Henri (puška)

Henri puška model 1860
Henri puška model 1860
Vrsta	puška repetirka
Poreklo	SAD
Upotreba
Upotreba u	SAD;
Bojno delovanje	1860-1866.
Proizvodnja
Proizvođač	kompanija Nju Hejven Oružje
Cena	oko 40 dolara (1861)
Proizvedeno	oko 14.000 komada
Specifikacije
Masa	4.2 kg
Dužina	1.150 mm
Dužina cevi	585 mm
Kalibar	0.44 inča/11.2 mm
Vrsta operacije	repetirka
Način dejstva	masivni zatvarač sa polugom
Brzina paljbe	20 do 50 met/min
Brzina zrna	400 m/s
Maks. ef. domet	400 m
Magacin	15 metaka

Henrijeva puška (engl. Henry repeating rifle), jedna od najranijih pušaka repetirki, sa magacinom za 15 metaka, proizvedena u SAD i prvi put korišćena u Američkom građanskom ratu (1861-1865). Magacin u obliku cevi se nalazio ispod cevi puške.^[3] Usavršavanjem ove puške nastale su veoma popularne Vinčesterke.^[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Izum sjedinjenog metka u metalnoj čahuri sa ivičnim paljenjem, koji je patentirala 1857. godine američka kompanija Smit i Veson (za svoje revolvere), omogućio je puškarima da konstruišu prve puške sa magacinom za više metaka, sa mehanizmom za mehaničko ubacivanje metka u cev.^[2] Bendžamin Tajler Henri (1821-1898), američki inžinjer i puškar, koji je od 1857. radio kao glavni inžinjer za kompaniju Nju Hejven Oružje (preteču kompanije Vinčester), je 16. oktobra^[4] 1860. patentirao drugu pušku repetirku u SAD, šest meseci posle prve američke repetirke, puške Spenser. Uporedo sa razvojem nove puške, Henri je razvio efikasnu novu municiju u metalnoj čahuri sa ivičnim paljenjem, kalibra 0,44 inča (11,2 mm).^[1]

Henrijeva puška bila je ostraguša sa padajućim masivnim zatvaračem sa udarnom iglom, koji se obarao naniže obaranjem poluge ispod sanduka koja je ujedno služila kao štitnik obarača, i cevastim magacinom sa 15 metaka ispod cevi puške, koji se pružao celom dužinom cevi. Magacin je imao spiralnu oprugu za guranje metaka na prednjem kraju: prednji deo magacina mogao se pritiskom na oprugu (koja se mogla gurati napred polugom kroz žleb na donjoj strani magacina) rotirati u stranu oko cevi, otvarajući tako magacin za punjenje sa prednje strane. Povlačenje poluge zatvarača naniže izbacivalo je praznu čahuru i napinjalo oroz, a povlačenje naviše ubacivalo je novi metak u cev, čime je puška bila spremna za paljbu. Udarac oroza aktivirao je dvokraku udarnu iglu u zatvaraču. Ove puške koristile su metak kalibra 0,44 inča (11,2 mm) sa ivičnim paljenjem. Dodatni metak mogao se smestiti direktno u barutnu komoru, pa su puške Henri reklamirane kao puške sa 16 metaka. Pored pušaka, Henri je konstruisao i kraće karabine sa magacinom za 12 metaka.^[2]^[1]

Američki građanski rat[uredi | uredi izvor]

Iako je bila nešto sporija (zbog ručnog natezanja oroza) i manjeg magacina (7 prema 15 metaka), Spenserova puška bila je znatno jednostavnija (Henrijeva puška imala je čak 46 pokretnih delova) i jeftinija za proizvodnju. Tako je po izbijanju Američkog građanskog rata 1861, vojska Unije odbila Henrijevu pušku za naoružanje vojnika kao suviše skupu (35—40 dolara u vreme kada vojnička plata nije prelazila 13-15 dolara mesečno) i komplikovanu, dok je Spenser dobio podršku samog predsednika Abrahama Linkolna. Iako je konzervativizam u Komisiji za naoružanje, koju je predvodio general Džems Volf Ripli, odbio nabavku novog oružja o državnom trošku, ipak su mnogi vojnici Unije kupili nove puške o svom trošku. Ripli je kao i većina viših oficira SAD smatrao puške kapislare (sprednjače) tipa Springfild poslednjom rečju vojne tehnike, mada je do Austrijsko-pruskog rata 1866. slično stanovište preovladavalo i u svim evropskim vojskama osim Pruske. Osnovne zamerke Henrijevoj pušci bile su potreba za specijalnom municijom (meci sa metalnom čahurom po ceni od 2,5 centa po komadu) umesto dotadašnjeg baruta i olova u fišecima, i velika potrošnja municije (20—50 metaka u minutu, u vreme kada su vojnici nosili svega 25-100 metaka u fišeklijama). Do kraja rata vojska Unije kupila je svega 1.731 Henrijevu pušku, i one nisu korišćene na bojištu do pred sam kraj rata.^[2]^[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 38—52. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 71—75. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.
^ Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 7, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 548-550
^ W.H.B. Smith, Joseph E. Smith (1965). THE BOOK OF RIFLES. The Stackpole Company. str. 45. ISBN 978-9993618140.

Literatura[uredi | uredi izvor]

W.H.B. Smith, Joseph E. Smith (1965). THE BOOK OF RIFLES. The Stackpole Company. str. 45. ISBN 978-9993618140.

[:1-1] v ^g ^d ^đ Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 38—52. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.

[:2-2] v ^g ^d Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 71—75. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.

[:0-3] Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 7, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 548-550

[4] W.H.B. Smith, Joseph E. Smith (1965). THE BOOK OF RIFLES. The Stackpole Company. str. 45. ISBN 978-9993618140.

[1]

[2]

[3]

[4]