HIV pozitivne osobe
HIV pozitivne osobe su osobe koje žive sa HIV-om. Prvobitno su to bile osobe inficirane HIV-om, ali se sada taj termin primenjuje i na njihove partnere i bliske članove porodice.
Takođe, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), uočeno je da su mentalni poremećaji značajno učestaliji kod osoba koje žive sa HIV-om, kao faktor uzroka i kao posledica.
Indirektne posledice infekcije HIV-om su:[1]
- Depresija i anksioznost, usled uticaja infekcije na život;
- Zavisnost od alkohola i narkotika;
- Socijalni problemi, kao posledica stigme i diskriminacije.
Reagovanja na dijagnozu[uredi | uredi izvor]
Prilikom saznanja da je HIV pozitivna, skoro svaka osoba doživi emocionalni šok. Kod većine osoba to saznanje pokreće i lična pitanja poput smrti i umiranja, kao i zabrinutost i uznemirenost u vezi sa stigmom, odnosa sa bliskim osobama i decom, kao i uticaja na karijeru i zapošljavanje. Emocionalni šok je individualan i razlikuje se od osobe do osobe. S jedne strane, postoje pojedinci kod kojih se javlja samoubilački nagon, dok s druge strane postoje i pojedinci koji kod kojih je izražen znatno blaži stepen zabrinutosti i uznemirenosti.[1]
Veliki deo društva nema dovoljne, precizne i tačne informacije te HIV tumače kao smrtonosnu bolest sa nepoznatim načinima prenosa, što kod njih izaziva veliki strah i osećaj lične ugroženosti. Odgovor na takav strah je socijalna ekskluzija, odnosno isključivanje inficiranih osoba iz društva u kom žive. HIV se obično pripisuje stigmatizovanim i marginalizovanim grupama u društvu kao što su seksualne radnice, zavisnici i homoseksualci. Svakodnevni život osoba koje žive sa HIV-om ispunjen tajnama, sramotom, krivicom i izolacijom.[2]
Stigma i diskriminacija[uredi | uredi izvor]
Postoji nekoliko nivoa na kojima osobe koje žive sa HIV-om mogu iskusiti ili naslutiti diskriminaciju - na društvenom nivou, na nivou zajednice, na individualnom nivou, na nivou zdravstvene zaštite, kao i u okviiru porodice i prijatelja. Takođe, veoma je učestala i unutrašnja stigma, odnosno sopstveni strah od osude i diskriminacije. Upravo to u velikoj meri utiče na način na koji osobe koje žive sa HIV-om vide sebe, izlaze na kraj sa svojim HIV statusom, ostvaruju svoja prava na lečenje i slično.[2]
Sistemska zaštita[uredi | uredi izvor]
Odgovor društva na diskriminaciju i stigmatizaciju osoba koje žive sa HIV-om podrazumeva određenu zakonsku i pravnu zaštitu, kao i osmišljavanje i primenu određenih mera i intervencija s ciljem promene neadekvatnih stavova i ponašanja. Neophodno je organizovati dugoročne edukacije i promovisanje drugačijih socijalnih vrednosti. Posebno značajnu ulogu u sprovođenju mera prevencije, pre svega kod mlađe populacije i osetljivih društvenih kategorija, imaju NVO kroz sprovođenje edukativnih i informativnih aktivnosti. Takođe, veoma važna uloga NVO se ogleda i u osnaživanju grupa za psihosocijalnu pomoć i grupa za samopoć. [2]
Statistika[uredi | uredi izvor]
Trećina osoba koje žive sa HIV-om je doživela diskriminaciju, od čega se čak polovina takvih slučajeva dogodila u zdravstvenom sistemu. Procenjuje se da jedna od osam osoba inficiranih HIV virusom bude u potpunosti uskraćena zdravstvene zaštite, upravo zbog stigme i diskriminacije. [3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Keli, K., i Frimen, M.(2005).Mentalno zdravlje i HIV/AIDS.Beograd:Svetska zdravstvena organizacija.https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/43194/9241593040_scc.pdf?sequence=3&isAllowed=y
- ^ a b v Stojanovski, J., Stojanović, M. i Prvulović, M.(2007).Stigma i diskriminacija ljudi koji žive sa HIV-om.Beograd: GIP ekspertski centar za mentalno zdravlje i HIV/AIDS u Srbiji.
- ^ Rašić, Ž.(2018).Izazovi sestrinske skrbi za starije osobe zaražene HIV-om.Zagreb:Medicinski Fakultet, Sveučilište u Zagrebu.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
