Huan Sebastijan Elkano

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Huan Sebastijan Elkano
Huan Sebastijan Elkano
Datum rođenjaoko 1486.
Mesto rođenjaHetarija, Španija
Datum smrtiavgust 4, 1526 (starost 39–40)
Mesto smrtiTihi okean
Potpis

Huan Sebastijan Elkano[1] (šp. Juan Sebastián Elcano[2]; Getarija, oko 1486[3][n 1] — Tihi okean, 1526) je bio baskijski moreplovac.[4][5][6] Učestvovao je u Magelanovoj plovidbi i u Evropu vratio poslednji brod iz ekspedicije iz 1522. godine. Bio je prvi mornar koji je oplovio svet.[7]

Iako je poznato da je Elkano obišao svet, podaci o Elkanu su oskudni. Elkano je predmet velikih istoriografskih kontroverzi zbog oskudnosti originalnih izvora koji bi pružili podatke o njegovom životu i misli.[8] Na primer, u Španiji su prve biografije o njemu počele da se pišu u drugoj polovini 19. veka, nakon tri veka praznine.

Posle njegovog uspeha, car mu je poverio još jednu veliku ekspediciju na Ostrva začina, koju je predvodio plemić Garsija Hofre de Lojajisa, koja nije uspela da dovrši svoj cilj. Elkano je umro u Tihom okeanu tokom ovog poduhvata.

Ime[uredi | uredi izvor]

Elkanovo ime je pisano na različite načine kroz istoriografiju. Iako se danas na baskijskom jeziku koristi Elkano, čini se da je njegov potpis Delkano, ili možda Del Kano, iako je to teško otkriti. Santamarija pokazuje da zbog nedostatka stručnosti prilikom potpisivanja stvaraju praznine između slova, te se ponekad potpisivao „del ka no“.[8] U španskoj istoriografiji najčešće se tumači kao Del Kano (de Kano), ali i kao Kano.

Međutim, u blizini Getarije (danas između Sarauza i Aje) je naselje Elkano, čija je porodica ili loza bila poznata kao Elkano, te bi se moglo reći da pripada porodici Elkano. Iz tog razloga, kasnije je Elcano korišćeno kao prezime na španskom i Elkano na baskijskom, da bi se ukazalo da je od Elkana (iz loze Elkano).

Mičelena, u svojoj knjizi Apellidos vascos,[9] tumači prezime Elkano sa baskijskog stanovišta. Između sufiksa -ano i -no, on daje argumente za potonji, za deminutivni sufiks. On predlaže da prvi deo prezimena bude elge.[10][11] Mičelena rekonstruiše prethodni oblik ovog elge, i tvrdi da je prezime Elkano toponim i prezime koje proizilazi iz asocijacije ove dve morfeme. Ono postoji na različitim mestima Baskije kao naziv manjih mesta, ali i kao selo.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Majka Huana Sebastijana Elkana bila je Katalina del Puerto ili Katalina Portu, a njegov otac je bio Domingo Sebastijan Elkano. Poznato je da je Katalina, Elkanova majka, bila živa u vreme Elkanove smrti, čiji je testament zatražila po dolasku u Getariju (10 godina posle Elkanove smrti) ono što joj je po zakonu pripadalo. Na primer, tražila je od kralja penziju koja je bila obećana Elkanu. Poznata je i Elkanova baka, Katalinina majka: Domenja Olazabal. Prvobitno se verovalo da pripada plemićkoj porodici iz okoline Tolose.[3] Takođe je poznato da je ova majčinska porodica iz Porta bila usko povezana sa crkvom.[12]

Katalina je imala osmoro dece, a Elkano je bio četvrto. Njen prvi sin rođen je 1481. Kasnije se rodila ćerka Katalina, koja se udala za Rodriga de Gainzu i dobila sina. Sledeći je došao Domingo Elkano. On je uzeo ime svog oca i bio je sveštenik u Getariji. Huan Sebastijan je bio četvrti brat. A nakon njega su sledila još četiri brata: Martin Perez, Otsoa Martinez, Ines i Anton Martines.[13] Pošto su ova poslednja trojica (Martin Perez, Anton Martinez i Očoa Martinez) takođe bili mornari, otplovili su sa Elkanom u drugoj ekspediciji na Moluke. Izgleda da je Elkano imao i polusestru Mariju, Domingovu vanbračnu ćerku.[14]

Elkano je ostavio dvoje dece. Imao je sina sa Mari Ernandez de Ernijalde, Dominga Elkana, u Getariji. Imao je još jednu ćerku sa ženom po imenu Marija Bidaureta, zvana takođe Marija (Elkano), rođena u Valjadolidu.[15] Testamentom je zaveštao 100 dukata majci svog sina Mariji Ernandez de Ernijalde. Kćerki koju je imao sa Marijom Bidauretom obećao je 40 dukata, ali je tu svotu uslovio time da njihovo potomstvo dođe da živi u Getariji pre nego što je napunila 4 godine.[16]

Porodični društveni položaj i ekonomski status[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je, ekonomski, Elkano formirao porodicu pomorskih transportera-trgovaca. Smatra se da su već trgovali na Mediteranu.[17] Vlasništvo nad brodom proizilazi iz iznosa poreza koji je porodica platila 1500. godine.[18]

Neki izvori navode da su bili iz plemićkih porodica, drugi kažu da su bili siromašni. U 19. veku se, na primer, govorilo da je porodica Elkano bila plemićka porodica. Ali ovo je upitna izjava. Elkano je tražio od kralja pravo nošenja oružja, pravo plemića, a njegova braća su ga pratila na sledećem pohodu.[19] Dakle, pripadnici Elkano porodice, barem po očevoj strani, nisu bili ni plemići ni idalgosi, a ni Portusi verovatno nisu bili plemići, po majčinoj strani. Međutim, porodica Olazabal po bakinoj strani možda je bila hidalgos, ali pošto se plemstvo nije nasleđivalo preko žena, Portus (Katalina, ćerka Domenije) ne bi bila hidalgos, a još manje Elkano (unuk Domenije).

Fernandez de Navarete navodi da je Elkano, pored toga što je bio ribar i mornar, delovao i kao švercer na brodu za Francusku,[20] ali nisu dostupni originalni izvori koji bi to potvrdili.[14] S druge strane, neke biografije koje govore suprotno ističu da je porodica Elkano iskusila ekonomske teškoće jer mu je otac umro mlad, i majka morala da izdržava njegovih osmoro braće i sestara.[14] Međutim, ova tvrdnja o njihovom stanju siromaštva je neosnovana.

Kao što je potvrđeno u dokumentaciji, kada je Elkano imao oko 14 godina 1500. godine, u Getariji je postojao veliki porez u kome se njegov otac Domingo Elkano pojavljuje na trinaestom mestu (23 maraveda i po) onih koji su platili znatne sume novca. Čini se, dakle, da su ekonomski bili prilično solventni, jer se ubrajaju među najbogatije porodice grada.[19]

Pored toga, u kraljevskom dokumentu kojim se daje pomilovanje navodi se da je Elkano, kada je bio veoma mlad, kao trgovac na Mediteranu, bio vlasnik velikog broda. Posedovao je, dakle, brod od 200 tona. To bi takođe ukazivalo na to da su imali bar neku ekonomsku solventnost ili sposobnost zaduženja.

Međutim, Elkano se obogatio na putovanju oko sveta zaradivši 613.250 maravedija.[21] Bilo je to ogromno bogatstvo, iznos ekvivalentan plati pomorskog pilota za 20 godina, u poređenju sa 23 maravedija koje je njegov otac plaćao u vidu opštinskih poreza. Od tog bogatstva, 104.526 maravedija mu je pripadalo kao majstorska i kapetanska plata, dok je ostatak - najveći deo - zaradio prodajom karanfilića donetog sa Molučkih ostrva.

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Elkano se pojavljuje kao jedan od protagonista u španskim serijama Konkvistadori: Avantura iz 2017[22] i Bez granica iz 2022. godine.[23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Some sources state that he was born on 1476. Most of this sources try to make a point about him participating on a military campaign at the Mediterranean when we was a child. According to his own answer of the age he had when he boarded the expedition, he was born 10 years later, around 1486 or 1487.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Múgica Zufiría, Serapio (1920). „Elcano y no Cano” [Elcano and not Cano]. Revista Internacional de los Estudios Vascos (na jeziku: španski). 11: 194—213. [mrtva veza]
  2. ^ Elcano y no Cano Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2009), Pristupljeno 30. 4. 2013.
  3. ^ a b Aguinagalde, F. Borja (2018). „El archivo personal de Juan Sebastián de Elcano (1487-1526), Marino de Getaria” (PDF). IMO. In Medio Orbe 1519-1522 (na jeziku: španski) (1). ISSN 2659-3556. [mrtva veza]
  4. ^ Totoricagüena, Gloria Pilar (2005). Basque Diaspora: Migration And Transnational Identity (na jeziku: engleski). University of Nevada Press. str. 132. ISBN 9781877802454. 
  5. ^ Facaros, Dana; Pauls, Michael (2008). Bilbao & the Basque Lands (na jeziku: engleski). Cadogan Guide. str. 177. ISBN 978-1-86011-400-7. 
  6. ^ Salmoral, Manuel Lucena (1982). Historia general de España y América: hasta fines del siglo XVI. El descubrimiento y la fundación de los reinos ultramarinos (na jeziku: španski). Ediciones Rialp. str. 324. ISBN 978-84-321-2102-9. Arhivirano iz originala 2013-10-13. g. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  7. ^ Larousse enciklopedija, I tom, 437. strana
  8. ^ a b Santamaría Urtiaga, Enrique (2022). La vuelta de Elkano. El molesto triunfo de la gente corriente (na jeziku: španski). Donostia: Eusko Ikaskuntza. ISBN 9788484193012. 
  9. ^ Michelina, Luis (1973). Apellidos vascos. (3. ed. aum. y corr izd.). San Sebastián: Txertoa. ISBN 84-7148-008-5. OCLC 2774372. 
  10. ^ „OEH - Bilaketa - OEH”. www.euskaltzaindia.eus. Pristupljeno 2022-06-13. 
  11. ^ „Euskaltzaindiaren Hiztegia”. www.euskaltzaindia.eus. Pristupljeno 2022-06-13. 
  12. ^ Isasti, Fernando Txueka (2018). „Juan Sebastián de Elcano desde la atalaya de Getaria”. Boletín de la Real Sociedad Bascongada de Amigos del País (na jeziku: španski). 74 (1–2). ISSN 0211-111X. 
  13. ^ „Person - Elcano, Domingo Sebastián de”. PARES. Pristupljeno 2022-06-13. 
  14. ^ a b v „Juan Sebastián Elcano | Real Academia de la Historia”. dbe.rah.es. Pristupljeno 2022-06-13. 
  15. ^ Kelsey, Harry (2016). The first circumnavigators : unsung heroes of the age of discovery. New Haven. ISBN 978-0-300-22086-5. OCLC 950613571. 
  16. ^ Arveras, Daniel (2019-03-23). „El Testamento de Elcano”. academiaplay (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-06-13. 
  17. ^ „'Paradoxa da Elkanok munduari bira ematea eta munduan ezezaguna izatea'”. EITB (na jeziku: baskijski). Pristupljeno 2022-06-13. 
  18. ^ Azpiazu, José Antonio (2021). Juan Sebastian Elkano : ingurua, ibilbidea, epika. Javier Elorza Maiztegui, Real Sociedad Bascongada de los Amigos del País. Donostia: Euskalerriaren Adiskideen Elkartea = Real Sociedad Bascongada de los Amigos del País. ISBN 978-84-09-31292-4. OCLC 1264407757. 
  19. ^ a b Congreso Internacional sobre la I Vuelta al Mundo 2016 Sanlúcar de Barrameda (2016). In Medio Orbe Sanlúcar de Barrameda y la I Vuelta al Mundo ; actas del I Congreso Internacional sobre la I Vuelta al Mundo, celebrado en Sanlúcar de Barrameda (Cádiz) los días 26 y 27 de septiembre de 2016. Carmen Jurado Tejero, Francisco Riesco García, Diego Bejarano Gueimúndez, Consejería de Cultura Sevilla Junta de Andalucia, Congreso Internacional sobre la I Vuelta al Mundo 2016.09.26-27 Sanlúcar de Barrameda. Sanlúcar de Barrameda, Cádiz. ISBN 978-84-9959-231-2. OCLC 1020317693. 
  20. ^ Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de (1837). „Coleccion de los viajes y descubrimientos que hicieron por mar los españoles desde fines del siglo XV : con varios documentos inéditos concernientes á la historia de la Marina Castellana y de los Establecimientos Españoles de Indias. Tomo 4. Expediciones al Maluco ; Viaje de Magallanes y de Elcano” (na jeziku: španski). 
  21. ^ Mazón Serrano, Tomás (2020). Elcano, viaje a la historia. Braulio Vázquez Campos. Madrid. ISBN 978-84-1339-023-9. OCLC 1201190903. 
  22. ^ Conquistadores Adventum (TV Mini Series 2017) - Episode list - IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-02-08 
  23. ^ Sin límites, Álvaro Morte, Rodrigo Santoro, Niccolò Senni, Amazon Prime Video, Ayuntamiento de Madrid, Canal Sur Televisión, 2022-06-24, Pristupljeno 2024-02-09 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Huan Sebastijan Elkano na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуан_Себастијан_Елкано&oldid=27741671”