Črezvičajna skupština u Hasanpašinoj Palanci
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
 | Ovom članku je potrebna lektura teksta. To podrazumeva ispravku gramatičkih, pravopisnih i interpunkcijskih grešaka ili tona. |
Za sastanak „črezvičajne", tajne narodne skupštine koja je održana od 2—8 oktobra 1809 y Hasanpašinoj Palanci, koju je Karađorđe sazvao svojim cirkularom datiranim 29 septembra, bilo je više razloga. Borba sa Rodofinikinom, predstavnikom ruske vlade y Srbiji, bila je na vrhuncu, a sam Rodofinikin napustio je Srbiju i prešao y Vlašku, gde ce nalazila ruska vrhovna komanda. Obećavana ruska pomoć stizala je Srbima sporo i ne y meri koja je bila obećana i očekivana.
Toj tajnoj skupštini, čije je zaključke potvrdila i redovna, novogodišnja narodna skupština koja ce sastala sledeće godine o Novoj godini, prisustvovale su samo znatnije narodne vođe i to, y najvećem broju, pristalice Karađorđeve. Raspravljaii su i doneseni sledeći zaključci koje je skupštini predložio Savet zajedno sa Karađorđem:
- 1 narod srpski uvideo je da opstanak i održanje Srbije samo formalnim pokroviteljstvom ruskim ne može da ce osigura i održi dok ce y Srbiju ne pošalje jedno veće odeljenje ruske vojske koje će y Srbiji stalno ostati, biti Srbima stalno na pomoći i s njima ratovati protiv Turaka;
- 2 kako ruski predstavnik Rodofinikin nije po poreklu Rus, i kako kao nerus nema osećanja za srpske želje i potrebe, sklan je intrigama a sem toga je i otišao iz Srbije, odlučeno je da ce Rusija zamoli da y Srbiju za svoga predstavnika pošalje pravog, prirodnog Rusa, a ne Rodofinikina ili neko od lica koja su s njim y Srbiji bila;
- 3 da ce više nikada y Srbiju ne mogu vratiti oni Srbi koji su zajedno sa Rodofinikinom izbegli, a među njima i vladika Leontije;
- 4 da ce, kako je arhijerejska stolica y Srbiji bekstvom Leontijevim ostala prazna, za srpskog arhijereja izabira, posvećuje i postavlja arhimandrit manastira Rače Melentije Stefanović koji je y isto vreme bio i komandant zvorničke nahije;
- 5 kako ce dosadašnjim srpskim optužbama protiv Rodofinikina ne veruje y ruskom glavnom stanu, treba tražiti da Rusi pošalju y Srbiju jednu nepristrasnu komisiju da ispita te tužbe, da ce tako i Rusi osvedoče o „neblagonamernim" postupcima Rodofinikinovim y Srbiji;
- 6 da jedna deputacija od trajice članova, pravilno opunomoćena, otputuje y Vlašku i ruskog glavnokomandujućeg upozna sa ovim zaključcima i zamoli ga da ih sprovede, ukoliko ce odnose na Rusiju.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Stevanović, Dr Miladin (2003). Ustanički zborovi i skupštine: Prvi i Drugi srpski ustanak. Beograd: Službeni glasnik. str. 257. ISBN 86-7549-328-2.
- Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293.
- Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
- JUGOSLOVENSKE NARODNE SKUPŠTINE I SABORI (st. 11 — 12)
- Narodne skupštine Prvog i Drugog srpskog ustanka (1804—1815)