Hladno čitanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hladno čitanje (engl. Cold reading) je skup tehnika pomoću kojih se stvara iluzija o sticanju specifičnih znanja o određenoj temi koristeći natprirodna sredstva. Najčešće se koristi za potrebe vračara, vidovnjaka, mađioničara, ali i drugih uspešnih komunikatora.[1] Reč je o komunikacionoj manipulativnoj tehnici u kojoj čitalac (osoba koja sprovodi hladno čitanje), može da dobije veliku količinu informacija analizirajući subjekta, njegov govor tela, starost, pol, odeću, seksualnu orijentisanost, religiju, nivo obrazovanja, etničku pripadnost. Zasniva se na korišćenju nejasnih izjava, nagađanju najverovatnijih slučajeva i brzom zaključivanju na osnovu informacija stečenih verbalnom i neverbalnom komunikacijom.

Procedura hladnog čitanja[uredi | uredi izvor]

  • Odabir subjekta - potrebno je izabrati osobu koja je podložna sugestijama, želi da sarađuje i koja nije skeptična.
  • Uspostavljanje veze - čitalac obično pokušava da izazove saradnju sa subjektom govoreći nešto poput: "Često vidim slike koje su pomalo nejasne i koje mogu da znače mnogo više Vama, nego meni. Želim da mi pomognete da zajedno otkrijemo nove stvari o Vama". Na ovaj način, čitalac priprema subjekta za dalji tok razgovora u kom će on želeti da reinterpretira nejasne izjave pomoću kojih će čitalac moći da vrši određena predviđanja. Uspešnim korišćenjem ove tehnike se stvara bliskost, povezanost i poverenje na osnovu kojih se subjekat otvara i priča više o sebi.
  • Razgovor - nakon što je utvrđeno da je subjekat kooperativan, čitalac će se služiti nekim od, dole navedenih, tehnika. Tada će subjekat otkriti dodatne infomarije svojim odgovorima na osnovu kojih će čitalac moći da nastavi sa postupkom. Na osnovu reakcija subjekta, suptilnih znakova (izraz lica, govor tela), moguće je utvrditi da li je određeni tok ispitivanja efektivan. Ukoliko se ispostavi da nije, potrebno je brzo napustiti neproduktivne informacije.

Kombinovanjem različitih tehnika, može se ostaviti utisak da čitalac zna ili da ima pristup velikom broju informacija o određenoj temi, kao i da zna mnogo više o subjektu nego što bi znala bilo koja druga nepoznata osoba.

Specifične tehnike[uredi | uredi izvor]

Dugine smicalice[uredi | uredi izvor]

Dugine smicalice je tvrdnja koja subjektu istovremeno nagrađuje određenu osobinu ličnosti, kao i suprotnost toj osobini. Sa takvom frazom, izvođač može "pokriti sve mogućnosti" i čini se da je napravio preciznu dedukciju u umu subjekta, uprkos činjenici da je izjava o duginoj lukavosti nejasna i kontradiktorna. Ova tehnika se koristi zato što osobine ličnosti nisu kvantitativne, a takođe i zato što su skoro svi iskusili obe strane određene emocije u nekom trenutku svog života.

Izjave ovog tipa uključuju:

  • „Većinu vremena ste pozitivni i veseli, ali bilo je vremena u prošlosti kada ste bili jako uznemireni.”
  • „Vi ste veoma ljubazna i pažljiva osoba, ali kada neko učini nešto da razbije vaše poverenje, osećate duboko ukorenjeni bes.”
  • „Rekao bih da ste uglavnom sramežljivi i tihi, ali kada ste dobro raspoloženi, lako se možete naći u centaru pažnje.”

Hladni čitalac može da bira iz niza osobina, razmišlja o njihovoj suprotnosti, a zatim ih veže zajedno u frazu, nejasno povezanu faktorima kao što su raspoloženje, vreme ili potencijal.

Forerov (Barnumov) efekat[uredi | uredi izvor]

Forerov efekat se oslanja na želju ljudi da popune detalje i naprave vezu između onog što je rečeno i nekog aspekta njihovog života, pretražujući celokupnu životnu istoriju kako bi pronašli neku vezu. Fenomen se zasniva na sklonosti ljudi da se identifikuju sa nekim uopštenim tvrdnjama koje kao takve mogu biti tačne za veliki broj ljudi. Postojanje ovog fenomena dokazuje eksperiment koji je sproveo psiholog Bertram Forer[2].

P.T. Barnum

Primeri uopštenih tvrdnji:

  • „Osećam da ste ponekad nesigurni, posebno sa ljudima koje ne poznajete dobro.”
  • „Imate kutiju starih nesortiranih fotografija u vašoj kući.”
  • „Imate probleme sa prijateljem ili rođakom.”

Barnumove izjave, nazvane po P.T. Barnumu, američkoj televizijskoj ličnosti, su izjave koje izgledaju lično, ali se odnose na mnoge ljude. Osmišljene su tako da navode ljude na odgovore. Nakon toga, izjave se mogu razviti u duže paragrafe i daju utisak o posedovanju velike količine informacija i detalja o osobi. Talentovani čitaoci ponekad mogu čak i da navedu subjekta da prizna vezu, zahtevajući iznova i iznova da priznaju određenu izjavu uz argument da ne razmišljaju dovoljno ili da potiskuju neke važne uspomene.

Pucanje[uredi | uredi izvor]

„Pucanje” je uobičajena tehnika hladnog čitanja. Ova tehnika je nazvana po načinu na koji sačmara ispaljuje niz malih projektila u nadi da će jedan ili više njih pogoditi metu.

Hladni čitalac polako nudi ogromnu količinu veoma opštih informacija, često čitavoj publici (od kojih je vrlo verovatno da će biti tačne, blizu tačne ili barem podsećaju na tačne za nekog prisutnog), posmatra reakcije subjekata (posebno njihov govor tela), a zatim sužava opseg, priznanje određenih ljudi i prerada izvornih izjava u skladu s tim reakcijama da bi se promovisao emocionalni odgovor. Većina ljudi u prostoriji će, u nekom trenutku, na primer, izgubiti starijeg rođaka ili poznati bar jednu osobu sa zajedničkim imenom kao što je „Dragan” ili „Jovan”.

„Pucanje” može uključivati niz nejasnih izjava kao što su:

„Vidim problem sa srcem kod očinske figure u vašoj porodici.” Veliki broj medicinskih problema imaju bol u grudima kao simptom, a srčane bolesti su vodeći uzrok smrti širom sveta. „Očinska figura” može se odnositi na nečijeg oca, dedu, ujaka, rođaka, ili bilo kog rođaka koji je takođe roditelj.

„Vidim ženu sa crnilom u grudima, rakom pluća, srčanim bolestima, rakom dojke…” Većina ljudi će znati ženu kojoj je dijagnostikovan jedan od ovih problema, koji su među vodećim uzrocima bolesti i smrti.

„Osećam stariju mušku figuru u vašem životu, koja želi da znate da dok ste možda imali nesuglasice u vašem životu, on vas je i dalje voleo.” Gotovo svi ljudi će imati takvu osobu u svom životu, a gotovo svi će imati neslaganje.

Rekapitulacija (ponavljanje)[uredi | uredi izvor]

Korišćenje informacija koje su ranije potvrđene tokom „čitanja” i kasnije se ponovo unose u razgovor. Kada je već započet razgovor sa tom temom i napravljeno nekoliko pogodaka koristeći Barnumove izjave, sluša se izjava subjekta. Ako spominju nešto konkretno ili nešto što se može zaključiti iz onoga što kažu, ne priznaje se, već se sačuva za kasnije i tada iskoristi kako bi subjekti bili šokirani kako čitalac moze da zna neke lične stvari.

Preokretanje promašaja u pogodak[uredi | uredi izvor]

Postoje dve strategije u hladnom čitanju koje se koriste kada onaj koji vrši čitanje promaši: prva je promena značenja, a druga je igra optuživanja. Ako, na primer, onaj koji čita pita da li ime Jelena znači bilo šta i dobije odričan odgovor, ali Jelica znači. Čitalac onda samo prelazi preko toga i kaže „da” i to računa kao pogodak.

Kontrastne tvrdnje izvođača[uredi | uredi izvor]

Mentalistička zajednica mađioničara odobrava „čitanje” sve dok je predstavljeno striktno kao umetnička zabava i ne pretvara se da je psihička.[3]

Neki izvođači koji koriste hladno čitanje su iskreni o svojoj upotrebi tehnike. Lin Keli, Kari Koleman,[4] Ijan Roland i Deren Braun[5] su koristili ove tehnike na privatnim sastancima za proricanje sudbine ili na otvorenom forumu "razgovora sa mrtvima" na način onih koji tvrde da su pravi medijum. Tek nakon što su primili pohvale i aplauze od svoje publike, oni otkrivaju da im nije bila potrebna psihička moć za izvedbu, samo dobro poznavanje psihologije i hladnog čitanja.

U epizodi serijala Trik uma koji je emitovan u martu 2006. godine, Deren Braun je pokazao kako se lako može uticati na ljude kroz hladne tehnike čitanja ponavljajući slavnu demonstraciju Forerovog efekta.

Zaboravljanje učesnika[uredi | uredi izvor]

U detaljnom pregledu četiri „čitanja” koje je obavio Tiler Henri, Edvard i Suzan Gerbic pregledali su sve izjave koje je on dao na TV emisiji Hollivud Medium ( engl. Hollywood Medium). Po njihovom mišljenju, nijedna izjava koju je dao Henri nije bila tačna, ali svaka osoba je smatrala da je njihovo čitanje bilo veoma uspešno. U intervjuima koji su obavljeni sa svakom osobom kasnije, sve četiri tvrdile su da su izjave koje je dao Henri tačne, ali nakon pregleda emisije pokazalo da nisu. Svaka osoba je pogrešno zapamtila preciznu izjavu. Jedan od mnogih primera ovoga je bio kada je Henri, tokom „čitanja” sa slavnim Rouzom Metjuzom, izjavio: „Bambi, zašto se povezujem sa Bambijem”? Matjuz je izjavio da njegov otac koji je bio lovac ne bi pucao na jelene zbog filma Bambi. U post intervjuu, Metjuz je izjavio da je „bilo čudno da je Henri znao da moj otac neće pucati u jelene zbog Bambija”, pokazujući da je Matjuz pogrešno zapamtio ono što je Henri rekao.[6]

Gerbic je ukazao na širi problem ljudskog mozga koji pokušava da uspostavi veze, koje onda čine da izgleda kao da je vidovnjak upravu. Ona to navodi među brojnim tehnikama ili situacijama koje vidovnjaci koriste. [7]

Podsvesno hladno čitanje[uredi | uredi izvor]

Bivša praktičarka New Age-a Karla Maklaren govorila je o razvoju sistema hladnog čitanja, a da nije shvatila, govoreći u intervjuu iz 2004. godine rekla "nisam razumela da sam dugo koristila oblik hladnog čitanja u svom poslu! Nikad nisam vežbala hladno čitanje i nisam nameravala da prevarim nikoga; jednostavno sam pokupila tehnike kroz kulturnu osmozu. " Maklaren je rekla da bi, pošto je uvek bila veoma perceptivna, lako mogla da shvati mnoga pitanja sa kojima su ljudi dolazili na sesije. Da bi se smanjila pojava neuobičajene ekspertize koja je mogla stvoriti snažni diferancijal, ona je svoja zapažanja postavljala kao pitanja, a ne kao činjenice. Ovim pokušajem da bude ljubazana zapravo je pozvala drugu osobu da se „osloni na čitanje” i da joj da više relevantnih informacija. [8]

Nakon što su neki ljudi izveli stotine čitanja, njihove veštine se mogu poboljšati do te mere da mogu početi verovati da mogu čitati misli. Mogu se zapitati da li je njihov uspeh rezultat psihologije, intuicije ili vidovnjačke sposobnosti.[9] Ovu misao neki skeptici paranormalnog znaju kao „transcendentalno iskušenje”.[10] Istoričar magije i okultni istražitelj Milborn Kristofer upozorio je da transcendentalni izbor može nekoga neznanca dovesti u verovanje u okultno i pogoršanje razuma.[11]

Toplo čitanje[uredi | uredi izvor]

Toplo čitanje je alat koji se koriste profesionalni umetnici psihičkih prevara.[12] Dok je vruće čitanje upotreba predznanja i hladno čitanje radi na osnovu reakcija i odgovora ispitanika, toplo čitanje se odnosi na razumnu upotrebu izjava Forerovog efekta.

Kada se ovi psihološki trikovi pravilno upotrebljavaju, izjave daju utisak da je umetnik psihičke prevare, intuitivno perceptivan i psihički obdaren. U stvarnosti, izjave se uklapaju u skoro celo čovečanstvo, bez obzira na pol, osobna mišljenja, dob, epohu, kulturu ili nacionalnost.

Majkl Šermer (engl. Michael Shermer) daje primer nakita koji nose oni u žalosti. Većina ljudi u ovoj situaciji će nositi nakit vezan za osobu koju su izgubili, ali ako bude pitana direktno u kontekstu psihičkog čitanja da li imaju takvu stavku, subjekat može biti šokiran i pretpostaviti da je čitalac informaciju dobio direktno od preminule osobe.[13] Robert Tod Kerol (engl. Robert Todd Carroll) u Skeptičkom rečniku (engl. The Skeptic's Dictionary) navodi da bi neki to smatrali hladnim čitanjem.[14]

Pogledajte još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Denis Dutton (na jeziku: engleski), 2. 12. 2018, Pristupljeno 26. 5. 2019 
  2. ^ Forer, Bertram R. (1949). „The fallacy of personal validation: a classroom demonstration of gullibility.”. The Journal of Abnormal and Social Psychology. 44 (1): 118—123. ISSN 0096-851X. doi:10.1037/h0059240. 
  3. ^ Henderson, Brad. „Pioneering a Math-Based Grammar Course for Engineering and Other STEM Majors”. 2016 ASEE Annual Conference & Exposition Proceedings. ASEE Conferences. doi:10.18260/p.25906. 
  4. ^ Rycroft, Beverly. „My adventure with breast cancer”. The Lancet. 358: S6. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(01)07019-2. 
  5. ^ „Derren Brown Interview (1/6) – Richard Dawkins”. Richard Dawkins Foundation for Reason & Science — preko YouTube. 
  6. ^ Gerbic, Susan; Edward, Mark. „Tip the Canoe of Tyler Too!”. Skeptical Inquirer. Center for Inquiry. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  7. ^ Gerbic, Susan. „Ten Tricks of the Psychics I Bet You Didn't Know”. CSI. Committee for Skeptical Inquiry. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
  8. ^ McLaren, Karla (maj 2004). „Bridging the Chasm between Two Cultures”. Skeptical Inquirer. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  9. ^ Paramiracles by Ted Lesley, Hermetic Press. 1994.
  10. ^ The Transcendental Temptation by Paul Kurtz, Prometheus books, 1986
  11. ^ ESP, Seers & Psychics: What the Occult Really is by Milbourne Christopher, Thomas Y. Crowell Co., 1970
  12. ^ Huston, Peter. (2002). More scams from the great beyond! : how to make even more money off of creationism, evolution, environmentalism, fringe politics, weird science, the occult, and other strange beliefs. Boulder, Colo.: Paladin Press. ISBN 9781581603545. OCLC 52523207. 
  13. ^ Shermer, Michael. „Deconstructing the Dead”. Scientific American. 285 (2): 29—29. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican0801-29. 
  14. ^ „The Skeptic’s Dictionary2014 165 Robert Carroll The Skeptic’s Dictionary 1994- Gratis”. Reference Reviews. 28 (5): 10—11. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr-04-2014-0080. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хладно_читање&oldid=26480846”