Franc Štaudeger

Franc Štaudeger
Lični podaci
Datum rođenja	(1923-02-12)12. februar 1923.
Mesto rođenja	Koruška, Austrija
Datum smrti	16. mart 1991.(1991-03-16) (68 god.)
Mesto smrti	Frankfurt, Nemačka

Franc Štaudeger (nem. Franz Staudegger; Koruška, 12. februar 1923 — Frankfurt, 16. mart 1991) je bio prvi tenkovski as nagrađen Viteškim krstom i komandir tenka Tigar u 1. SS oklopnoj diviziji „Telesna garda Adolfa Hitlera“.

Rani period

Franc Štaudeger je rođen 12. februara 1923. godine u Unterlajbahu, Karintija (Austrija). Otac mu je bio krčmar i imao je tri sina. Franc je završio školu u Klagenfurtu tokom 1940. godine i pristupio kao dobrovoljac u Vafen-SS sa samo 17 godina života. Primljen je u trenažni bataljon rezerve „Lične garde Adolfa Hitlera“.

Za vreme prve borbe u sastavu prve čete „Lične garde Adolfa Hitlera“, Štaudeger je ranjen i dobio je je svoje prvo odlikovanje - Crna značka za ranjavanja. U martu 1942. godine unapređen je u čin SS-šturmana. Nakon oporavka od novog ranjavanja poslat je na obuku za tenkiste i pristupio je četi naoružanoj tenkovima Tigar krajem 1942. godine. Po završetku obuke, vratio se u 1. SS diviziju „Telesna garda Adolfa Hitlera“ i postao komandir tenka Pancer III u vodu kojim je komandovao Mihael Vitman.

Nakon unapređenja u čin SS-unteršarfirera 20. januara 1943. godine, Štaudeger je vodio prvu borbu kao komandir tenka u bici za Harkov (vidi:Treća bitka za Harkov). Po zauzimanju grada, povereno mu je komandovanje tenkom Tigar u vodu SS-unteršturmfirera Helmuta Vendorfa i posle toga je nagrađen Gvozdenim krstom II stepena (20. marta 1943), kao i Srebrnom borbenom tenkovskom značkom (1. aprila 1943).

Viteški krst

Tenk Tigar

Dana, 5. jula 1943. godine, kada je započela operacija „Citadela“ (vidi:Kurska bitka), Štaudeger je uništio dva sovjetska tenka i dobio Gvozdeni krst I stepena. Evo šta se dogodilo tri dana kasnije u jeku operacije „Citadela“.

Dana 8. jula 1943: SS-unteršarfirer Franc Štaudeger iz druge čete voda SS-unteršturmfirera Helmuta Vendorfa nije imao mogućnosti da uzme učešća u napadu svoje čete, pošto je njegov tenk Tigar imao tehničkih problema i ostao je u Teterevinovu. Nekoliko sati kasnije, Štaudeger je dobio informaciju da se grupa od 50-60 sovjetskih tenkova T-34 približava brzo sa severozapada. Bez oklevanja, on je učinio sve varijante za popravku Tigra i za kratko vrema uspeo da ga vrati u punu ispravnost. Usmerio je tenk sa svojom posadom (Herbert Štelmaher - upravljač; Gerhard Valtersdorf - radio operater; Hajnc Buhner - nišandžija i Valter Henke - punilac) u pravcu odakle su se približavali neprijateljski tenkovi. Prolazeći pored oklopnih grenadira (pešadija na oklopnom transporterima), oni su ga obavestili da je pet sovjetskih tenkova već uspelo da probije nemačke pozicije. Nešto kasnije posada Tigra je primetila dva tenka uništena od strane nemačke pešadije, ostala tri je Štaudeger uništio za kratko vreme. Iznenada su se još dva sovjetska tenka T-34 pojavila na železničkom nasipu, ali su uništeni sa dva precizna pogotka Tigra. Nakon toga Štaudeger je naredio da se tenk provuče kroz pozicije nemačke pešadije i da se uputi ka ničijoj teritoriji. Samostalna akcija je uključivala veliki rizik i skoro da je bila osuđena na neuspeh. Protivnik je bio mnogobrojan - približno 50 tenkova i Štaudeger ih je uskoro ugledao. Pet tenkova se pojavilo iz šume, po dužini železničke pruge. Štaudeger nije gubio vreme i i izdao je naređenje za borbu. Buhner je nišanio i poslao svoj prvi projektil koji je potpuno uništio jedan T-34. Ostali neprijateljski tenkovi su otkrili Tigra i otvorili vatru, ali Tigar je uspeo da odoli svim pogocima i uništio je ostala četiri sovjetska tenka.

Uskoro su iz šume ponovo počeli da se pojavljuju tenkovi T-34 i Štaudeger je opet ušao u borbu. Najveći fizički napor imao je punilac Henke, koji je neprestano i brzo trebalo da puni 88 mm top na tenku Tigar. Vozač Štelmaher je neprekidno menjao poziciju, kako neprijatelju ne bi bio lak cilj. Žestoka bitka se završila kroz dva sata. Tigar je uništio ukupno 17 neprijateljskih tenkova, sam je dobio više pogodaka od protivničkih tenkova koji nisu uspeli da ga izbace iz borbe. Shvativši da na tom mestu ne mogu da probiju nemačku liniju, Sovjeti su se povukli. Štaudeger nije imao nameru da se vrati iza utvrđene nemačke linije puka Dojčland i odlučio je da produži borbu. U pravcu vetra, sakrivajući se pod oblacima dima gorućih tenkova T-34, on se približio uništenim tenkovima sa namerom da u šumi pronađe novi cilj. Ovo je takođe bio vrlo opasan manevar, koji je mogao da uhvati Tigra u zamku, ali Štaudeger je prihvatio rizik.

Veliki tenk se polako kretao unapred sa pancirnim zrnom u cevi i Buhnerom spremnim da svakog trenutka puca. Iznenada su ugledali protivnika: tenkove T-34 kako se pregrupišu na šumskoj padini. Motor Tigra je zabrujao a nakon toga je iznenada smanjio obrtaje. Prva granata je ispaljena i pogodila je cilj. Top Tigra je ispalio granatu po granatu i uništio još pet tenkova T-34. Kada je potrošio sva pancirna zrna, Štaudeger je nastavio paljbu sa trenutno-fugasnim projektilima. Još četiri sovjetska tenka su ostala u plamenu. Protivnik je bio potpuno dezorganizovan. Ostali neprijateljski tenkovi su u panici otvorili nepreciznu paljbu u strahu da i oni ne budu uništeni. Štaudeger je naredio da tenk prođe pravo kroz neprijateljske redove, pazeći pritom da ga iznenada ne napadnu. Kada je municija skoro potrošena a i motor je počeo da radi sa prekidima, Štaudeger je odlučio da je došlo vreme za povlačenje.

Smela akcija dvdesetogodišnjeg Franca Štaudegera je zaustavila neprijateljski tenkovski napad. Sa uništenih 22 sovjetska tenka i više oštećenih, on je oslabio neprijateljsku formaciju i na taj način promenio taktičke namere protivnika. Za pokazanu izuzetnu hrabrost, smelost i odlučnost Franc Štaudeger je imao tu čast da postane prvi komandir tenka Tigar, nagrađen Viteškim krstom.

Kada je informisan o jedinstvenom podvigu jednog Tigra, Adolf Hitler je pozvao Štaudegera kod sebe u glavni štab. Mladi tenkista je tu detaljno ispričao Hitleru tok bitke koja se odvijala „tenk protiv tenka“.

Štaudeger je uvažavan od svoje posade kao i od svoje čete, no nikada nije dostigao veliku popularnost svog kolege Mihaela Vitmana. Franc Štaudeger je preživeo rat i umro je u Frankfurtu 16. marta 1991. godine.