drugim regionima Evrope i sveta čija je stopa smrtnosti od KBS bila znatno veća. Dalja istraživanja su pokazala da je zaštitna uloga alkohola zapravo u sprečavanju prekomernog nagomilavanja trombocita (krvnih pločica) na zidovima krvnih sudova.

Neki istraživači veruju da su uočene prednosti vina zapravo posledica drugih faktora životnog stila, kao što su veća fizička aktivnost ili sveukupno zdravija ishrana, ili čak socioekonomski status.

Kako se francusk paradok odnosi na umerenu upotrebu alkohola, svaka zloupotreba alkohola može dovesti do nekoliko bolesti kod ljudi, kao što su zavisnost od alkohola, alkoholna bolest jetre, proširena alkoholna kardiomiopatija, pa čak i karcinom usne duplje i jednjaka.[12]

Činjenice[uredi | uredi izvor]

Francuski paradoks i uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Prvi izvor greške mogao bi da potiče od potcenjene smrtnosti od koronarne bolesti. Naime postoji hipoteza da francuski lekari možda nisu uvrstili sve smrtne slučajeve u stopu smrtnosti od koronarne bolesti srca (KBS). Ako se koriste standardizovani podaci — na primer oni koje je obezbedio projekat Monitoring trendova i determinanti kardiovaskularnih bolesti (MTDKVB), rezultati koji se odnose na stope napada i stope smrtnosti od KBS pokazuju da je Francuska u niskom riziku od KBS. Kod sertifikacije smrtnih slučajeva od koronarne bolesti u Francuskoj postoji moguća pristrasnost, koja i nakon korekcije, ostaje i dalje pristrasna. Prema tome, potvrđeni podaci o smrtnosti i incidenci od KBS pokazuju da i Francusku karakteriše rizik od KBS, što potvrđuje prvi deo definicije francuskog paradoksa.

Francuski paradoks i zasićene masti[uredi | uredi izvor]

U korelacionim studijama, mere koje predstavljaju karakteristike cele populacije (koje svakodnevno konzumiraju životinjske masti, mleko i alkohol) koriste se za opisivanje bolesti (i smrtnost od KBS). Ograničenja korelacionih studija su:

  • nemogućnost povezivanja izloženosti sa bolešću kod određenih pojedinaca,
  • nedostatak sposobnosti da se kontrolišu efekti potencijalnih zbunjujućih faktora,
  • korišćenje prosečnih nivoa izloženosti umesto stvarnih individualnih vrednosti.

Brojne korelacione studije sprovedene su u različitim zemljama u vezi sa odnosom između konzumiranja masti i mortaliteta od KBS.[9] U jednom od najzanimljivijih istraživanja, ispitivan je odnos mortaliteta od KBS i unosa namirnica i hranljivih materija (u korelaciji sa dnevnim unosom holesterola i zasićenih masti u ishrani) u 40 zemalja.[13] Nakon što je definisan indeks zasićenih masti holesterolom (IZMH), proučavan je odnos između IZMH i mortalitet od KBS (na 100.000 muškaraca starosti 55–64 godine) u 40 zemalja.[13] Prema ovom istraživanju Francuska je npr. imala učestlost KBS od 24 na 1.000 kcal i stopu smrtnosti od koronarne bolesti od 198, dok je Finska npr. imala učestalost KBS od 26 na 1.000 kcal i stopu smrtnosti od koronarne bolesti od 1.031.

Starosna standardizovana smrtnost od koronarne bolesti srca (KBS) i stopa događaja u odabranim evropskim regionima (kod muškaraca, starosti 35–64 godine).[14]
Populacija Smrtnost od KBS na 100.000 stanovnika [a] Smrtnost od KBS na 100.000 umrlih.[b] Koronarni događaji na 100 000 umrlih [v]
Glazgov 332 365 777
Belfast 280 279 695
Lil (severna Francuska) 89 172 298
Strazburg (severoistočna Francuska) 80 141 292
Tuluza (jugozapadna Francuska) 53 91 233
Barcelona 63 76 210

Zašto velika potrošnja zasićenih masnih kiselina ne dovodi do visokog rizika od koronarne bolesti u Francuskoj (a možda i drugde) je centralno pitanje iza koncepta francuskog paradoksa. Pri tome trebalo bi imati u vidu da je Francuski paradoks način predstavljanja provokativnih rezultata epidemioloških studija, koje nisu uzele u obzir uzročnost između faktora rizika i smrtnosti od KBS.


Francuski paradoks i konzumacija vina[uredi | uredi izvor]

Čak i ako konzumacija crnog vina nije deo francuskog paradoksa, neki autori su izneli nekoliko hipoteza da bi je objasnili. Površno istraživanje stilova života u južnoevropskim zemljama, koje karakteriše niska incidenca koronarne bolesti, potvrđuje da je vino jedan od njihovih zajedničkih identifikacionih elemenata. U svom radu,[9] Reno i De Lorgeril upoređivali su standardizovanu godišnju smrtnost od koronarne bolesti srca i povezane faktore rizika u populaciji nekih francuskih centarae. Srednje koncentracije ukupnog holesterola u serumu bile su slične u Francuskoj, SAD i UK. Nakon što su izvršili regresijsku analizu između stope smrtnosti od KBS i konzumiranja mlečne masti i vina, ovi autori su zaključili da francuski paradoks može biti uzrokovan velikom potrošnjom vina. Njihov članak je započeo dugu seriju istraživačkih studija koje i danas analiziraju odnos između vina i KBS.

Ključni stavovovi o Francuskom paradoksu[uredi | uredi izvor]

  • Francuski paradoks služi da definiše nesklad između visokog unos holesterola i zasićenih masti ishranom, i niske stope smrtnosti od koronarne arterijske bolesti.
  • Varijabilnost stope KBS i niska stopu KBS uočena je u zemljama južne ili mediteranske Evrope
  • Klasični faktori rizika ne obuhvataju ukupan rizik od koronarne bolesti, posebno u Francuskoj i drugim zemljama južne Evrope
  • Kompleksno ponašanje u vezi sa ispijanjem vina i odnosom prema hrani moglo bi da smanji incidencu KBS
  • Francuski paradoks sugeriše da je promocija primarne prevencije, zasnovana na optimalnoj ishrani bogatoj voćem i povrćem, redovno fizičko vežbanje i život bez pušenja, vredno truda.
  • Francuski paradoks služi i kao podsticaj da se obave svestranija istraživanja u zemljama sa niskom incidencom KBS i otkrije verovatno više zaštitnih faktora koji mogu smanjiiti rizika za KBS

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Na osnovu popisa umrlih.
  2. ^ Fatalni događaji su uključivali definitivne, moguće i neklasifikovane (uglavnom iznenadne smrti bez dostupnih dijagnostičkih informacija) koronarne smrti.
  3. ^ Koronarni događaji su uključivali nefatalne događaje (definitivni infarkt miokarda) i fatalne događaje.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rivière, Priscille (2010-01-07). „Le "French Paradox" dévoilé”. Salle de presse de l'Inserm (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-06-03. 
  2. ^ Ferrières, J (januar 2004). Otto, C, ur. „The French paradox: lessons for other countries” (PDF). Heart. BMJ Group. 90 (1): 107—111. ISSN 1468-201X. PMC 1768013 Slobodan pristup. PMID 14676260. S2CID 6738125. doi:10.1136/heart.90.1.107 Slobodan pristup. Arhivirano (PDF) iz originala 10. 8. 2021. g. Pristupljeno 21. 11. 2021. 
  3. ^ Law, M.; Wald, N.; Stampfer, M.; Rimm, E.; Barker, D J P; Mackenbach, J. P; Kunst, A. E (1999-05-29). „Why heart disease mortality is low in France: the time lag explanation Commentary: Alcohol and other dietary factors may be important Commentary: Intrauterine nutrition may be important Commentary: Heterogeneity of populations should be taken into account Authors' response”. BMJ (na jeziku: engleski). 318 (7196): 1471—1480. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.318.7196.1471. 
  4. ^ a b Simini, Bruno (2000). „Serge Renaud: from French paradox to Cretan miracle”. The Lancet (na jeziku: engleski). 355 (9197): 48. doi:10.1016/S0140-6736(05)71990-5. 
  5. ^ Staff, A. S. N. (2013-01-18). „The French Paradox: Was it Really the Wine?”. American Society for Nutrition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-03. 
  6. ^ Tonelo, David; Providência, Rui; Gonçalves, Lino (2013). „Holiday Heart Syndrome Revisited after 34 Years”. Arquivos brasileiros de cardiologia. 101 (2): 183—189. ISSN 0066-782X. PMC 3998158 Slobodan pristup. PMID 24030078. doi:10.5935/abc.20130153. 
  7. ^ Providência, Rui (novembar 2006). „Cardiovascular protection from alcoholic drinks: scientific basis of the French Paradox.”. Rev Port Cardiol. 25 (11): 1043—58. PMID 17274460. 
  8. ^ Bonnefont-Rousselot, Dominique (2016). „Resveratrol and Cardiovascular Diseases”. Nutrients (na jeziku: engleski). 8 (5): 250. ISSN 2072-6643. doi:10.3390/nu8050250. 
  9. ^ a b v Renaud, S.; de Lorgeril, M. (1992). „Wine, alcohol, platelets, and the French paradox for coronary heart disease”. The Lancet. 339 (8808): 1523—1526. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/0140-6736(92)91277-f. 
  10. ^ Gronbaek, Morten; Deis, Allan; Sorensen, Thorkild I. A.; Becker, Ulrik; Schnohr, Peter; Jensen, Gorm (1995-05-06). „Mortality associated with moderate intakes of wine, beer, or spirits”. BMJ (na jeziku: engleski). 310 (6988): 1165—1169. ISSN 0959-8138. PMID 7767150. doi:10.1136/bmj.310.6988.1165. 
  11. ^ Mendhe, Dinesh. „Modern Myths of Aging: Red Wine and the ‘French Paradox’”. Rutgers (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-03. 
  12. ^ „Alcohol's Effects on the Body | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA)”. www.niaaa.nih.gov. Pristupljeno 2021-12-30. 
  13. ^ a b Artaud-Wild, S M; Connor, S L; Sexton, G; Connor, W E (1993). „Differences in coronary mortality can be explained by differences in cholesterol and saturated fat intakes in 40 countries but not in France and Finland. A paradox.”. Circulation. 88 (6): 2771—2779. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/01.cir.88.6.2771. 
  14. ^ Ducimetière, Pierre; Cambien, François (2007-03-23). „Coronary heart disease aetiology: associations and causality”. Comptes Rendus. Biologies. 330 (4): 299—305. ISSN 1768-3238. doi:10.1016/j.crvi.2007.02.016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француски_парадокс&oldid=27873261”