Циста бубрежног синуса
Циста бубрежног синуса је доброћудна (бенигна) шупљина која захвата бубрежну карлицу, која према месту порекла може бити парапелвична или перипелвична цисте.[1]
Подела[уреди | уреди извор]
Паракарлична циста[уреди | уреди извор]
Паракарличне или парапелвичне цисте потичу из суседног паренхима и штрчи у бубрежни синус. То су једноставне бубрежне цисте које се протежу у бубрежни синус из суседни бубрежни паренхим. Обично су појединачне или у виду неколико цисти које по морфологији подсећају на једноставну бубрежну кортикалну цисту.[2]
Хистолошки, ове цисте су обложене једнослојним епителном.
Перикарлична циста [уреди | уреди извор]
Перикарличне или перипелвичне цисте настају унутар самог бубрежног синуса и имају лимфно порекло. Оне понекад могу изазвати компресију пелвиликалицеалног система што доводи до хидронефрозе.[2]
Перикарличне цисте нису закопане унутар бубрежног паренхима и не појављују се као маса у поларном региону или као егзофитне на површини бубрега као обична бубрежна паренхимска циста. Обично компримују и померају бубрежну карлицу и васкуларну педикулу. Ако су велике, могу да вире из бубрежног хилуса.
Перикарличне цисте које су довољно велике да изазову симптоме или се могу детектовати на радиографији су ретке и ретко су пријављене у уролошкој или радиолошкој литератури
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Цисте бубрежног синуса се много пута дијагностикује као хидронефроза ултразвуком бубрега јер је понекад веома тешко разликовати цисте бубрежног синуса и хидронефрозу.
Компјутеризована томографска урографија или интравенска урографија омогућавају разликовање промена у бубређном синусу и показују нормалан или сужен/истегнут/померен (али не и проширен) сабирни систем бубрега.[3]
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
Цисте бубрежног синуса могу опонашати хидронефрозу, али ЦТ/ИВП сликовне методе ће показати нормалан или сужен/истегнут/померен (али не и проширен) сабирни систем.
Њихов изглед је често тешко разликовати од хидронефрозе на ултразвуку и ЦТ без контраста. Међутим, разлика је одмах очигледна на ЦТ снимцима екскреторне фазе са појачаним контрастом, где се сабирни систем пун контрастног средства са високим пригушењем може лако разликовати од цисти бубрежног синуса са пригушењем течности.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Rha, Sung Eun; Byun, Jae Young; Jung, Seung Eun; Oh, Soon Nam; Choi, Yeong-Jin; Lee, Ahwon; Lee, Jae Mun (2004). „The Renal Sinus: Pathologic Spectrum and Multimodality Imaging Approach”. RadioGraphics. 24 (suppl_1): S117—S131. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.24si045503.
- ^ а б „Renal Sinus Cyst” (PDF). Journal of Cancer Prevention & Current Research (на језику: енглески). Volume 8 (Issue 2). 2017-07-17. ISSN 2373-633X. doi:10.15406/jcpcr.2017.08.00272.
- ^ а б Wood, Cecil G.; Stromberg, LeRoy J.; Harmath, Carla B.; Horowitz, Jeanne M.; Feng, Chun; Hammond, Nancy A.; Casalino, David D.; Goodhartz, Lori A.; Miller, Frank H. (2015). „CT and MR Imaging for Evaluation of Cystic Renal Lesions and Diseases”. RadioGraphics. 35 (1): 125—141. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.351130016.
Спољашње[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
