Cista bubrežnog sinusa
Cista bubrežnog sinusa je dobroćudna (benigna) šupljina koja zahvata bubrežnu karlicu, koja prema mestu porekla može biti parapelvična ili peripelvična ciste.[1]
Podela[uredi | uredi izvor]
Parakarlična cista[uredi | uredi izvor]
Parakarlične ili parapelvične ciste potiču iz susednog parenhima i štrči u bubrežni sinus. To su jednostavne bubrežne ciste koje se protežu u bubrežni sinus iz susedni bubrežni parenhim. Obično su pojedinačne ili u vidu nekoliko cisti koje po morfologiji podsećaju na jednostavnu bubrežnu kortikalnu cistu.[2]
Histološki, ove ciste su obložene jednoslojnim epitelnom.
Perikarlična cista [uredi | uredi izvor]
Perikarlične ili peripelvične ciste nastaju unutar samog bubrežnog sinusa i imaju limfno poreklo. One ponekad mogu izazvati kompresiju pelvilikalicealnog sistema što dovodi do hidronefroze.[2]
Perikarlične ciste nisu zakopane unutar bubrežnog parenhima i ne pojavljuju se kao masa u polarnom regionu ili kao egzofitne na površini bubrega kao obična bubrežna parenhimska cista. Obično komprimuju i pomeraju bubrežnu karlicu i vaskularnu pedikulu. Ako su velike, mogu da vire iz bubrežnog hilusa.
Perikarlične ciste koje su dovoljno velike da izazovu simptome ili se mogu detektovati na radiografiji su retke i retko su prijavljene u urološkoj ili radiološkoj literaturi
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Ciste bubrežnog sinusa se mnogo puta dijagnostikuje kao hidronefroza ultrazvukom bubrega jer je ponekad veoma teško razlikovati ciste bubrežnog sinusa i hidronefrozu.
Kompjuterizovana tomografska urografija ili intravenska urografija omogućavaju razlikovanje promena u bubređnom sinusu i pokazuju normalan ili sužen/istegnut/pomeren (ali ne i proširen) sabirni sistem bubrega.[3]
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Ciste bubrežnog sinusa mogu oponašati hidronefrozu, ali CT/IVP slikovne metode će pokazati normalan ili sužen/istegnut/pomeren (ali ne i proširen) sabirni sistem.
Njihov izgled je često teško razlikovati od hidronefroze na ultrazvuku i CT bez kontrasta. Međutim, razlika je odmah očigledna na CT snimcima ekskretorne faze sa pojačanim kontrastom, gde se sabirni sistem pun kontrastnog sredstva sa visokim prigušenjem može lako razlikovati od cisti bubrežnog sinusa sa prigušenjem tečnosti.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Rha, Sung Eun; Byun, Jae Young; Jung, Seung Eun; Oh, Soon Nam; Choi, Yeong-Jin; Lee, Ahwon; Lee, Jae Mun (2004). „The Renal Sinus: Pathologic Spectrum and Multimodality Imaging Approach”. RadioGraphics. 24 (suppl_1): S117—S131. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.24si045503.
- ^ a b „Renal Sinus Cyst” (PDF). Journal of Cancer Prevention & Current Research (na jeziku: engleski). Volume 8 (Issue 2). 2017-07-17. ISSN 2373-633X. doi:10.15406/jcpcr.2017.08.00272.
- ^ a b Wood, Cecil G.; Stromberg, LeRoy J.; Harmath, Carla B.; Horowitz, Jeanne M.; Feng, Chun; Hammond, Nancy A.; Casalino, David D.; Goodhartz, Lori A.; Miller, Frank H. (2015). „CT and MR Imaging for Evaluation of Cystic Renal Lesions and Diseases”. RadioGraphics. 35 (1): 125—141. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.351130016.
Spoljašnje[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
