Hijeron I
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Hijeron I | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 6. vek p. n. e. |
Datum smrti | 467. p. n. e. |
Mesto smrti | Katanija, |
Porodica | |
Potomstvo | Deinomenes the Younger |
Roditelji | Deinomenes |
Hijeron I (Ἱέρων na grčkom), sin Deinomenov i brat Gelonov, bio je tiranin Sirakuze na Siciliji od 478. do 467. p. n. e. Nasledio je Gelona zahvaljujući zaveri protiv trećeg brata Polizela. Za njegove vladavine je naglo narasla moć Sirakue. Naterao je stanovnike Naksosa i Katane da se presele u Leontini, a Katanu (koju je preimenovao u Etna) je nastanio s Doranima. Sklopio je saevz sa Akragasom (Agrigentum) i Lokrijce protiv Anaksilanta, tiranina Regija.
Njegovo najvažnije dostignuće je pobeda nad Etrurcima i Kartaginjanima u bici kod Kume (474. p. n. e.), zahvaljujući čemu su kampanijski Grci spašeni od etrurske dominacije. Bronzani etrurski šlem (koji se danas čuva u Britanskom muzeju), s natpisom koji slavu pobedu, je posvećen u Olimpiji.
Hijeronova vladavina je takođe upamćena po stvaranju prve tajne policije u grčkoj istoriji. Međutim, on je takođe bio poznat i kao pokrovitelj književnosti i kulture. pesnici Simonid, Pindar, Bahilid, Eshil i Epiharmo su bili aktivni na njegovom dvoru, isto kao i filozof Ksenofan. Bio je i aktivni saučesnik panhelenskih sportskih igara, osvojivši nekoliko pobeda u trkama konja i dvokolica. Osvojio je trku dvokolica u Delfima godine 470. p. n. e. (što je Pindar opevao u prvoj Pitijskoj odi) te u Olimpiji 468. p. n. e. (što je Bahilid opevao u trećoj pobedničkoj odi).
Umro je u Katani godine 467. p. n. e. te je tamo i sahranjen. Grob su mu pri povratku uništili bivši stanovnici grada. Tiranija u Sirakuzi je potrajala tek godinu dana nakon njegove smrti.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Diod. Sic. xi. 38-67; Ksenofont, Hiero, 6. 2; E. Lübbert, Syrakus zur Zeit des Gelon und Hieron (1875). N. Luraghi, Tirannidi archaiche in Sicilia e Magna Grecia (Florence, 1994)