Fustat

Fustat arap. الفسطاط
Administrativni podaci
Država	Egipat
Gubernija	Stari Kairo (sadašnji deo)
Osnovan	641. godine
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 12. vek	od 120.000 do 200.000
Geografske karakteristike
Koordinate	30° 00′ S; 31° 08′ I
Fustat Fustat na karti Egipta

Fustat (arap. الفسطاط) je bio prvi glavni grad Egipta za vreme arapske vladavine. Osnovao ga je Amr ibn el As nedugo po osvajanju Egipta 661. godine nove ere. Jedna od prvih građevina je i Amr džamija, prva i najstarija džamija ne samo u državi nego i na celom kontinentu.

Grad je dostigao vrhunac svoje moći u 12. veku kada je u njemu živelo blizu 200.000 žitelja. Tih godina predstavljao je centar administrativne vlasti Egipta, sve do 1168. godine kada je po naređenju vezira Šavara spaljen. Vezir se na taj potez odlučio ne bi li zaštitio svoje bogatstvo od Krstaša. Ostaci grada kasnije su pripojeni obližnjem Kairu kojeg je malo severnije od Fustata sagradila šiitska dinastija Fatimida u drugoj polovini 10. veka. Tada je novoizgrađeni grad sa starim delom postao novi centar upravljačke moći Egipta. Godinama kasnije ostaci Fustata bili su dugo zapušteni i služili su kao skladište đubreta.

Danas Fustat predstavlja deo Starog Kaira. Sa malobrojnim građevinama koje su očuvane iz doba kada je bio glavni grad privlači brojne turiste svake godine. Predmeti i ostaci drevnog Fustata pronađeni u mnogobrojnim arheološkim istraživanjima uglavnom se nalaze u Muzeju islamske umetnosti u Kairu. Ovde se nalazi Nacionalni muzej egipatske civilizacije.

Egipatska prestonica

Fustat je od svog nastanka zamišljen kao centralno mesto upravljačke moći Egipatske države. Petstotina godina sa prekidima bio je glavni grad Egipta. Od svog osnivanja 661. godine pa sve do 750. nesmetano je imao zvanje prestolnice, sve dok Abasidi nisu odlučili da se bore sa Omejadskim halifatom. Borba nije usmerena samo na oslobođenje okupirane teritorije Egipta već su se u celom islamskom svetu vodili konflikti za rušenje vladavine dinastije Omejada. Da bi ojačali svoje upravljanje državom, Abasidi su prestonicu preselili iz Fustata u Damask. Međutim, ubrzo je halifska porodica prešla u novoosnovani Bagdad koji je od 762. godine postao glavni grad.

Nove dinastije koje su se smenjivale na prestolu države činili su slične poteze. Tako je Al-Askar bio prestonica od 750. do 868. godine sve dok je Tulunidi nisi preselili u Al-Kata’i. Nekoliko godina kasnije, tačnije 905. grad su uništili Abasidi i prestonicu vratili u Fustat. Narednih decenija grad je doživeo preporod i bio je na vrhuncu svog uspeha sve do 1168. kada je po naređenju vladara spaljen.

Poreklo imena

Ime grada potiče od arapske reči fusṭāṭ (فسطاط) što u prevodu znači veliki šator ili paviljon. Prema tradiciji, mesto izgradnje Fustata izabrala je ptica. Legenda kaže da je golubica položila jaja u šatoru Amr ibn el Asa, muslimanskog osvajača Egipta, neposredno pred pohod na Aleksandriju. Amr je ovo protumačio kao Božiji znak a šator je ostao netaknut sve do povratka iz boja. Vrativši se kao pobednik, naredio je svojim vojnicima da razapnu šatore oko njegovo, osnivajući tako novu prestonicu Misr el Fustat ili Fustat Misr, severno od rimske Vavilonske tvrđave.

Reč Misr ima semitske korene, a u arapskom jeziku označava veliki grad ili metropola. To znači da bi u slobodnom prevodu Misr el Fustat mogao biti Metropola šatora a Fustat Misr, Paviljon Egipta. Egipćani i danas dan svoj glavni grad nazivaju Misr ili kolokvijalno Masr, iako je to ime za čitavu zemlju. Prva džamija u državi, džamija Amr Ibn Al-As, sagrađena je na mestu gde se nekada nalazio komandirev šator 642. godine.

Rana istorija

Hiljadama godina, prestonica Egipta premeštavana je na nekoliko lokacija uzvodno i nizvodno od reke Nil. Teba i Memfis samo su neki od gradova koje su podigle mnogobrojne dinastije. Nakon što je Aleksandar Veliki osvojio Egipat oko 331. godine stare ere, prestonica je postala novoosnovani grad nazvan po njemu. Gotovo hiljadu narednih godina nije došlo do promene, sve dok vojska arapskog halifa Omera nije osvaja region sredinom 7. veka. Kada je Aleksandrija pala, septembra 641, javila se potreba na novim centrom države. Amr ibn al-As, komandant osvajačke vojske, osnovao je novu prestonicu na istočnoj obali reke.

Literatura

• Abu-Lughod, Janet L. (1971). Cairo: 1001 Years of the City Victorious. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03085-2. 
• Aniouto, Jnim (mart 1998). „Historic Cairo – rehabilitation of Cairo's historic monuments”. Architectural Review. 
• David, Rosalie (2000). The Experience of Ancient Egypt. London; Njujork: Routledge. ISBN 978-0-415-03263-6. 
• Eyewitness Travel: Egypt. London: Dorlin Kindersley Limited. 2007. ISBN 0-75662-875-8. 
• Ghosh, Amitav (1994). In an Antique Land. Vintage Books. ISBN 978-0-679-72783-5. 
• Lapidus, Ira M. (1988). A History of Islamic Societies. Cambridge University Press. ISBN 0-521-22552-5. 
• Maalouf, Amin (1984). The Crusades Through Arab Eyes. Al Saqi Books. ISBN 978-0-8052-0898-6. 
• Mason, Robert B. (1995). „New Looks at Old Pots: Results of Recent Multidisciplinary Studies of Glazed Ceramics from the Islamic World”. Muqarnas: Annual on Islamic Art and Architecture. Brill Academic Publishers. XII. ISBN 978-90-04-10314-6. 
• Petersen, Andrew (1999). Dictionary of Islamic Architecture. London; New York: Routledge. ISBN 978-0-415-21332-5. 
• Yeomans, Richard (2006). The Art and Architecture of Islamic Cairo. Garnet & Ithaca Press. ISBN 978-1-85964-154-5.