Hoei
Hoei (宝永) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Genroku i pre Šotoku ere. Vremenski je trajala od marta 1704. do aprila 1711. godine i pripadala je Edo periodu.[1] Vladajući carevi bili su Higašijama i Nakamikado.[2] Kao odgovor na veliki Genroku zemljotres oformljena je nova era Hoei čije ime znači "prosperitetna večnost".
Važniji događaji Hoei ere[uredi | uredi izvor]
- 11. novembar 1707. (Hoei 4, četrnaesti dan desetog meseca): Veliki Hoei zemljotres pogađa grad Osaku.[3]
- 16. decembar 1707. (Hoei 4, dvadesettreći dan jedanaestog meseca): Erupcija vulkana Fudži; ugarci i pepeo su padali po provinciji Izu, Kai, Sagami i Musaši.[4]
- 1708. (Hoei 5): Šogunat uvodi novu kovanicu u cirkulaciju. Novi bakrenjaci imaju na sebi utisnuto ime ere Hoei.[5]
- 28. april 1708. (Hoei 5, osmi dan trećeg meseca): Izbija veliki požar u Kjotu.[5]
- 1708. (Hoei 5, osmi mesec): Italijanski misionar Đovani Sidoti pristaje u Jakušimi gde je zbog sakoku politike uhapšen.
- 19. februar 1709. (Hoei 6, deseti dan prvog meseca): Ubijen je šogun Cunajoši. Nožem ga je usmrtila supruga koja se istim nedugo zatim ubila. Razlog za ovaj čin leži u činjenici da je njen muž bio seksualno zaiteresovan za sina daimjoa provincije Kai i želeo je da ga usvoji kao naslednika šogunata. Šogunova supruga, koja je bila ćerka cara, smatrala je da bi ovakav izbor naslednika bila loša odluka koja bi mogla da izazove građanski rat. Kada je uvidela da su njena ubeđivanja i saveti neuspešni rešila je da se žrtvuje i ubije supruga i sebe za dobrobit zemlje. Međutim jedna od spekulacija za takav čin možda leži u razlogu da mrzela dečaka i bila ljubomorna na njega.[5]
- 1709. (Hoei 6, četvrti mesec): Cunajošijev nećak, Tokugava Ijenobu postaje šesti šogun Tokugava šogunata.[5]
- 7. avgust 1709. (Hoei 6, drugi dan sedmog meseca): Car abdicira.[5]
- 16. januar 1710. (Hoei 6, sedamnaesti dan dvanaestog meseca): Umire Higašijama.[5]
- 7. jul1710. - 22. mart 1711. (Hoei 7, jedanaesti dan šestog meseca - Šotoku 1, četvrti dan drugog meseca): Edo posećuje delegacija iz kraljevstva Rjukjo koja je sa 168 ljudi najveća diplomatska delegacija u Edo periodu.[6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Vrh planine (vulkana) Fudži i njenovog centralnog kratera. -
Grafika prikaza dometa pepela usled erupcije vulkana. -
Krater Hoei, vidljiv sa desne strane planine Fudži nastao je pri erupciji 1707. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Hōei" Japan Encyclopedia, p. 338 na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 415-416.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 415
- ^ Shikuoka University page; Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. avgust 2017) see Japanese Wikipedia.
- ^ a b v g d đ Titsingh 1834, str. M1 416
- ^ National Archives of Japan: Ryūkyū Chuzano ryoshisha tojogyoretsu, scroll illustrating procession of Ryūkyū emissary to Edo, 1710 (Hōei 7) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. april 2008)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije