Carska medicinsko-hirurška akademija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Carska medicinsko-hirurška akademija
Imperatorskaя mediko-hirurgičeskaя akademiя
Sanktpeterburška medicinsko-hirurška akademija
Lokacija
Koordinate: 59° 57′ 27″ N 30° 21′ 02″ E / 59.95750° S; 30.35056° I / 59.95750; 30.35056
MestoSankt Peterburg
DržavaRusija
Istorija
Osnovana29. decembar 1798.
Zatvorenatransformisana u Vojnomedicinsku akademiju 1917. godine
Organizacija
FinansiranjeRuska Imperija
Vrsta bolnicedržavna bolnica

Carska medicinsko-hirurška akademija, Imperijalna medicinsko-hirurška akademija ili Sanktpeterburška medicinsko-hirurška akademija, bila je najviša specijalizovana obrazovna ustanova Ruske Imperije (Carevina) za obuku lekara, uglavnom vojne i pomorske katedre, koja je po strukturi odgovarala medicinskim fakultetima univerzitetima.[1] Decembra 1798. godine u Sankt Peterburgu je, prema ukazu Pavla I Petroviča, osnovana je prvo Medicinsko-hirurška akademija, koja je avgusta 1808. godine dobila naziv Carska, a jula 1881. godine je preimenovana u Carsku vojno-medicinsku akademiju.[2]

Pre osnivanja akademije u Sankt Peterburgu, medicinsko obrazovanje se sticalo na Carskom medicinsko-hirurškom institutu, osnovanom 1783. godine, gde je nastava bila isključivo na nemačkom jeziku. Pored medicinskog, akademija je imala i veterinarsko i farmaceutsko odeljenje.[2]

Godine 1918. akademija je prestala da postoji kao obrazovna ustanova Carske Rusije i postala deo institucija Crvene armije.[3]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Kroz dva veka postojanja Carska medicinsko-hirurška akademija više putav je menjala naziv:

  • Sanktpeterburška medicinsko-hirurška škola (od 1798.)
  • Medicinsko-hirurška akademija (MHA) (od 1799.)
  • Carska medicinsko-hirurška akademija (CMHA) (od 1808)
  • Carska vojnomedicinska akademija (od 1881)
  • Vojnomedicinska akademija (od 1917)

Položaj i izgled[uredi | uredi izvor]

Istorijska zgrada izgrađena u 18. veku u centru Sankt Peterburga sa spomenikom J. F. Villiju, u kojoj je smeštena akademija (fotografia iz 1914.)

Akademija se nalazi u istorijskoj zgradi u centru Sankt Peterburga, izgrađenoj krajem 18. veka i u 19. veku.

Viborgska strana u jedanom od istorijskih delova Sankt Peterburga u kome se nalazi akademija

Glavna zgrada akademije izgrađena specijalno za Carsku medicinsko-hirurške akademije u Sank Peterburgu, po projektu Antonija dela Porte u stilu visokog klasicizma i ukrašenoj živopisnim panelima Đuzepea Bernaskonija,[4] nalazi se kao predvorje dvorišta prema Kompaneiskoj ulici (kasnije Nižnji Novgorodskoj), a sada akademika Lebedeva 6, na sadašnjem Boljšoj Sampsonijevskom prospektu, na Viborgsoj strani u jedanom od istorijskih delova Sankt Peterburga,[5] koji se nalazi na desnoj obali reke Neve i Boljšaja Nevka, levoobalnog dela Nevskog okruga i dela Narve (koji je postao deo Kirovskog okruga), koji je stekao slavu zbog velikog broja fabrika i učešća njihovih radnika u Oktobarskoj revoluciji 1917.

Danas 112 kapitalnih objekata graditeljske celine, koja imaju status spomenika arhitekture na spisku UNESKO-a i pod zaštitom su Ruskije, čine kompleks Vojnomedicinske akademija S. M. Kirov.[5]

Vojnomedicinska akademija je bila dvospratna zgrada, izgrađena (izgrađena 1798) koja se po projektu sastojala od centralne zgrade, i dva simetrična bočna krila koja su gledala na ulicu. Priroda kompozicije bila je tipična za ruski klasicizam. Središte glavne zgrade krunisano je niskom kupolom. Unutrašnjost akademije je više puta obnavljano.[2]

U parku akademije podignut je spomenik J. V. Viliju (predsedniku akademije 1808-1838), a na glavnom ulazu u akademiju spomenik S. P. Botkinu.[2]

Ciljevi, zadaci, organizacija[uredi | uredi izvor]

Carska vojnomedicinska akademija je bila viša vojnoobrazovna ustanova, čiji je zadatak bio da osposobljava lekare, uglavnom za vojne i pomorske odseke, kao i da usavršava lekare koji su bili u vojnoj službi i priprema ih za zvanje profesora. Takođe, akademija se smatrala velikim naučnim centrom koji je doprineo razvoju medicinske nauke u Ruskom carstvu.[2]

Akademija je odigrala značajnu ulogu u Carskoj Rusiji u:[2]

  • razvoju svih grana medicine,
  • organizaciji medicinskog obrazovanja,
  • stvaranju novih tipova klinika (hirurških, bolničkih, terapijskih),
  • osnivanju kliničkih laboratorija,
  • organizaciji kurseva za usavršavanje vojnih lekara itd.[6] Akademiju su vodili: zbor profesora na čelu sa predsedavajućim (1798-1808), predsednikom (1808-1867), načelnikom (1867-1917). Dok je Konferencija akademije bila zadužena za edukativni deo.

Godine 1838-1854. na čelu rukovodeće strukture akademije nalazio se upravnik akademije, pod kojom je radila uprava (od 1846). Pored medicinskog, akademija je imala i veterinarsko i farmaceutsko odeljenje.[3]Akademija je u različito vremeu svom sastavu imala:[3]

  • institute (anatomsko-fiziološke, hemijske, fizičke i hirurške),
  • klinike,
  • 2. zemaljsku bolnicu (od 1869. - kliničku) i pomorske bolnice,
  • muzej,
  • botaničku baštu,
  • biblioteku i dr. institucije.[6]

Godine 1808-1844. postojao je i ogranak akademije u Moskvi.[3]

Studenti su većinu vremena provodili u bolnici, čuvali bolesne i tamo slušali predavanja. Obuka je izvođena na latinskom jeziku.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo akademije seže u godine vladavine Petra Velikog, kada je on 1715. godine, izdao ukaz „o ... izgradnji posebne zgrade za medicinsku školu i obrazovnu ustanovu pri glavnim bolnicama”.[7] Po carskom naređenju, kamen temeljac za izgradnju ovih ustanova položen je 1715. godine, prvo za Admiralitetsku bolnicu na Viborškoj strani Sankt Peterburga, a potom 1717. godine i za Kopnenu bolnicu. Počev od 1773. godine u njima su počele sa radom hirurške škole za obuku vojnih lekara, koje su 1786. spojene u Glavnu medicinsku školu, koja je obučavala lekare za kopnenu vojsku i mornaricu Carske Rusije.[7]

Sanktpeterburška medicinsko-hirurška škola (od 1798)[uredi | uredi izvor]

Inicijator rođenja medicinsko-hirurška škole, buduće medicinske akademije, bio je glavni direktor Medicinskog fakulteta, baron A. I. Vasiljev

Inicijator rođenja medicinsko-hirurška škole, buduće medicinske akademije, bio je glavni direktor Lekarskog odbora Medicinskog fakulteta, baron Aleksandar Ivanovič Vasiljev, veliki finansijer i zakonodavac na prelazu iz 18. u 19. vek, prvi ministar finansija Ruskog carstva (1802-1807), počasni član Akademije nauka (1796), član ruske Akademije (1801),[8] koji je caru podneo poseban izveštaj, u kome je na ubedljiv način obrazložio potrebu za stvaranjem Medicinske i hirurške škole, kao centra za obuku kvalifikovanog medicinskog osoblja.

Zvaničan datum osnivanja medicinske akademije pod nazivom Sanktpeterburška medicinsko-hirurška škola je 29. decembar 1798. godine kada je Pavle I Petrovič potpisao ukaz o izgradnji prostorija za učionice medicinske škole i učenički internat. [9] Iako je svečano otvaranje akademij obavljeno 1800. godine [10] kada i počela predavanja, datum potpisivanja ukaza smatra se danom osnivanja Medicinsko-hirurške akademije.

Medicinsko-hirurška akademija (MHA) (od 1799)[uredi | uredi izvor]

Sanktpeterburška medicinsko-hirurška akademija, kako je bio prvi naziv ove ove akademije, 1799. godine menja naziv u Medicinsko-hirurška akademija (MHA). Akademija je osnovana u skladu sa projektom glavnog direktora Lekarskog odbora Aleksandar Ivanovič Vasiljeva, transformacijom (1799) od ranije postojeće Sanktpeterburške medicinsko-hirurške škole.

Akademija je odmah nakon osnivanja stavljena u nadležnost Medicinskog fakulteta i njome je upravljala skupština profesora, od kojih je najstariji bio imenovan za predsednika. Za prvog predsednik akademije postavljen je Karl Ringebroig a za pofesore: G. F. Sobolevski, V. M. Severgin, I. F. Buš, P. A. Zagorski, V. V. Petrov i pomoćnici: I. A. Smelovski i G. I. Suharev

Carska medicinsko-hirurška akademija (CMHA) (od 1808)[uredi | uredi izvor]

Aleksandar I Pavlovič odobrio je promenu naziva Carska, akademija u Carska medicinsko-hirurška akademija (CMHA)

Kada je Medicinsko-hirurškojakademiji (MHA) 1808. Aleksandar I Pavlovič dao pravo da se zove Carska, akademija menja naziv u Carska medicinsko-hirurška akademija (CMHA)

Akademija je u svom sastavu imala 7 odeljenja:

  • anatomsko-fiziološko,
  • patološko-terapijsko,
  • hirurško,
  • materinjsko (farmakološko),
  • akušersko i sudsko-medicinsko,
  • botaničko i hemijsko,
  • matematičko i fizičko.

Studij je trajao 4 godine (nastava); đaci 1. i 2. razreda zvali su se đaci, a 3. i 4. – studenti. Njihov glavni kontingent poslat je iz Bogoslovija, iako je među njima po odobrenju vojnih vlasti bilo i dobrovoljaca. Za praktičnu nastavu uređene su učionice za anatomiju, fiziku i druge predmete.

CMHA ne samo da je postavila osnovu za visoko veterinarsko i farmaceutsko obrazovanje, već je postao i prvi i glavni naučni, obrazovni i medicinski centar u Rusiji, u kome su objavljeni prvi ruski originalni medicinski udžbenici i gde su počeli da se školuju profesori za medicinske fakultete ruskih univerziteta.

Godine 1803. Medicinsko-hirurška akademija je prešla pod nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, i dobila je jasniju administrativnu strukturu i proširena je zatvaranjem Moskovske medicinsko-hirurške akademije, čiji su svi studenti prebačeni u Sankt Peterburg. Povećan je broj državnih studenata (do 160), a otvoren je i prijem volontera . Povećani su zahtevi za kandidate u pogledu njihove opšte spreme i uvedeni ispiti.

Za one koji su završili akademiju ustanovljeno je zvanje kandidata hirurgije, dok je za sticanje zvanja lekara bilo potrebna jednogodišnje iskustvo koje se sticalo radom u vojnoj bolnici.

Nova era u životu i radu akademije počela je 1805. godine, kada je profesor I.P.Frank, pozvan da reformiše i rukovodi njome. On je na početku svog rada predstavio projekat po kome je nastava raspoređena na 4 godine. U prvoj godini predavali su: latinski, nemački, aritmetika, algebra, geometrija, fizika, prirodna istorija, hemija, anatomija i fiziologija. U drugoj godini predavani su isti predmeti sa dodatkom opšte patologije i higijene i sa praktičnim kliničkim vežbama. Treća godina je bila posvećena opštoj medicinskoj terapiji sa materijom medikom hirurgijom, akušerstvom, patologijom, internom medicinom, klinikama i veterinom. Tokom četvrte godine studenti su izučavali operativnu hirurgiju, praktično akušerstvo, privatnu medicinu, ambulantni rad, veterinu, medicinsku policiju i sudsku medicinu.

Godine 1806. pri akademiji su osnovane klinike, a 1808. godine veterinarsko-farmaceutsko odeljenje. Te godine akademija menja naziv u Carska medicinsko-hirurška akademija (CMHA). Profesori i pomoćnici birani su konkursom u prisustvu članova konferencije i lekarskog saveta.

Godine 1835. dodata je 5. godina studija, a Carska medicinsko-hirurška akademija prelazi u nadležnost Ministarstva vojnog (1838), a upravljanjeu nadležnost Odeljenja za vojna naselja, na čelu sa grofom Klajnmihelom . Godine 1842. akademija je prešla je u nadležnost Vojno-medicinskog saveta, da bi 1844. godine došlo je do njenog sekundarnog i konačnog spajanja sa Moskovskom medicinsko-hirurškom akademijom.

Obrazovna baza CMHA nastavlja kontinuirano da raste. Godine 1840. akademiji je pripojena 2. vojna kopnena bolnica, zahvaljujući kojoj je za studente pridodat veoma značajan kontingent pacijenata. Godine 1846. otvoren je anatomski institut, koji je bio u nadležnost poznatog anatoma V. L. Grubera.

Veoma značajno u istoriji akademije je aktivno učešće njenih studenata u društvenim i političkim događajima i revolucionarnom pokretu, na šta ukazuje podataka da je 1860-ih i 1870-ih godina studentska biblioteka akademije nosila je naziv Jakubinski club. Zbog studentskih nemira 1881. godine dva mlađa kursa akademije su raspuštena, a 1913. godine bila je i privremeno zatvorena. Studenti Akademije učestvovali su u radu revolucionarnih marksističkih krugova i organizacija: V. I. Ignatov u grupi za emancipaciju rada, V. N. Katin-Iartsev u organizaciji St. V. Gusarov, V. P. Krasnuha, V. V. Kuibishev, I. D. Orahelašvili i dr.[11]

Briljantan procvat akademije počeo je kasnih 1850-ih, od vremena predsedavanja P. A. Dubovickog. Na njegovo insistiranje, mnogi mladi ljudi su poslati u inostranstvo radi naučnog usavršavanja, koji su, vrativši se na početak 1860-ih i uzevši profesorska mesta, dali akademiji neviđeni sjaj i slavu. Među ovim mladim ljudima bili su S. P. Botkin , I. M. Sechenov , F. AT. Ovsiannikov , E. ALI. Junge , P. IU. Nemmert. Istovremeno su stvoreni brojni pomoćni instituti akademije i dobili sredstva za svoj razvoj, kao što je, na primer, hemijski, na čijem je čelu bio poznati hemičar N. N. Zinin i sl.

Akademija je takođe bila među pionirima u medicinskog obrazovanja za žene. U njoj su pokrenuti kursevi za medicinske sestre-babice 1872. godine  Nadežda Suslova, bila je prva žena lekar u Rusiji, koja je pohađala časove Sečenova na ovoj akademiji.

Stupanjem na presto cara Aleksandra III Aleksandroviča 1881. godine započela je nova etapa u istoriji Carske medicinsko-hirurške akademije

Tokom rusko-turskog rata (1877–1878) profesor S.P. Kolomnin je prvi u svetu primenio transfuziju krvi na terenu. Hirurg N.V. Sklifosovski je aktivno uveo upotrebu asepse i antisepse na terenu. Kao rezultat ovog rata, N.I. Pirogov objavljuje jedan od svojih najpoznatijih naučnih radova – „Военно-врачебное дело и частная помощь на театре войны в Болгарии и в тылу действующей армии в 1877–1878 гг.”, u kome formuliše glavne odredbe kako vojno-poljske hirurgije, tako i organizovanje trupa medicinske podrške, što je kasnije činilo osnovu savremene vojnomedicinske doktrine.[12]

Stupanjem na presto cara Aleksandra III Aleksandroviča 1881. godine započela je nova etapa u istoriji Carske medicinsko-hirurške akademije, koja je konačno učvrstila svoj odnos kao ustanove sa vojnim odsekom.

Studenati VMA iz 1881.
Činovnici i studenti akademije iz 1885.

Carska vlada, nezadovoljna duhom slobodoumlja i emancipacije u društvu posle pobede u Otadžbinskom ratu 1812. i posebno posle poraza u Krimskom ratu 1853-1856. odlučuje o većoj militarizaciji života i obrazovnog procesa i preimenovanju akademije u Vojnomedicinsku akademiju (1881). U skladu sa novim Pravilnikom o Akademiji ona je bila dužna da školuje lekare i hirurge isključivo za potrebe vojnog i pomorskog odeljenja. Veterinarsko i farmaceutsko odeljenje isključeno je iz njenog sastava.[13] Prva dva predmeta na kojima su se predavale opšte i prirodne nauke su zatvorena. Treći, četvrti i peti kurs su preimenovani u mlađi, srednji i stariji kurs. Za slušaoce su primani samo studenti medicinskih fakulteta koji su položili 3. godinu i završili Prirodnjački fakultet.[12]

Broj učenika je bio ograničen na 500, od čega su 362 bili stipendista vojnog odseka i 50 mornarice. Za vreme boravka na akademiji studenti su se smatrali aktivnim pripadnicima vojske. Kako su ove novine od početka uvođenja negativno prihvaćene od strane medicinska zajednica i studenti akademije, 1884. godine postavljeno je pitanje revizije uredbe iz 1881. godine. Kako su studenti koji su došli na Carsku vojnomedicinsku akademiju bili slabo pripremljeni iz anatomije i histologije, odlučeno je da se otvori svih pet kurseva. Posle višemesečnog rada članova Konferencije Akademije i rasprava u posebnoj komisiji 1888. godine, carskim ukazom od 15. juna 1890. odobrena je nova povelja (uredba) o ustrojstvu Carske vojnomedicinske akademije.[13]

U ratu sa Japanom 1904-1905. prvi put u ruskoj vojsci za dijagnostiku na inicijativu N.A. Veljamov je počeo je da se koristi rendgenski aparat, što je dalo doprinos razvoju novih metoda hirurških intervencija.[12]

Akademija nakon Oktobarske revolucije[uredi | uredi izvor]

Godine 1917. akademija je prestala da postoji kao obrazovna ustanova Carske Rusije i postala deo institucija Crvene armije, prvo pod nazivom Vojnomedicinska akademija (1917), zatim kao Vojnomedicinska akademija Radničko-seljačke Crvene armije (od 1929) i Vojnomedicinska akademija Crvene armije. S. M. Kirov (od 1935), a danas nosi naziv Vojnomedicinska akademija S. M. Kirov.[3]

Slušaoci[uredi | uredi izvor]

U početnoj fazi rada, broj studenata na akademiji kretao se od 280 do 300. O ovog broja godišnje je diplomu klasnih činova vojnog odseka steklo oko 60-70 slušalaca (od koji nisu svi otišli ​​da rade u oružanim snagama). U periodu od 1825. do 1838. godine u vojsku i mornaricu primljeno je 636 lekara, 183 veterinara i 34 farmaceuta diplomaca Carske medicinsko-hirurške akademije.

Do 1850. godine broj zaposlenih u Akademiji, bio je promenljivog sastava, a broj studenata povećan je na preko 600 polaznika, tako da je npr. 1. januara 1852. godine broj studenata iznosio 664. Od tog broja 274 su bili stipendisti, 38 državni a 332 samofinansirajućih studenti.

U periodu od 1858. do 1861. godine, na Carskoj medicinsko-hirurška akademiji diplomiralo je 554 lekara, 50 veterinara i 55 farmaceuta.

U prvu godinu Carske medicinsko-hirurške akademije 1860-ih godina primano je oko 300 polaznika godišnje. Najveći deo ovog kontingenta činili su svršeni studenti bogoslovije i učiteljske bogoslovije. Od 1869. prijem na akademiju postao je brojčano neograničen, pa se broj studenata naglo povećavao.

Trajanje školovanja je 1881. godine smanjeno sa pet na tri godine, a obuka je dobila praktičniji oblik, da bi s početka 1890-ih. nastava bila vraćena je prethodnu petogodišnju obuku.[14]

Od 1882. godine upis je ponovo ograničen, tako da je ukupan broj studenata na akademiji iznosio 750 studenata..

U periodu od 1862. do 1870 na akademija je diplomirala 892 polaznika od toga 179 lekara, 50 farmaceuta, 50 veterinara i 39 za veterinarskih pomoćnika.

U periodu od 1871. do 1875, broj svih diplomiranih lekara specijalista tog vremena iznosio je 697 ljudi.

U periodu od 1876.do 1878 obučeno je 502 lekara i 102 veterinara.

U 1879. godini diplomiralo je 188 lekara, 44 veterinara i jedan apotekar.

U periodu od 1881. do 1894. godine akademija je obučila (uključujući i one koji su položili ispit) 2.792 lekara i 71 veterinara. Od ovog broja 1.630 lica upućeno je na vojna i pomorska odeljenja.

Ukupno je u periodu od 1862. do 1900. godine Carska medicinsko-hirurška akademija obezbedila vojsci i mornarici 8.090 lekara.[14]

Početkom 20. veka godišnji broj studenata na akademiji bio je oko 1.000 polaznika, a godišnje je diplomiralo od 127 do 240 studenata godišnje.

Ukupno je u periodu od 1900. do 1914. godine diplomiralo 2.130 studenata.

Tokom 1915. godine (u vreme Prvog svetskog rata), svih 970 studenata, sa svih smerova studija, poslato je u trupne jedinice pre završetka studija.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ B.I. Ivanovskiй, Istoriя imperatorskoй Voenno-medicinskoй (bыvšeй mediko-hirurgičeskoй) akademii za sto let. 1798-1898. Voenno-medicinskaя akademiя 337 s., 17 l. il., 4 l. shem. 1898 Sankt-Peterburg
  2. ^ a b v g d đ „Imperatorskaя voenno-medicinskaя akademiя v Sankt-Peterburge”. www.peterburg.biz. Pristupljeno 2022-07-19. 
  3. ^ a b v g d „Imperatorskaя voenno-medicinskaя akademiя (1798-1918) | Baza dannыh «Putevoditeli po rossiйskim arhivam»”. guides.rusarchives.ru. Pristupljeno 2022-07-19. 
  4. ^ Klishov A. A., Gololobov V. G., Khilova Iu. K., Grafova G. Ia., Odintsova I. A. The histologists of the S. M. Kirov Military Medical Academy--their contribution to practical medicine : [rus.] // Arhiv anatomii, gistologii i эmbriologii. — 1991 (sentяbrь—oktяbrь). — № 101(9—10). — S. 5—18. — ISSN 0004-1947. — PMID 1845516.
  5. ^ a b „Vыborgskaя storona (Sankt-Peterburg) — Rossiя”. Planeta Zemlя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-18. 
  6. ^ a b Imperatorskaя voenno-medicinskaя akademiя (1798-1918), F. 316, 43567 ed. hr., kraйnie datы: 1800-1918. Op. 1-69, 71
  7. ^ a b „Istoričeskaя spravka ob Akademii”. web.archive.org. 2015-10-24. Arhivirano iz originala 24. 10. 2015. g. Pristupljeno 2022-07-17. 
  8. ^ Vasilьev // Malый эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 4 t. — SPb., 1907—1909.
  9. ^ Imennoй Ukaz Gosudarя Imperatora Pavla I ot 29 [po julijanskom 1798] dekabrя., dannый Deйstvitelьnomu Taйnomu Sovetniku Baronu Vasilьevu «Ob ustroйstve pri glavnыh gospitalяh osobogo zdaniя dlя Vračebnogo Učiliщa i učebnыh teatrov» (Polnoe sobranie zakonov Rossiйskoй imperii. Sobranie 1-e (1649—1825). Tom XXV (1798—1799). — № 18.783. — C. 484)
  10. ^ Voenno-medicinskaя akademiя Kopija arhive na sajtu Wayback Machine // Волков С. В., Русский офицерский корпус. — м, Воениздат, 1993. — (Редкая книга). — ISBN 5-203-01334-9, ISBN 978-5-203-01334-7
  11. ^ Bagdasarian S. M. Činjenice i datumi iz aktivnosti Vojno-medicinske akademije Lenjina. S. M. Kirov (1798-1954), Lenjingrad, 1954;
  12. ^ a b v „Istoričeskaя spravka”. Voenno-medicinskaя Akademiя imeni S. M. Kirova (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-19. 
  13. ^ a b „10 iюnя 1881 goda Imperatorskaя Mediko-hirurgičeskaя akademiя pereimenovana v Imperatorskuю Voenno-medicinskuю akademiю”. Voenno-medicinskaя Akademiя imeni S. M. Kirova (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-07-17. 
  14. ^ a b Ill. 77. Voenno-Medicinskie činovniki i Vospitanniki Imperatorskoй Voenno-Medicinskoй Akademii. 1. Farmacevt. 2. Klassnый Felьdšer. 3. Student i 4. Slušatelь podgotovitelьnogo kursa Imperatorskoй Voenno-Medicinskoй Akademii v forme paradnoй i obыknovennoй. (prik. po voen. ved. 1885 g. № 194 i cirk. Glav. Štaba 1885 g. № 143) // Illюstrirovannoe opisanie peremen v obmundirovanii i snarяženii voйsk Imperatorskoй Rossiйskoй armii za 1881–1900 gg.: v 3 t.: v 21 vыp.: 187 ris. / Sost. v Tehn. kom. Gl. intendantskogo upr. — SPb.: Kartografičeskoe zavedenie A.Ilьina, 1881–1900.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Akademii Mediko-Hirurgičeskie // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
  • Medicinskaя akademiя // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
  • Imperatorskaя voenno-medicinskaя akademiя // [Elisaveta Petrovna — Iniciativa]. — SPb. ; [M.] : Tip. t-va I. D. Sыtina, 1912. — S. 596—597. — (Voennaя эnciklopediя : [v 18 t.] / pod red. K. I. Veličko … [i dr.] ; 1911—1915, t. 10).
  • Voenno-medicinskaя akademiя / N. G. Ivanov // Vavilon — «Graždanskaя voйna v Severnoй Amerike» / [pod obщ. red. N. V. Ogarkova]. — M. : Voennoe izd-vo M-va oboronы SSSR, 1979. — S. 225—226. — (Sovetskaя voennaя эnciklopediя : [v 8 t.] ; 1976—1980, t. 2).
  • Voenno-medicinskaя akademiя / N. G. Ivanov // Vaviloniя — Gюйs / Predsed. glav. red. komiss. P. S. Gračёv. — M.: Voennoe izd-vo, 1994. — S. 163—164. — (Voennaя Эnciklopediя : V 8 tomah ; 1994—2004, t. 2). — 10000 эkz. — ISBN 5-203-01334-9
  • Volkov S. V. Russkiй oficerskiй korpus. — M.: Voenizdat, 1993. — 368 s. — (Redkaя kniga). — 30000 эkz. — ISBN 5-203-01334-9
  • Ю. L. Ševčenko. Professora Voenno-medicinskoй (Mediko-hirurgičeskoй) akademii (1798—1998): Spravočnik / Voen.-med. akad.; Redkol. V. S. Novikov (otv. red.) i dr. — SPb.: Nauka, 1998. — 313 s.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Carska medicinsko-hirurška akademija na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Царска_медицинско-хируршка_академија&oldid=27045785”