Herman Vagner
| Herman Vagner | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1813. ili 1814. |
| Švajcarska | |
| Datum smrti | ? |
| Prebivalište | Kneževina Srbija |
| Nacionalnost | Švajcarac |
| Naučni rad | |
| Polje | medicina |
Herman Vagner (nem. Hermann Wagner, 1813. ili 1814– ?) bio je švajcarcarski lekar koji je medicinu studirao u Švajcarskoj i Francuskoj, a kao lekar radio u Rusiji, Moldaviji, Grčkoj, Turskoj i Srbiji od 1844. godine.
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Švajcarskoj, u kantonu Argau (Aargau). Medicinu je studirao u Švajcarskoj i Francuskoj. Nakon završetka studija medicine kao lekar radio je nekoliko godina u Rusiji, Moldaviji, Grčkoj i Turskoj.[1]
U Srbiju je došao u oktobru 1844. godine, sa namerom da u njoj započne lekarsku praksu. U decembru 1845. obratio se lično knezu Aleksandru Karađorđeviću sa molbom za mesto beogradskog opštinskog lekara koje je ostalo upražnjeno nakon što je 1845. godine ovo mesto napustio dr Beloni i prešao u vojni sanitet.[1] Na knezovu preporuku, Ministarstvo unutrašnjih dela ga je 7. februara 1846. godine primilo za „kontraktualnog fizikusa“ (fizikusa pod ugovorom), na godinu dana, sa sledećom napomenom u ugovoru... da je dužan da nauči srpski jezik „shodno Uredbi od 21. avgusta1839. godine“ (Nastavlenija za okružne lekare i fizikuse),što je značilo da za to ima rok od najviše dve godine.[1][2]
Nakon stupanja na dužnost Vagner je odmah započeo da radi na popravljanju stanja u skromno opremljenoj Bolnici. Prvo je na njegovu molbu da se osnovni hirurški instrumentarijum nabavi60 bolnica dobila prve hirurške instrumente. Sledeća njegova inicijativa bila je da angažuje hirurg ili berberina za „bolesnike od rana“, Kako sa realizacijom ovog predloga nije išlo lako, tek 1847. godine u Bolnicu je primljen još jednog poslužitelja.[1][3]
Broj bolesnika u novembra 1848. godine
Broj bolesnika u Bolnici nije bio veliki, npr. tokom novembra 1848. godine u Bolnici je lečeno svega pet lica i to:[1]
- jedan od kolere ,
- jedan od „bilijarne groznice“,
- jedan od malarije,
- jedan od bronhitisa i
- jedan od „spasmusa“.
Oboleli od kolere je preminuo, a drugi su ostali na daljem lečenju.[1]
Broj bolesnika u decembru 1848. godine
Broj bolesnika u ovom periodu bio nešto veći i iznosio je 13. Bolesti koje su kod njih bile zastupljene jesu:[1]Osmoro je ozdravilo i otpušteno iz bolnice, dvoje je umrlo od bronhitisa, a na daljem lečenju ostala su tri bolesnika.[1][4]
- „febrisgastrica (jedan bolesnik);
- febris intermittens (1);
- hepatitis (1);
- lienitis (1);
- erysipelas faciei (1);
- dysenteria (3)
- bronchitis (2)“.
Nezadovoljstvo nadležnih radom i odnosom dr Vagnera (koje se prvo ispoljilo u slučaju lečenja mladića Luke, a potom i u situaciji kada je odbio da pregleda jednog umrlog robijaša),[1] neprestano raslo. Nakon što se januara 1847, godine Oština beogradska preko Upraviteljstva varoši žalila se Ministarstvu na Vagnera naloženo joj je da se strpi, sačeka i vidi da li će se dr Vagner u narednom periodu popraviti u vršenju dužnosti. Da se on nije popravio, jasno je iz njegove konduit liste za 1848. godinu, u kojoj ga je loše ocenio upravnik varoši Beograda.[1]
Kada je nezadovoljstvo kulminiralo krajem 1848. godine Opština je u novembru 1848. godine tražila Vagnerovo razrešenje ali se posle petnaestak dana predomislila uvidevši da „za sada boljeg“ kandidata za lekara nema.[1] Takođe je i Ministarstvo naložilo Opštini da sačeka da Vagneru istekne ugovor 26. februara 1849, pa da nakon toga odluči hoće li za narednu godinu ugovor potpisati opet s njim ili snekim drugim doktorom.[1]
Spor sa dr Vagnerom konačno je rešen odlukom Opštine da angažuje „II opštinskog lekara“ (zašta je od Ministarstva, dobila odobrenje još 1846.godine). Taj „II opštinski lekar“ bio je dr Ilarion Anđelković.
Prema navodima iz istraživanja Jelene Jovanović Simić...Ugovor sa dr Vagnerom nije bio obnovljen, a mi nismo pronašli nikakve dalje podatke o njemu. Za prvog varoškog fizikusa izabran je dr Konstantin Gadeš, a njegov izbor Ministarstvo je odobrilo 1. jula 1849. godine.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Dr Herman Vagner (Hermann Wagner, 1813. ili 1814– ?) U: Jelena Jovanović Simić, Lekari Beogradske bolnice (1841–1881), 800 godina srpske medicine, Srpsko lekarsko društvo Beograd 2019.
- ^ AS, MUD – S, 1846, IV, 79.
- ^ IAB, UGB, 1847, k. 72, F V, 1265 119
- ^ IAB, UGB, 1848, k. 99, 3500.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jelena Jovanović Simić, Lekari Beogradske bolnice (1841–1881), 800 godina srpske medicine, Srpsko lekarsko društvo Beograd 2019.
